Petrić Dejan: Nema sigurnosti u agraru

Od strane Ozon
0 komentari

U radnom odelu, sa osmehom na licu i glavom punom briga Petrić Dejan otvorio je vrata svog doma u Zasavici I. Poljoprivreda je ono čime se ovaj četrdesetpetogodišnjak bavi i to stočarstvom, ratarstvom i povrtarstvom. Da je lako nije, iz godine u godinu sve je teže i računica je sve manja, baš zato on se i odlučio baviti svim tim granama poljoprivrede.

“Negde izgubiš, negde dobiješ, nikada ne znaš kakva će naredna godina biti i koji proizvod će biti na ceni, dok sam na nuli dobro je, o nekoj većoj zaradi teško je i razmišljati, samo da nisam u minusu”, počinje Zasavčanin.

On u svom posedu ima 8,5ha zemlje, dok u arendu obrađuje još dva hektara. Na tim površinama ima kukuruza, pšenicu je već skinuo, zatim lucerku, papriku.
Krenuo je Dejan redom da priča o svojim poslovima, upoređujći ovu godinu sa prošlom velike su razlike, pa na primer paprika koju je zasadio na 50 ari na otvorenom i u 15 plastenika je prilično loša.

“Ne samo moju, nego papriku većine povrtara koji je uzgajaju ove godine uhvatla je bolest koja se zove bakterioza, ono što je ona radila paprici je strašno, prosto se pitam da li ću imati šta i da uberem. Zaista sam se trdio oko nje, tretirao je kada je trebalo, zalivao redovno, pokušao na sve načine da je zaštitim, ali ništa nije pomoglo. Ulaganja na početku ove sezone u papriku su bila za jednog poljoprivrednika, pa i mene velika, minimum 100.000 dinara, a zarade neće biti nikako. Nešto bolja situacija je sa paprikom u plastenicima, ali teško da će ona moći da izvuče prosek. Cena nije loša, mada to sada malo vredi. Papriku sadim već 20 godina i ovo je tvrdim najlošija sezona za mene”, iskren je Dejan.

Od stoke on trentno u svom tovilištu ima 15 bikova, zatim u štali jednu kravu, dva teleta, sedam krmača, prasica, nekoliko suprasnih svinja, ovaca. Cenom bikova je zadovoljan, ali i tu postoji začkoljica, napominje on.

“Cena bikova je sada jako dobra, verujem da je na nju uticao dogovor koji je Ministarstvo poljoprivrede postiglo sa Turskom o izvozu mesa, ali telad su skupa, cena se kreće od 550 do 700 era, sve u zavisnosti od težine. Prethodna godina je za mene lično bila loša što se tiče kukuruza, pa sam velike količine njega morao da kupim, tako da i ta dobra cena bikova nekako se izgubi u kalkulaciji”, nastavlja Dejan i dodaje da i pored svega toga u planu mu je da naredni mesec uzme 10 teleadi i da se nada da će cena ostati povoljna.

Ove godine za razliku od prošle veruje da će biti zadovoljan prinosom kukuruza, za njegove potrebe biće ga sasvim dovoljno, što je velika stavka. Očekuje vagon po hektaru zrna. Pšenice je imao na 3 hektara i prinos je bio zadovoljavajuću.

“To je ono što muči svakog poljoprivrednika, nestabilne cene, tržište i vremenski uslovi. Kako je da se fokusiram na jednu stvar kada mi ništa nije sigurno. Uzdam se sada u bikove i molim Boga da takva cena ostane. Dok bude izvoza mesa u Tursku biće dobro za nas koji se bavim tovom junadi, ako se ta saradnja prekine možemo očekivati i pad cena”, priča Dejan.

Prevelika očekivanja ipak nema, selo odumire, mladi su sve manje zainteresovani za poljoprivredu, a kaže da je to i sasvim opravdano, pa i sam svog sina savetuje da “beži” u grad i tamo sebi nađe posao, ako ništa drugo bar će imati radno vreme, slobodan dan i redovna primanja.

“Puno je toga na čega mi poljoprivrednici ne možemo da utičemo, eto na primer cena goriva je previsoka, zatim ucene od strane nakupaca, vlasnika hladnjača i svih ostalih kojima možemo da plasiramo naše proizvode su naša svakodnevnica i naše, da tako kažem zarade i njihove ne mogu da se mere.

Tržište nestabilno, problemi se gomilaju. Poljoprivredom će se baviti samo onaj ko drugi izbor nema ili ko to zaista jako voli. Sin mi pomaže oko svega, ali ničega se ne hvata sam, što mislim da je i dobro, jer na žalost ja “navijam” za to da po završetk školovanja ne nasledi mene i moje poslove”, završava Dejan.

Možda Vam se svidi i