Pre nekoliko godina na nagovor strica po kojem i nosi ime tridesettrogodišnji Slađana Sretenović iz Noćaja odlučuje da i sam podigne prvi zasad lešnika.

Od imenjaka koji se u to vreme već bavio uzgojem lešnika, pre devet godina dobija prve sadnice. Od tada, pa do sada njegov voćnjak se proširo na 2,5 ha.

“Nisam se pokajao što sam posadio lešnik, ima on puno svojih prednosti”, započinje Slađan.

U njegovom voćnjaku starost stabala je različita, pa tako ima onih starosti devet godina, malo mlađa od pet godina, ali i jedan deo koji je posađen tokom 2017. Tu nije kraj, bar ne za ovu godinu, jer na jesen Slađan planira da lešnik zasadni na još 50 ari.

“Lešnik je po meni najbolji iz razloga što može lako da se proda, jer 90% lešnika u zemlji Srbija je uvezla. Tržište je obezbeđeno, nezasito i kada se dobro povežeš sa otkupljivačima kao što sam to ja uradio plasman robe je siguran. To je stogodišnja biljka, od toga oko 60 godina je u punom rodu, a još jedna njegova prednost je ta što kada se ubere godinu dana može da stoji i da ne izgubi na težini, kvalitetu. Znači nije mi potrebna hladnjača, imam vremena da nađem otkupljivača koji će mi ponuditi najbolju cenu i to je velika prednost. Sam mogu da prodam lešnik kada to želim i pri tome da imam minimalne gubitke i možda maksimalnu zaradu”, objašnjava Noćajac i dodaje da se cena na veliko kreće od 800 do 1000 dinara za kilogram, dok je na pijacama i duplo skuplji. Za sada je priznaje zadovoljan ostvarenom zaradom, ali ističe da tek predstoje godine kada će imati mnogo više robe da ponudi.

Ono što je svakako začkoljica kod uzgoja lešnika, naglašava Slađan, jeste što na početku mora da se uloži dosta, a zatim da se čeka nekoliko godina, pa tek onda investicija počinje da se otplaćuje.

“Nezgodno je nama u Srbiji da izdvojimo novac, uložimo u nešto što se neće relativno brzo isplatiti i iskreno verujem da je to jedan od razloga zašto lešnika koji je prilično isplativa biljka nema u našoj zemlji više. Prvi rod ja sam dobio tek nakon tri, pa i četiri godina od sadnje. Pun rod na kojem mogu da se uzmu ozbiljniji novci može da se očekuje negde između sedme i desete godine starosti biljke, a puno je to čekanja, pogotovo u današnje vreme”, priča Slađan i dodaje da će njegov prvi zasad sada biti u punom rodu, a kada je tako lešnik može da da i 1,5 tona po hektaru očišćenog ploda.

On na svom zasadu ima sistem za navodnjavanje bez kojeg kaže da lešnik, pogotovo u prvoj godini, teško može na našem podneblju da opstane, odnosno može, ali je prinos jako mali. Sam sebi je napravio mašinu za lupanje i odvajanje ljuske, tako da može samostalno i taj deo posla da završi.

U svom voćnjaku uzgaja dve sorte lešnika, torta đentile romana, to je okrugli lešnik koji je tražen u konditorskoj i farmaceutkoj industriji i istarski dugi koji koristi mahom kao oprašivač.

“Lešnik je takva kultura u koju na samom početku moraš dosta da uložiš, a kada dođe vreme da ti vraća onda samo vraća. Minimalno održavanje, a maksimalna moguća dobit, samo se dugo čeka. Rada ima, naravno da ima, ali ne toliko da pored svog stalnog posla ne mogu sve da stignem. Obično radim sam oko lešnika, tretiranje, kosidbu, tanjiranje, uređenje zemlje, sam sam napravio i podrivač kojim zemlju omekšavam, jedino što mi supruga pomaže u skupljanju ploda, ali ću gledati da nabavim mehanizaciju kojom ću i taj deo posla moći samostalno da završim”, priča Noćajac.

Prema njegovim rečima u Srbiji generalno malo je proizvođača lešnika, pa je tako udruživanje teško moguće, a to bi im svakako pružilo dosta veće mogućnosti za plasman robe.

“Ozbiljne firme, kao i u svakoj drugoj grani uvek gledaju i sarađuju sa velikim proizvođačima, a mi smo svi za njih mali i pojedinačno nemamo veliku količinu koja njima treba, tako da uglavnom prodajemo nakupcima koji ga dalje plasiraju”, objašnjava Slađan.

On će, kako najavljuje, već na jesen da posadi još jedan broj stabala lešnika.

“Čim budu vremenski uslovi za to povoljni, tamo na jesen ja ću da proširim svoj voćnjak. Mislim da će tri hektara, koliko sa tim novim sadnicama planiram da imam pod lešnikom, biti za mene sasvim dovoljna, to je neka površina koju verujem mogu da opslužim pored svog stalnog posla. Sve preko mislim da je za mene previše”, završava Noćajac.