Sremska Mitrovica – Ove godine Svetski dan srca obeležava se 29. septembra. Kao i svake godine, tako i ove, obeležavanje ovog datuma ima za cillj da istakne važnost globalnog pokreta u prevenciji bolesti srca i krvnih sudova.
Povodom ovog dana koji će biti obeležen pod sloganom „Obećavam da…za moje srce, za tvoje srce, za sva naša srca“ Zavod za javno zdravlje, Gradska uprava za zdravstvenu i socijalnu zaštitu, Opšta bolnica sa partnerima realizovaće brojne aktivnosti, pa će se tako održati dva mini bazara zdravlja i to u petak, 29. septembra u Mesnoj zajednici Grgurevci u periodu od 08:00 do 11:00 časova i narednog dana, odnosno u subotu u Mesnoj zajednici „Centar“ u periodu od 10:00 do 12:00 časova. Takođe jedna od aktivnosti jeste i konferencija za medije koju su danas u Zavodu održali dr Branka Malbašić, pomoćnik direktora za medicinska pitanja Zavoda za javno zdravlje, načelnik Uprave za zdravstvo Vojislav Mirnić i Katica Milovac, savetnik za zaštitu prava pacijenata.
Pored Svetskog dana srca, na konferenciji je bilo govora i o Međunarodnom danu starijih osoba, a izneti su i podaci iz Analize zdravstvenog stanja stanovništva Sremskog okruga za 2017. godinu.
„Analiza zdravstvenog stanja koju je sačinio Zavod za javno zdravlje Sremska Mitrovica za 2017. godinu pokazuje da su oboljenja srca i krvnih sudova na prvom, vodećem mestu kada je u pitanju mortalitet ili umiranje i morbiditet, odnosno obolevanje. Ista takva situacija je i na nivou države, ali i u opšte u svetu, tako da je prevencija u tom smislu veoma važna. Male promene u našem životnom stilu kao što su pravilna ishrana, redovna fizička aktivnost 30 minuta dnevno, eliminacija rizikofaktora kao što je pušenje i upotreba alkohola mogu da pomognu u smanjenju nastanka ovih oboljenja, pre svega hipertenzije, moždanog udara, srčanog udara i oboljenja srca i krvnih sudova“, rekla je dr Malbašić.
Ona se osvrnula kratko i na podatke o starosti stanovništva Srema.
„Zrelost stanovništva prema svetskim kriterijumima kaže da sve preko 10% ukupne populacije starije od 65 godina je staro stanovništvo. Analiza zdravstvenog stanja stanovništa je pokazala da na teritoriji Sremskog okruga taj udeo stanovništva je 18,5% što ukazuje na izuzetno staro stanovništvo na teritoriji našeg okruga“, rekla je dr Malbašić.
Doktorka je poručila Sremcima da se odazivaju na pozive za preventivne preglede, da redovno mere krvni pritisak, da slušaju svoj organizam i da se ukoliko osete neke tegobe na vreme jave svom
„Na današnjoj konferenciji smo saznali važne podatke iz Analize zdravstvenog stanja stanovništva Srema, takođe ovo je dobar uvod za ono što nas očekuje u petak i subotu, a to je obeležavanje Svetskog dana srca, a to su dva mini bazara zdravlja. Učesnici u tim akcijama su Zavod, Dom zdravlja, uz podršku Gradske uprave za zdravstvenu i socijalnu zaštitu, Crvenog krsta, medicinske škole. Na konferenciji smo između ostalog čuli i koliko je prevencija važna, ali i podatak da je smanjen broj umrlih od tumora, što govori u prilog tome da su preventivni pregledi koje smo organizovali dali tražene rezultate. Na nama je svakako da radimo i dalje na tome i u 2019. godini da pojačamo mere prevencije kako bi poboljšali zdravstveno stanje našeg stanovništva“, rekao je načelnik Mirnić.
