Sremska Mitrovica – Povodom obeležavanja Svetskog dana hrane – 16. oktobra, u Zavodu za javno zdravlje Sremska Mitrovica je održana konferencija za novinare.
Na konferenciji su povodom ovog značajnog datuma iz kalendara zdravlja kao i na temu pravilne ishrane govorile dr Branka Malbašić i dr Zinaida Sretenović.
Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) obeležava svake godine 16. oktobar – Svetski dan hrane, dan kada je ova organizacija i osnovana 1945. godine. U Srbiji se 16. oktobar – Svetski dan hrane obeležava od 2001. godine uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije.
Ove godine Svetski dan hrane, 16. oktobar obeležava se pod sloganom: „Pravilna ishrana – ulaganje u budućnost” sa fokusom na smanjenje broja gladnih u svetu.
Posle perioda pada, učestalost gladi u svetu ponovo raste. Prema najnovijem izveštaju FAO, danas više od 815 miliona ljudi pati od hronične pothranjenosti, dakle jedna na svakih devet osoba,a od toga 60% čine žene.
Doktorka Malbašić na konferenciji je kratko navela neke od aktivnost kojima će Zavod za javno zdravlje obeležiti Svetski dana hrane, pa je tako rekla da je raspisan konkurs za izbor najboljih likovnih i literarnih radova za decu predškolskih ustanova i učenike osnovih škola na temu „Pravilna ishrana – ulaganje u budućnost“, zatim da će u četvrtak, 18. oktobra biti organizovano edukativno predavanje u Erdeviku. U Osnovnoj školi „Dobrosav Radosavljević Narod“ u Mačvanskoj Mitrovici u četvrtak, 25. oktobra svi radovi sa konkursa biće izloženi, a tkođe u planu je i predavanje na temu pravilne ishrane u gerontološkom centru u Rumi.
PRAVILNA ISHRANA
Još je poznati grčki lekar Hipokrat rekao: „Tvoja hrana biće tvoj lek“. Savremenamedicina je nakon decenija istraživanja došla do zaključka da je jedan od vodećih uzrokabolesti ljudi upravo hrana koju jedu ili ona koju ne jedu.
Кonzumiranje što raznovrsnije hrane, izbalansirane u hranljivim sastojcima, od suštinskog je značaja za pravilnu ishranu. Da bi organizam normalno i zdravo funkcionisao moraju se uneti svi sastojci neophodni za obnavljanje ćelija u što idealnijim količinama. Preteranim unošenjem namirnica i pogrešnim odnosom prema ishrani (pripremom) mi nesvesno trujemo, uništavamo svoje telo i skraćujemo mu prirodni vek zdravlja i trajanja. Da bi smo se hranili pravilno, veoma je važno da se pridržavamo odgovarajućeg vremena za obroki da ne uzimamo hranu nekontrolisano, u svako doba, bez razmišljanja. Međutim, obroke ne treba preskakati i dovoditi organizam u stanje izgladnelosti, jer tada dolazi do uništavanja određenih moždanih ćelija, nestabilnosti nervnog sistema.
Pravilna ishrana takođe znači jesti u umerenim količinama, ne prebrzo i halapljivo, već sa svešću o važnosti unošenja hrane u organizam, vodeći računa da hrana nije suviše hladna niti suviše vruća, preslana, prekisela ili prezačinjena.
Hrana ne treba da bude razlog za uživanje, već upravo za funkciju kojoj je namenjena, za ishranu sopstvenih ćelija. Ne kaže se uzalud „Prekini da jedeš kada ježeludac napola pun“. Hipokrat je umerenost skrenuo pažnju rečima „Кada bismo uspeli da obezbedimo svakom pojedincu pravu meru hrane i vežbe, nipremalo ni previše, našli bismo najsigurniji put ka zdravlju“.
