Jedna slika ili fotografija zaista, prema rečima devetnaestogodišnjeg Čedomira Nedeljkovića iz Mačvanske Mitrovice vredi hiljadu reči. Svaka od njih priča jednu posebnu priču, svaka od njih hvata jedan momenat, jedan trenutak u večnosti.

Čedomir se za fotografiju počeo zanimati sa svojih četrnaest godina kada je počeo samoinicijativno da čita o teoriji svetlosti, nedugo zatim nabavio je aparat i počeo da stvara svoje prve foto zapise.

Sada, ovaj student Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, na odseku za grafički dizajn, bavi se kako komercijalnom, tako i umetničkom fotografijom i sprema se da svoje radove predstavi na samostalnoj izložbi.

“Pre otprilike pet godna počeo sam da izučavam teoriju svetlosti, pa tek posle toga nabavljam digitalni fotoaparat, odnosno jedan amaterski aparat koji nije bio Bog zna kakvog kvaliteta, ali za početak meni je bio sasvim dovoljan. Naravno kada ga posmatram sa ove tačke vidim koliko je on bio loš, ali to je neki moj početak, sada koristim dosta ozbiljniju i profesionalniju opremu, jer se poslednjih godinu dana bavim komercijalnom fotografijom. To nije ono čime bih ja želeo da se bavim ceo svoj život, jer svakako me više privlači umetnička fotografija, ali za sada to je moj neki način da zaradim za svoje neke potrebe, pa i za studije”, počinje Čedomir.

On kaže da je oduvek imao želju za posebnim kadrom, da je uvek razmišljao o tome šta iz kog ugla najbolje izgleda, kako uhvatiti dobru stranu nečeg ili nekog.

“Sećam se kada sam tek počinjao da se zanimam za fotografiju dosta sam izučavao kadar, gledao sam uglove koji mogu da se izbegnu, a koji mogu da uđu u obzir. Kako na primer da neke sasvim obične pozadine učinim jako lepim uz pomoć kadra”, objašnjava mladi Mačvanin.

Ljubav prema fotografiji, možda je sasvim slučajna, ali on veruje da je ipak nasleđena i to od njegovog pokojnog dede po kojem i nosi ime. On je, baš kao sada njegov unuk, izuzetno voleo fotografiju, stalno je pravio zapise, imao je izuzetno veliki broj fotografija i nekolilko različitih, prilično kvalitetnih aparata.

“Da delim istu ljubav prema fotografiji sa mojim pokojnim dedom saznao sam tek kada su je moji roditelji uočili kod mene. Mislim da sam samo ispratio taj jedan naboj, trenutak u kojem sam se našao i koji me još vek drži, sve više volim fotografiju i sve vezano za nju”, priča dalje Čedomir.

Njemu su za dobru fotografiju, kako sam ističe, jako bitni ljudi i njihove emocije. Koliko god napravili fotografija emocije na njima su unikatne, uhvaćene u jednom neponovljivom trenutku. To je ono što voli kod fotografije, taj zapis koji ostaje.

“Pored toga što volim da fotografišem ljude, volim da fotografišem prirodu, na taj način ljudim mogu da pokažem koliko je ona u suštini zaista lepa. Volim i da fotografišem noću, jer tada moj fokus nije na ljudima i emocijama, tada mogu da iskažem prostor. Nekada želim mojom fotografijom i da edukujem ljude, da ih nateram da saznaju nešto više o tome šta je na toj fotografiji, zašto je to nešto važno i slično”, kaže Čedomir.

Sa tehničke strane gledano, po njegovom mišljenju, najbitnija je kompozicija, odnosno raspored elemenata na fotografiji. O njoj je dosta čitao i nju je dugo izučavao. Kompozicija je toliko važno koliko je važna priča koju sama fotografija priča. Ta priča opet zavisi od čoveka do čoveka, ali kao onaj koji je stvara Čedomir kaže da on iza svake fotografije ima svoju priču, neko je pročita baš tako, a neko na svoj način.

Čedomir trenutno priprema svoju prvu izložbu serija fotografija Sremske Mitrovice. Sve fotografije su zabeležene tokom ove godine i biće ih oko 15, možda koja više. Izložba će biti organizovana u Muzeju Srema uz veliku podršku Kancelarije za mlade i Bljane Matić koja je na njenom čelu. Još uvek nije poznat tačan datum kada će se izložba održati, ali ono što jeste poznato je to da će na fotografijama biti prkazan grad kroz objektiv jedne mlade, perspektivne osobe koja voli Mitrovicu i koja je želela da zabeleži neke od njenih lepih strana.

“Sve slike koje će biti na izložbi zabeležene su od početka, pa evo do skoro samog kraja godine. To je jedno sumranje svega onoga što je obeležilo 2018. godinu u Mitrovici, kao na primer rekonstrukcija Žitnog trga koji će se svakako naći na jednoj fotografiji. Ja uvek imam svoju priču i trudim da je ispričam, tako da će najverovatnije ispod svake fotografije na izložbi pisati koja reč o istoriji tog nečeg što je na istoj, o mom viđenju te fotografije i neka poruka. Predstaviću svoj grad kroz moj objektiv, a samim tim i sebe. Kroz boju, kompoziciju, i sve moguće što jedna fotografije ili slika obuhvata ona stvarno vredi više od 1.000 reči”, završava Čedomir.