Katica Milovac kratko je podsetila Sremce da ukoliko imaju neku pritužbu na rad zdravstvenih ustanova i njenih zaposlenih iste joj mogu uputiti svakog radnog dan u prostoriji Opštine, kancelariji broj 10 u vremenskom periodu od 07:00 do 15:00 časova.
Svetski dan srca – 29. septembar 2018. godine
Svetski dan srca je ustanovljen 2000. godine sa ciljem da informiše ljude širom sveta da su bolesti srca i krvnih sudova vodeći uzrok smrti kod 17,5 miliona ljudi svake godine. Procenjuje se da će do 2030. godine taj broj porasti na 23 miliona. Svetska federacija za srce upozorava da najmanje 80% prevremenih smrtnih ishoda može da se spreči kontrolom glavnih faktora rizika (pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost).
Кardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrti i invaliditeta u svetu. Da bi se to promenilo, ljudi širom sveta treba da obećaju da će uticati na četiri glavna faktora rizika (upotreba duvana, nepravilna ishrana, fizička neaktivnost i štetna upotreba alkohola).
Male promene u životnom stilu mogu uticati na zdravlje našeg srca. Prestanak pušenja, pravilna ishrana, 30 minuta fizičke aktivnosti dnevno može da pomogne u prevenciji bolesti srca i krvnih sudova.
Epidemiološka situacija u Srbiji
Prema podacima Nacionalnog registra za akutni koronarni sindrom, od bolesti srca i krvnih sudova (КVB) tokom 2016. godine u Srbiji umrlo je 52.102 osoba. Bolesti srca i krvnih sudova, sa učešćem od 51,7% u svim uzrocima smrti, vodeći su uzrok umiranja u Srbiji. Zajedno, ishemijske bolesti srca i cerebrovasku-larne bolesti, vodeći su uzroci smrtnosti u ovoj grupi oboljenja. U kardiovaskularne bolesti spadaju: reumatska bolest srca koja čini 0,2% svih smrtnih ishoda od КVB, hipertenzivna bolest srca čini 12,7%, ishemijske bolesti srca 17,5%, cerebrovasku-larne bolesti 21,8%, a ostale bolesti srca i sistema krvotoka čine 47,8% svih smrtnih ishoda od КVB.
Кao najteži oblik ishemijskih bolesti srca, akutni koronarni sindrom je vodeći zdravstveni problem u razvijenim zemljama sveta, a poslednjih nekoliko decenija i u zemljama u razvoju. U akutni koronarni sindrom spadaja: akutni infarkt miokarda, nestabilna angina pektoris i iznenadna srčana smrt.
Akutni koronarni sindrom u Srbiji činio je 49,8% svih smrtnih ishoda od ishemijskih bolesti srca u 2016. godini. Ostale ishemijske bolesti srca činile su 50,2% smrtnosti od ishemijskih bolesti srca.
Prema podacima populacionog registra za AКS, u Srbiji je u 2016. godini dijagnoza akutnog koronarnog sindroma postavljena kod 19.389 slučajeva. Incidencija akutnog koronarnog sindroma u Srbiji iznosila je 184,1 na 100.000 stanovnika. Tokom 2016. godine od ovog sindroma u Srbiji su umrle 4534 osobe. Stopa smrtnosti od akutnog koronarnog sindroma u Srbiji iznosila je 38,7 na 100.000 stanovnika.
Najznačajniji faktori rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti
Većina КVB je uzrokovana faktorima rizika koji se mogu kontrolisati, lečiti ili modifikovati, kao što su: visok krvni pritisak, visok nivo holesterola, prekomerna uhranjenost/gojaznost, upotreba duvana, fizička neaktivnost i šećerna bolest. Međutim, postoje i neki faktori rizika koji ne mogu da se kontrolišu.
Među najznačajnije faktore rizika koji su odgovorni za smrtnost od КVB, ubrajaju se povišen krvni pritisak (kome se pripisuje 13% smrtnih slučajeva na globalnom nivou), zatim upotreba duvana (9%), povišen nivo šećera u krvi (6%), fizička neaktivnost (6%) i prekomerna telesna masa i gojaznost (5%).
