Slobodan Dostanić iz Salaša Noćajskog prošle godine u proleće odlučio je da pokrene voćarsku proizvodnju i da na nešto više od jednog hektara podigne zasad kruške.
Po zanimanju profesor fizike koji predaje u Osnovnoj školi „Dobrosav Radosavljević Narod“ u izdvojenim odeljenjima u Ravnju i Noćaju posadio je ni manje ni više nego 3300 sadnica.
Za kruške se Slobodan odlučio u dogovoru sa jednim dugogodišnjim saradnikom, koji se kao i on odlučio upustiti u istu priču. Nabavljene su sadnice nekoliko sorti krušaka, glavna je sorta karmen, dok su kao oprašivači sađene sorte abata fetel i turandot. U pitanju je gusta sadnja, što znači da su stabla postavljena na jedan metar razdaljine.
„Nakon dugog razmišljanja i istraživanja odlučio sam da posadim krušku. U poslednje vreme dosta se priča o razvoju voćarstva u našim krajevima, pogotovo u Mačvi, jer kao što se da primetiti stočarstvo sve više zamire i sve je manje isplativo time se baviti, baš kao i ratarstvom, tako da sam svoju šansu, zaradu, budućnost video u uzgoju voća, preciznije kruške“, priča Slobodan.
Ulaganja su, priznaje on, do sada bila prilično velika, jer 3300 sadnica je posađeno, a svaka od njih je plaćena 2,5 eura.
„To je puno novca, pogotovo, jer nije se uložilo samo u sadnice. Međutim one su takve da će već u drugoj ili trećoj godini početi da daju rod kojim ću, nadam se, da nadoknadim sama ulaganja“, priča Slobodan.
Već naredne godine, on dodaje, može da očekuje prinos od nekih 5 do 10 tona po hektaru, pun rod već za tri do četiri godine i tada će, procenjuje Slobodan, prinos po hektaru iznositi između 35 i 40 tona.
Kruška se do sada, prema rečima mladog Salaščanina, pokazala kao dobra. Na samom startu, prilikom sadnje procenat primanja sadnice je bio preko 85% što je zadovoljavajuće, prošla godina je bila prilično sušna i tu je stradao još jedan mali broj sadanica, jer sistem za navodnjavanje još uvek nije postavio, ali ima nameru da to učini u toku ove godine. Što se tiče obrade i rada oko kruške uglavnom je sve mehanizovano tako da se veći deo posla obavlja sa traktorom i motornim prskalicama i za sada Slobodan može da uz pomoć brata i pored stalnog posla u školi, sve postigne.
„Ono što je sada na meni jeste da održavam voćnjak, da brinem da bude zdrav i da sačekam još par godina da vidim šta će se izdešavati, nadam se da će biti sve kako treba, tako da ću moći da ostvarim da kažem solidnu zaradu, sa kojom bih mogao za početak da otplatim početna ulaganja, a zatim i da proširim proizvodnju, jer imam nameru da za neke dve godine proširim voćnjak na još nekih 5 ha i to bi već bila ozbiljnija priča što se tiče kruške“, objašnjava Slobodan.
On kaže da tržište, prema njegovim saznanjima i istraživanjima, nije zasićeno sa kruškom, što znači da plasaman ne bi trebao da predstavlja problem, kako na domaće, tako i na inostrano tržište.
„Što se tiče plasmana za sada postoji jedna firma koja posluje u Srbiji i koja otkupljuje kruške, a imam i par prijatelja koji su takođe posadili ovu voćku i ukoliko svi uspemo da ostvarimo dobar prinos i kvalitetan rod nije nemoguće da se udružimo i da zajedno nastupimo na tržištu“, kaže Slobodan.
S obzirom na to da se vremenom menjaju uslovi, što vremenski, što tržišni, on planira da u bližoj budućnosti pored kruške, na nekoj manjoj površini za početak, podigne i zasad trešnje, ali o tome još uvek ne želi previše da razmišlja.
Slobodan je kompletan zasad podigao zahvaljujući sopstvenim sredstvima, ali kako ističe nada se da će država u narednom periodu ponuditi njemu, odnosno ljudima kao što su on i koji se bave voćarstvom neke subvencije i podsticaje.
„Stalno se priča o subvencionisanju mladih poljoprivrednika, o podsticanju razvoja voćarstva u ovim krajevim, moram da priznam da nisam imao pomoć od strane države, ali nadam se da će se to u ovoj i u narednim godinama promeniti, bar što se tiče zalivnih sistema i sistema za protivgradnu zaštitu“, završava on.