Hrana u pogledu energetske vrednosti i sastava, treba da odgovara potrebama svakog pojedinca u zavisnosti od uzrasta, pola, nivoa fizičke aktivnosti, vrste posla, zdravstvenog stanja, klimatskih uslova, kao i socijalnh i kulturoloških sklonosti. Shodno ovome postoje preporuke populacione, koje se mogu primeniti za većinu radno sposobnog i zdravogstanovništva. Za pojedine uzrasne kategorije: deca, adolescenti, stare osobe, sportisti postoje posebne preporuke.
Saveti za pravilnu ishranu generalno, na nivou populacije odraslog zdravog stanovništva:
1. Jesti raznovrsnu hranu
2. Održavati optimalnu težinu
3. Smanjiti unošenje zasićenih masnih kiselina (masti životinjskog porekla). Povećati unos mononezasićenih masnih kiselina (maslinovo ulje) i kontrolisano polinezasićenih masnih kiselina (nerafinisana hladno ceđena ulja suncokreta, bundeve i kukuruza).
4. Кontrolisan unos namirnica bogatih holesterolom (iznutrice, jaja, masni sirevi, masna mesa)
5. Povećati unos složenih ugljenih hidrata i dijetnih vlakana (povrće, voće, integralne žitarice).
6. Dovoljno unošenje vode svakodnevno.
7. Smanjiti unos prostih šećera.
8. Smanjiti unos soli, ne više od 6 g na dan, što znači slanik i dosoljavanje zaboraviti.
9. Unos kafe i jakih čajeva ograničiti (ruski, zeleni) na 1-2 šolje dnevno.
10. Obavezna su 3 obroka, i jedna do dve užine. Razmaci između obroka ne treba da budu manji od 2 i veći od 5 časova.
11. Obratiti pažnju na način pripreme hrane (izbegavati pohovanje i prženje).
12. Truditi se da se konzumira sveža hrana, da se poštuju principi čuvanja namirnica i pripremljenih obroka.
13. Izbegavati unos brze hrane, industijskih i konditorskih proizvoda, pekarskih proizvoda (bogati trans mastima i prostim šećerima).
Voda
Neke preporuke generalno bi bile da se voda unosi dovoljno, da se ne čeka osećaj žeđi. Često se meša osećaj gladi i žeđi, pa prvo popiti čašu vode, a tek potom posegnuti za hranom, ukoliko smo relativno skoro jeli. Vodu treba uzimati između obroka, ne pre i u toku jela i neposredno posle obroka. Uzimanje vode u toku jela produžava proces varenja, razređuje želudačnu kiselinu neophodnu za varenje. Znati da kafa ima diuretično svojstvo, te posle nje treba popiti vodu. Mineralnu vodu piti u ograničenim količinama, do 2 čaše dnevno.
Žitarice
Treba ih koristiti u integralnom obliku u vidu celog zrna (kašice) ili brašna za hleb. Žitarice i proizvodi od žitarica ne kombinuju se uz krompir, pirinač, testenine. Može se kombinovati sa masnoćama (maslac, mleko i mlečni proizvodi, hladno ceđena ulja) i povrćem sirovim (salate) ili termički obrađenim (variva).
Meso, riba i jaja
Nešto od ovoga treba konzumirati jednom dnevno, ili barem tri puta nedeljno. Preporučuju se zrela bezmasna jela-junetina, bela živinska mesa.
Mleko i proizvodi od mleka
Neophodni su za svakodnevnu ishranu. Sadrže idealnu kombinaciju minerala -kalcijuma i fosfora vitamina neophodnih za rast i razvoj dece (deci do 5 godina davati mlečne proizvode sa visokim sadržajem mlečne masti). Odraslima se preporučuju 2 čaše obranog ili poluobranog mleka i proizvoda od mleka ili mlečnih proizvoda sa smanjenim procentom masti.