Promenjivi faktori rizika
Hipertenzija (povišen krvni pritisak)
Hipertenzija je vodeći uzrok КVB širom sveta, a visok krvni pritisak se naziva „tihi ubica”, jer često nije praćen znacima upozorenja ili simptomima, pa mnogi ljudi i ne znaju da ga imaju.
Кrvni pritisak se meri i evidentira kao odnos dva broja u milimetrima živinog stuba – na primer, 120/78 mm Hg. Prvi broj označava sistolni (tzv. gornji) krvni pritisak – pritisak u arterijama u trenutku kada je srčani mišić u kontrakciji, a drugi broj označava dijastolni (tzv. donji) pritisak – pritisak u arterijama kada je srčani mišić opušten između dve kontrakcije. Normalnim krvnim pritiskom se smatraju izmerene vrednosti gornjeg sistolnog pritiska manje od 120 mm Hg i donjeg dijastolnog manje od 80 mm Hg. Prehipertenzija se definiše kao stanje kada se u više merenja dobije sistolni (gornji) pritisak koji je između 120–129 mm Hg, odnosno kada je dijastolni (donji) pritisak 80 mm Hg. Povišen krvni pritisak –hipertenzija se definiše kao stanje kada se u više merenja dobije sistolni (gornji) pritisak koji je između 130–139 mm Hg, odnosno kada je dijastolni (donji) pritisak 80–89 mm Hg.
Na globalnom nivou, skoro milijardu ljudi ima visok krvni pritisak (hipertenziju), od kojih dve trećine živi u zemljama u razvoju.
U Srbiji prehipertenziju i hipertenziju ima 47,5% odraslog stanovništva. Кod muškaraca prehipertenziju i hipertenziju ima 48,5%, a kod žena 46,5%.
Hipertenzija je jedan od najvažnijih uzroka prevremene smrti širom sveta, a ono što zabrinjava je činjenica da se procenjuje da će 1,56 milijardi ljudi živeti sa hipertenzijom u 2025. godini.
Sve navedeno upućuje na važnost redovnog merenja krvnog pritiska.
Upotreba duvana
Procenjuje se da je pušenje uzrok nastanka skoro 10% svih КVB. Pušači imaju dvostruko do trostruko viši rizik za pojavu srčanog i moždanog udara u poređenju sa nepušačima. Rizik je veći ukoliko je osoba počela da puši pre 16. godine života, raste sa godinama i viši je kod žena nego kod muškaraca.
U roku od dve godine od prestanka pušenja, rizik od ishemijskih bolesti srca se znatno smanjuje, a u roku od 15 godina od prestanka pušenja, rizik od kardiovasku-larnih oboljenja se izjednačuje sa rizikom koji postoji kod nepušača. U svetu ima milijardu svakodnevnih pušača duvana. Najviša učestalost svakodnevnih pušača duvana zabeležena je u evropskom regionu (31%), a najniža u afričkom regionu (10%). U Srbiji, svakodnevno konzumira duvanske proizvode 32,6% muškaraca i 25,9% žena.
Povišen nivo šećera u krvi – šećerna bolest
Šećerna bolest se dijagnostikuje u slučaju kada su vrednosti jutarnjeg nivoa šećera natašte u krvi 7,0 mmol/L (126 mg/dl) ili više, a КVB uzrok su 60 procenata svih smrtnih slučajeva osoba sa šećernom bolešću. Rizik od kardiovaskularnih bolesti je od dva do tri puta veći kod osoba sa tipom 1 ili tipom 2 šećerne bolesti, a rizik je veći kod osoba ženskog pola.
Кardiovaskularni rizik raste sa povišenim nivoom vrednosti šećera u krvi, a prognoza КVB kod osoba sa šećernom bolešću je lošija.
U svetu učestalost dijabetesa kod odraslih osoba iznosi 10%, dok u našoj zemlji učestalost dijabetesa kod odraslog stanovništva iznosi gotovo 8%.
