Izradom Plana detaljne regulacije radne zone Salaš Noćajski 1 severna Mačva dobila je prostor na kojem će u budućnosti svoje pogone, objekte za uslužnu delatnost i slično moći da pokreću diomaći, ali i strani investitori.
“Pre nekog vremena javila se potreba da u toj zoni Salaščani, odnosno stanovnici Mačvanske Mitrovice na svojim parcelama formiraju mala i srednja preduzeća, odnosno da naprave male industrijske pogone, proizvodne, uslužne komplekse itd. Iz tog razloga Grad Sremska Mitrovica kao osnivač “Urbanizma” poverio je nama izradu plana detaljne regulacije i mi smo na prostoru od 8,03 ha formirali radnu zonu Salaš Noćajski 1”, objašnjava Vašut.
Ta planirana radna zona će imati nekoliko pojedinačnih kompleksa različite namene i imaće pristup na državni put preko formirane interne saobraćajnice.
“Prostornim planom teritorije Grada Sremska Mitrovica predviđeno je da se sa desne i leve strane glavne saobraćajnice od naselja Krivaja, pa do teretnog mosta koji spaja Mačvansku i Sremsku Mitrovicu formiraju dve naspramne radne zone. Jedna se formirala takoreći spontano i tamo se nalaze veliki silos ii jedan domaći preduzenik, a preko puta nje sa druge strane puta u skladu sa planom višeg reda formirana je druga radna zona površine 8 ha”, priča dalje direktorica “Urbanizma”.
Ta radna zona podeljena je na dve urbanističke celine, to je i njena osnovna karakteristika, to da se u jednoj celini onoj koja je naslonjena na naselje Krivaja formira zona za postojeće i planirano stanovanje sa poslovanjem. Što znači da će taj deo imati jednu mešanu namenu, odnosno tu će ljudi koji imaju svoje postojeće stambene objekte moći da dopune svoje delatnosti formiranjem poslovanja unutar tih postojećih objekata. Tamo gde nisu izgrađeni objekti, a ima slobodnog prostora mogu se izgraditi stambeno-poslovni objekti koji neće naruštiti ni na jedan način održivi razvoj te celine, znači neće smetati jedni drugima bukom, neće zagađivati vazduh slično.
Druga celina je, objašnjava Vašut, namenjena za čisto poslovanje i u toj celini se nalaze isključivo parcele u privatnom vlasništvu, tu Grad Sremska Mitrovica nema slobodnih parcela koje bi mogao da ponudi nekom invesitoru. Nego je potrebno da se postojeći vlasnici tih parcela udružuju, prodaju zemljište i na neki drugi način dolaze do rešenja kako bi zaiinteresovani na tom prostoru mogli da grade.
“Ono što sigurno znamo, jeste da se na tom prostoru pojavila zaintersovanost jednog od vlasnika parcele da na njoj gradi praktično, jedno malo, uslovno rečeno mini brodogradilište. Pored tog vlasnika, pojavilo se i nekoliko investitora koji su iskazali potrebe da na svojim parcelama, a u neposrednoj blizini budućeg mini brodogradilišta, formiraju komplekse koji će biti u pratećoj funkciji te proizvodnje malih brodova, čamaca, splavova. Znači tu će biti napravljenje radionice, ili proizvodni komplekis koji će opremati te brodove”, dalje objašnjava Vašut.
Formiranje radne zone je doprinos razvoju tih preduzeća, jer oni su sada kada se razvijaju stisnuti u građevinskom području i ne mogu da ni u saobraćajnom, prostornom ili nekom drugom smislu zadovolje svoje potrebe i baš zato moraju da izađu iz stambenog naselja, iz urbanog prostora u radne zone koje su u prigradskim područijima.
Ono što je obaveza grada to je da formira površinu u javnoj nameni na kojoj će se izgraditi pomenuta pristupna saobraćajnica, odnosno servisna saobraćajnica, jer se na državni put ne može priključivati svako pojedinačno.
“U tom obuhvatu ima preko 30 parcela, što znači da može biti isto toliko kompleksa, a opet to ne mora biti slučaj. Do sada su te parcele vodile se kao poljoprivredno zamljište i imale su svoju cenu kao takve, međutim sada kada su parcele dobile status građevinskog zemljišta i njihova cena je znatno veća, tako da ćemo videti šta će se tu dešavart”, dodaje Vašut.
Za kraj ona kaže da sve što je predviđeno planom deteljne regulacije urađeno je u skladu sa uslovima javnih nadležnih preduzeća gde se pokazuje da nije teško opremiti Radnu zonu Salaš Noćajski 1, zato što postoje u vrlo bliskom okruženju infrastrukturni sadržaji koji mogu povećanjem svog kapaciteta, u smislu izgradnje bolje trafo stanice, povećanja kapaciteta vodovodne mreže i slično da kompletno opreme tu radnu zonu.