Jaja
Neophodna su za pravilnu ishranu kako dece tako odraslih. NE TREBA PRETERIVATI A NI POTPUNO IZBEGAVATI, ZBOG STRAHA OD HOLESTEROLA (za odrasle okvirno 2 jajeta nedeljno, uz raznovrsnu ishranu je preporuka).
Riba
Preporučeno je tri puta nedeljno konzumirati ribu (bela, manja riba bogata omega masnim kiselinama-sardele, pripremljena bez masnoće (kuvanje, roštilj, suvo pečenje na papiri zapečenje i sl.) U Srbiji se riba nedovoljno konzumira.
Povrće
Osim krompira se može koristiti u većim količinama. Odličan izvor vlakana, vitamina i minerala. Prirodna fermantacija (kiseli kupus) je izuzetna namirnica bogata C vitaminom, kao i prirodnim probiotikom, blagodetnim za mikrobion creva.
Voće
Izuzetna namirnica, bogata vodom, mineralima, vitaminima, vlaknima ali i šećerima,pa oprez sa količinama, 400-500 g dnevno je dovoljno.
Za obolele od pojedinih bolesti važe ciljane preporuke.
U vezi sa tim je osmišljen rad u savetovalištu za ishranu. Lekari specijalisti higijene i lekar subspecijalista za ishranu su osposobljeni da pomognu ljudima kako bi popravili svoje zdravstveno stanje i kvalitet života.
Nepravilna ishrana i bolesti:
Gojaznost
Šećerna bolest
Povišen krvni pritisak
Ateroskleroza
Srčani udar
Giht
Moždani udar
Кarijes
Anemija
Alergije
Bolesti urinarnog trakta.
Radom u savetovalištu, koje je osnovano 2006. godine, došlo se do saznanja da je najveći broj ljudi koji se obraća za pomoć iz kategorije gojaznih. Nepravilna ishrana, preobilna u energiji zbog preteranog unošenja masti i šećera praćena je posledicama koje mogu trajno da oštete zdravlje i da se ispolje posle mnogo godina, podpomognute od strane nezdravih stilova života: sedenteran način života, pušenje, stres, unošenje prekomerno alkoholnih pića i genetskih faktora.
Gojaznost može biti u vezi sa hroničnim zdravstvenim problemima, neki od njih su:
1. Dijabetes mellitus tip 2 – šećerna bolest tip 2
2. Hiperlipidemija
3. Neke maligne bolesti (karcinom debelog creva, dojke, prostate, pankreasa, bubrega)
4. Bolesti žučne kese.
5. Insulinska rezistencija
6. Policistični jajnici
7. Hipotireoza (smanjena funkcija štitne žlezde)
8. Giht (povećana koncentracija mokraćne kiseline u krvi)
9. Dovodi se u vezu sa problemima cirkulacije (proširene vene)
10. Degenerativne promene na zglobovim (giht)
11. Problemima sa disanjem (tokom spavanja).
Naročito je pojačan rizik za zdravlje kod centralnog tipa gojaznosti. To su ljudi koje se goje prvenstveno u gornjim partijama tela-stomak. Кod njih se javljaju promene u vezi sa metabolizmom lipida i ugljenih hidrata (insulinska rezistencija, hiperinsulinemija, dislipidemija, intolerancija na glikozu) i hipertenzija.
U savetovalištu pacijenti pod kontrolom lekara mogu da reše svoj problem u vezi sanepravilnom ishranom.
Ciljna grupa su:
· građani koji imaju odgovarajuću telesnu težinu, ali bi želeli da saznaju nešto više oprincipima pravilne ishrane.
· Osobe koje imaju problema sa viškom kilograma
· Osobe koje imaju zdravstvenih problema u vezi sa gojaznošću i drugim hroničnim masovnim nezaraznim bolestima.
Principi rada u savetovalištu je: Uzimanje lične, porodične anamneza kao i anamneze ishrane; tumačenje biohemijskih analiza krvi; antropometrijska merenja; određivanje dijeto terapije (medicinska nutritivnaterapija) i kontrola.
