Sremska Mitrovica – U do poslednjeg mesta ispunjenim prostorijama Mesne zajednice Radenković u sredu, 12. decembra održana je promocija knjige Radojice Turudića pod nazivom „Meni je potrebna mirna luka“.
Radi se o knjizi poezije, druge po redu koji je ovaj Radenekovac objavio. Prva zbirka „Želim da me neko pamti“ objavljena je 2014. godine.
„Vremenski period kada su pesme nastajale dug je oko 40 godina, odnosno od srednjoškolskih dana, pa sve do sad. Pesme su mahom inspirisane mojim životom ili događajima meni bliskih ljudi koje sam ja pretočio u stihove”, kaže Radojica.
Presme su, prema njegovim rečima, čitljive, lako razumljive, pitke, mačvanske, ravničarske, odnosno sasvim jednostavne.
“Volim da pišem i to rado činim kad god mogu, odnosno kad god mi, što bi se reklo, nadođe inspiracija. Postoji jedna anegdota o nastanku pesme pod nazvom „Porodica“, nju sam napisao ove godine, a inspiracja mi je naletela baš dok sam spremao hranu za stoku. Za dva sata ja sam nju napisao, pa se moj brat od ujka šali kako će reći mom sinu da me još više uposli kako bi i pesama bilo više“, kaže kroz osmeh Radojica.
Korice knjige „Meni je potrebna mirna luka“ radio je Siniša Vazmić, ilustracije u knjizi uradio je Milan J. Turudić, a urednik i recezent je Nedeljko Terzić, proslavljeni sremskomitrovački pisac.
Za razliku od većine pisaca sa ovih prorstora koji promocjie mahom održavaju u gradskoj biblioteci Radojica je prihvatio Terzićev predlog da svoju knjigu promoviše upravo u svom rodnom selu, pred svojom rodbinom, prijateljima, komšijama. O knjizi su rekli koju reč sam autor, zatim Terzić, a stihove je govorio glumac Aleksandar Krstajić.
„Iskreno, nisam se pribojavao, ali sam dosta razmišljao o tome kako će ova promocija proći. Prva knjiga kada je izašla, nisam želeo da pravim nešto ovako, želeo sam da to prođe skromno, ali sada nisam mogao to da izbegnem i drago mi je što sam svoju poeziju predstavio mojim Radenkovcima. Nisam čovek koji se kreće u književnim vodama, skroman sam i pišem prvenstveno za svoju dušu, to su razlozi zašto je prva knjiga prošla bez promocije“, kaže Radojica i dodaje da su za ovu promociju glavni krivci upravo Terzić i predsednik Mesne zajednice Radenković Uroš Veselinović koji je dosta pomogao u njenoj organizaciji. On se zahvaljuje i Gradskoj upravi za obrazovanje, kulturu i sport koja je pomogla štampanje knjige.
„Da li će biti još neka zbirka u budućnosti sada ne bih znao reći, ali ono što sigurno znam jeste da ću nastaviti da pišem“, rekao je Radojica.
Svoje viđenje knjige „Meni je potrebna mirna luka“ Radenkovcima izneo je i Terzić. Prema njegovim rečima Radojca nije od onih ljudi koji posežu za nekim pesničkim visinama po bilo koju cenu, on nije od onih koji će zapeti za književne kritike, koji razmišlja o tome da li će i ko pisati o njegovoj poeziji, on nije od onih koji će stvarati delo, a da unapred poželi da ono zavši u nekim književinim antologijama, udžbenicima ili slično, on jednostavno piše za svoju i za dušu onih koji će poeziju čitati.
“Nova knjiga emotivne poezije Radojice Trudića je skladan nastavak njegove prethodne knjige “Želim da me neko pamti”. Radojica piše jednostavno, književnim rečnikom razumljivim za svakog čitaoca i tematikom vezan za svakog čoveka, jer u svim njegovim pesmama i stihovima čitaoci mogu da pronađu deo sebe, deo svog života, deo svojih emocija. Knjiga je posebno dragocena jer nam njena sadržina ne dolazi iz centra kulture, upravo iz ruralne sredine u kojoj su i danas mnoge književne teme ostale svetinja. Prepoznatljivo za obe knjige jeste da se autor ne odriče puta ka iskrenoj ljubavi, da ne pronalazi alternativne ceste, staze i bogaze, već satkan od nepokolebljivih emocija sigurnom rukom drži pesničko pero kojim ispisuje svoju unutrašnjost kako kakav junoša koji je tek juče stigao kući rumenih obraza posle slučajnog susreta sa osobom do koje mu je stalo”, rekao je Terzić i dodao da se Radojica u svojm pesmama ne poriče svoje emotivne poraze, ali ih ne predstavlja tragično, tek jednostavno stavlja do znanja čitaocu da u rastancima obe strane gube podjednako, jedno biće gubi drugo, a samo svojstvene emocije svedoče o tome čija je duša ranjivija.
