Sremska Mitrovica – Glavni policijski savetnik Đura Mandić, načelnik Policijske uprave u Sremskoj Mitrovici odlikovan je srebrnom medaljom za zasluge povodom obeležavanja Dana Ministarstva unutrašnjih poslova, Slave Ministarstva i Dana policije.
Medalju načelniku Madiću uručio je potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar unutrašnjih poslova dr Nebojša Stefanović, u nedelju 27. maja, na centralnoj svečanosti ispred Narodne skupštine u Beogradu.
„Bio bih lažno skroman kada bih rekao da mi ova nagrada ne prija i ne imponuje, činjenica je da je to izuzetno priznanje, ali nešto na čega sam ponosan i na čemu stalno insistriram jeste da to nije rezultat samo mog rada, to je rezultat kolektiva u kojem sam ja sticajem okolnosti starešina. Ne želim da budem lažno skroman, ali s druge strane želim da naglasim značaj i poslednjeg izvršioca u ovom velikom sistemu koji je Policijska uprava Sremska Mitrovica“, rekao je načelnik Mandić.
Od devet nagrađenih pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, načelnik Đura Mandić je jedini nagrađeni iz ukupno 27 policijskih uprava.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije obeležava Duhove, kao Dan Ministarstva unutrašnjih poslova, Dan policije i Slavu Ministarstva u spomen na Duhove 1862. godine, kada se malobrojna srpska žandarmerija suprotstavila nadmoćnoj turskoj vojsci i spasila Beograd od pogroma.
Institucije vlasti u Srbiji nastajale su u 19. veku, tokom ustanaka protiv Turaka. Na Skupštini ustaničkih starešina, 20.1.1811. godine osnovano je Ministarstvo unutrašnjih dela a za prvog ministra izabran Jakov Nenadović. Ministarstvo se staralo o bezbednosti stanovništva i njihove imovine i prikupljanju poreza.
Sretenjskim ustavom 1835. godine, postavljeni su temelji novoj državnoj upravi u Srbiji. Odvojena je zakonodavna od izvršne vlasti i precizirane dužnosti Ministarstva unutrašnjih dela.
Zakonom o ustrojstvu Uprave varoši Beograda 1860. godine, knez Miloš Obrenović osnovao je žandarmerijsku četu u Srbiji od 120 pripadnika, sa čisto vojnim uređenjem, disciplinom i komandom.
Dolaskom na vlast kneza Mihaila Obrenovića 1860. godine, srpski narod počeo se pripremati za rat sa Turcima. Sve zategnutiji srpsko-turski odnosi eskalirali su na Duhove, 15. juna 1862. godine. U sukobu na beogradskoj Čukur-česmi, turski vojnici ubili su jednog srpskog dečaka, a zatim i jednog srpskog policajca i oficira.
Glavni okršaj odigrao se na Velikoj pijaci. Srbi u jurišu zauzimaju Varoš-kapiju i ruše Sava-kapiju i Stambol-kapiju. Intervencijom britanskog konzula Longvorta, Ilija Garašanin i Ašir-paša potpisuju primirje koje nije dugo trajalo.
Ujutro, 17. juna 1862. godine, Turci sa Кalemegdana bombarduju Beograd. Poginulo je 50, a ranjeno 20 građana. Кnez Mihailo proglašava ratno stanje. Iz Zemuna stižu parobrodi i prihvataju izbeglice bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost.
Incident na Čukur-česmi prerastao je u okršaj između stotinak srpskih žandarma i nekoliko stotina puta jače turske sile, potpomognute gradskom artiljerijom. Srpska žandarmerija se herojski suprotstavila turskoj vojsci, štiteći narod i tekovine mlade srpske države.
Oružani sukob većih razmera sprečila je intervencija velikih sila koje su u julu 1862. sazvale međunarodnu konferenciju u Carigradu, radi rešavanja srpsko-turskog spora. Na konferenciji je zaključeno da se Turci isele iz Srbije, osim iz Beograda, Šapca, Smedereva i Кladova; da se poruše utvrđenja Soko-grad i Užice i da srpska vlada plati Turcima odštetu za napuštena imanja u Srbiji.
Na osnovu ove odluke Turci su se do kraja 1863. godine iselili iz cele Srbije osim iz Malog Zvornika i Sakara na Drini i pomenutih utvrđenih gradova.
Nekoliko godina kasnije, Turci su napustili i poslednja navedena utvrđenja. Sultanovim hatišerifom iz 1867. godine, Riza-paša predao je ključeve beogradske tvrđave knezu Mihailu, kada su i poslednje turske trupe napustile Beograd.