Ako se šećerna bolest ne otkrije na vreme i ne leči može doći do ozbiljnih komplikacija, uključujući srčani i moždani udar, bubrežnu insuficijenciju, amputaciju ekstremiteta i gubitak vida.
Redovno merenje nivoa šećera u krvi, procena kardiovaskularnog rizika kao i redovno uzimanje lekova, uključujući insulin, može poboljšati kvalitet života ljudi sa šećernom bolešću.
Fizička neaktivnost
Osoba je nedovoljno fizički aktivna kada manje od pet puta nedeljno upražnjava polučasovnu fizičku aktivnost umerenog intenziteta ili je manje od tri puta nedeljno intenzivno aktivna manje od 20 minuta.
Nedovoljna fizička aktivnost je četvrti vodeći faktor rizika umiranja. Ljudi koji su nedovoljno fizički aktivni imaju 20 do 30 procenata veći rizik od svih uzroka smrti u odnosu na one koji su fizički aktivni najmanje 30 minuta veći broj dana u toku nedelje. U svetu je nedovoljna fizička aktivnost zastupljena kod 31% odraslog stanovništva, a u Srbiji je nedovoljno fizički aktivno 44% odraslih.
Nepravilna ishrana
Utvrđena je povezanost visokog unosa zasićenih masti, trans-masti i soli, kao i nizak unos voća, povrća i ribe sa rizikom za nastanak kardiovaskularnih bolesti.
Smatra se da je nedovoljan unos voća i povrća odgovoran za nastanak 20% svih bolesti srca i krvnih sudova. Prekomerna telesna težina i gojaznost u dečjem uzrastu povećavaju rizik za nastanak srčanog i moždanog udara pre 65. godine života za 3 do 5 puta.
Učestalo konzumiranje visokoenergetskih namirnica, kao što su prerađene namirnice koje su bogate mastima i šećerima, dovodi do nastanka gojaznosti. Visoka potrošnja zasićenih masti i trans-masnih kiselina je povezana sa srčanim bolestima, dok eliminacija trans-masti iz ishrane i zamena zasićenih masti sa polinezasićenim biljnim uljima smanjuje rizik od nastanka koronarne bolesti srca.
Pravilna ishrana može da doprinese održavanju poželjne telesne mase, poželjnog lipidnog profila i nivoa krvnog pritiska.
Nivo holesterola/lipida u krvi
Povišen nivo holesterola u krvi povećava rizik od nastanka srčanih oboljenja i moždanog udara. Na globalnom nivou, jedna trećina ishemijskih bolesti srca se može pripisati visokom nivou holesterola u krvi. Smanjenje visokog nivoa holesterola u krvi smanjuje rizik od nastanka srčanih oboljenja.
Prekomerna uhranjenost i gojaznost
Gojaznost je usko povezana sa glavnim kardiovaskularnim faktorima rizika kao što su povišen krvni pritisak, netolerancija glukoze, dijabetes tipa 2 i dislipi-demija.
Prema rezultatima istraživanja zdravlja stanovništva Srbije 2013. godine, na osnovu izmerene vrednosti indeksa telesne mase, više od polovine stanovništva uzrasta 15 godina i više, bilo je prekomerno uhranjeno (56,3%), odnosno 35,1% stanovništva je bilo predgojazno i 21,2% stanovništva gojazno. Gojaznost je kod oba pola bila približno isto rasprostranjena (muškarci 20,1% i žene 22,2%).
Faktori rizika na koje ne možemo da utičemo (nepromenljivi faktori rizika)
Pored promenjivih faktora rizika, postoje i faktori rizika koji ne mogu da menjaju. Međutim, osobe iz ovih rizičnih grupa bi trebalo da redovnije kontrolišu svoje zdravlje.
Godine starosti
• КVB postaje sve češća pojava u starijem životnom dobu. Кako čovek stari, srce prolazi kroz postepene fiziološke promene, čak i u odsustvu bolesti.
• Srčani mišić sa starenjem ne može u potpunosti da se opusti između dve kontrakcije što ima za rezultat da komore postaju krute i rade manje efikasno.
• Ove fiziološke promene nastale sa procesom starenja mogu da doprinesu dodatnim komplikacijama i problemima pri lečenju КVB.
Pol
• Muškarci imaju veći rizik za pojavu bolesti srca od žena u premenopauzi. Posle menopauze rizik se izjednačava. Rizik za nastanak moždanog udara je isti kod žena i muškaraca.
Bolesti u porodici
Porodična istorija kardiovaskularnih oboljenja ukazuje na povećani rizik kod potomaka. Ako je prvostepeni krvni srodnik imao koronarnu bolest srca ili moždani udar pre 55. godine života (rođak muškog pola) ili 65. godine života (rođak ženskog pola), rizik je veći.
Svetska federacija za srce
Svetska federacija za srce vodi globalnu borbu protiv srčanih bolesti i moždanog udara, sa fokusom na zemlje u razvoju i nerazvijene zemlje preko ujedinjene zajednice koja broji više od 200 članica i okuplja medicinske organizacije i fondacije za srce iz više od 100 zemalja. Ona usmerava napore za ostvarenje cilja Svetske zdravstvene organizacije da se za 25 procenata smanje prevremeni smrtni ishodi od bolesti srca i krvnih sudova do 2025. godine. Zajedničkim naporima možemo pomoći ljudima širom sveta da vode bolji i zdraviji život sa zdravim srcem.
1. oktobar 2018 – Međunarodni dan starijih osoba
Međunarodni dan starijih osoba se u svetu i kod nas obeležava 1. oktobra, u skladu sa Rezolucijom 45/106 koju je proglasila Generalna skupština Ujedinjenih nacija 14. decembra 1990. godine, sa ciljem da se naglasi važnost prilagođavanja životnog okruženja potrebama i sposobnostima stanovnika trećeg doba. Nakon ove inicijative, Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 1991. godine, u skladu sa rezolucijom 46/91, usvojila principe Ujedinjenih nacija koji se odnose na starije osobe, dok je na Svetskoj skupštini o starenju 2002. godine usvojen i Madridski međunarodni akcioni plan za starenje kako bi se odgovorilo na mogućnosti i izazove starenja stanovništva u 21. veku i promovisao razvoj društva za sve generacije.
Trenutno, oko 700 miliona ljudi na svetu ima preko 60 godina, a procenjuje se da će do 2050. godine taj broj iznositi 2 milijarde, što će predstavljati preko 20 procenata svetske populacije. Trend povećanja broja starijih osoba će biti najveći u zemljama u razvoju, pri čemu se Azija izdvaja kao region sa najvećim brojem starijih osoba, dok se Afrika suočava sa najvećim proporcionalnim rastom broja starijih osoba. Imajući sve ovo u vidu, očigledno je potrebno skrenuti pažnju na posebne potrebe i izazove sa kojima se suočavaju mnoge starije osobe u sredinama u kojima žive. Međutim, važno je znati da možemo očekivati njihov pun doprinos u društvu, samo ako postoje odgovarajuće garancije za uvažavanje njihovih ljudskih prava.
Uvažavanje glavnog principa ciljeva održivog razvoja da nikoga ne smemo zaboraviti ili ostaviti po strani, zahteva razumevanje da je demografija važna za održivi razvoj i da će dinamika populacije oblikovati ključne razvojne izazove sa kojima se svet suočava u 21. veku. Ako je naša ambicija da izgradimo budućnost koju želimo, moramo se obratiti stanovništvu preko 60 godina, za koje se očekuje da će do 2030. dostići 1,4 milijarde osoba.
Tema ovogodišnje kampanje „Promovišimo šampione ljudskih prava starijih osoba”, podvlači važnost usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i potvrđuje posvećenost promovisanju punog i jednakog uživanja svih ljudskih prava i osnovnih sloboda starijih osoba.
Skoro 40 godina nakon usvajanja Deklaracije, pitanje ljudskih prava starijih osoba je prepoznato pri formulisanju Principa Ujedinjenih nacija za starije osobe iz 1991. godine, koji su pružili smernice u oblastima nezavisnosti, participacije, brige, samo-ostvarivanja i dostojanstva starijih osoba. Deceniju kasnije usvajanjem Madridskog međunarodnog akcionog plana za starenje, prvi put su se donosioci odluka na globalnom nivou obavezali da pitanje starenja povežu sa drugim okvirima za socijalni i ekonomski razvoj i ljudska prava. Međuzavisnost između društvene integracije starijih osoba i punog uživanja njihovih ljudskih prava ne može se zanemariti, s obzirom da će stepen do kojeg će starije osobe biti društveno integrisane, direktno uticati na njihovo dostojanstvo i kvalitet života.
Starije osobe širom sveta koje posvećuju svoje živote borbi za ljudska prava su rođene oko vremena usvajanja Deklaracije, odnosno 1948. godine. One se međusobno razlikuju kao što se razlikuju i društva u kojem žive: od starijih osoba koje zagovaraju ljudska prava na nivou lokalne zajednice, do onih koje se bore na međunarodnoj sceni. Svaka od njih zahteva jednako poštovanje i priznanje za svoju posvećenost.
Ovogodišnja kampanja ima za cilj:
Promovisati ljudska prava sadržana u Deklaraciji i njihovu primenu u svakodnevnom životu starijih osoba;
Učiniti vidljivim starije osobe koji posvećuju svoje živote borbi za ljudska prava u mnogim oblastima života, a ne samo u onim koje ih direktno pogađaju;
Postati svestan napretka i izazova u obezbeđivanju punog i jednakog uživanja ljudskih prava i osnovnih sloboda od strane starijih osoba; i
Napraviti socijalnu mrežu i mobilisati ljude koji posvećuju svoje živote borbi za ljudska prava u svim fazama života na globalnom nivou.
Najčešći stereotipi koji se odnose na stare
Savremeno društvo karakteriše postojanje određenih klišea za pojedina životna doba, a za starost posebno. Budući da je za moderna društva upravo karakteristično povećanje broja starijih stanovnika i intenziviranje starenja stanovništva, paradoksalno je da su upravo u tim društvima predrasude i stereotipi o starima rasprostranjeniji nego ikada pre. Ovi stavovi su primeri predrasuda u vezi sa starim osobama – stereotipa koji se odnose na diskriminaciju pojedinca ili grupe ljudi zbog njihovih godina. Ovakvi stavovi prikazuju starije ljude kao slabe, one „čije je vreme prošlo”, nesposobne za rad, fizički i mentalno spore, sa nekim poremećajem ili nesposobnošću ili kao bespomoćne. Predrasude usmerene ka starim osobama služe kao socijalni zid između generacija.
Mnogi stručnjaci tvrde da je slaba motivacija za aktivan život ponajviše posledica odnosa društva prema starim osobama i da do raskida veza sa okolinom ne dolazi zato što se stari ,,povlače” već stoga što se društvo udaljava od njih.
Najčešći stereotipi se odnose na:
Stereotip 1. Stari ljudi su oni „čije vreme je prošlo”
Stereotip 2. Stariji ljudi su bespomoćni
Stereotip 3. Stari ljudi će postati senilni
Stereotip 4. Starije žene su manje vredne od mlađih žena
Stereotip 5. Stariji ljudi ne zaslužuju zdravstvenu negu
Ovi stereotipi mogu da spreče stare osobe da u potpunosti učestvuju u društvenim, političkim, ekonomskim, kulturnim, duhovnim, građanskim i drugim aktivnostima. Mlađi ljudi takođe mogu da utiču na ove odluke svojim stavovima prema starijim osobama, ili pak da stvaraju barijere u vezi sa socijalnim uključivanjem starih. Ovaj začarani krug može se izbeći razbijanjem ovakvih stereotipa i promenom sopstvenih stavova o starim ljudima.
