Diplomirani ekonomista, dvadesetosmogodišnji Marković Marko iz Salaša Noćajskog pre nekoliko godina upustio se u voćarske vode, pa tako pored svog stalnog posla u jednoj većoj firmi obrađuje oko 1,5 ha zemlje pod višnjom i jagodom.
Sve je počelo, kako kaže, kao hobi, a sada već čitava priča deluje malo ozbiljnije.
Trenutno pod višnjom Marko ima oko 1,4 ha, od toga 40 ari zemlje je u njegovom vlasništvu, a ostalo je uzeo u zakup. Pod jagodom ima ukupno 15 ari.
“Višnju sam zasadio 2013. godine u pitanju je oblačinska, industrijska višnja. Na sađenje te voćke odlučio sam se nakon razgovora sa jednim poznanikom koji me je ukratko uputio u proces uzgoja višnje. Hteo sam da uzgajam nešto, ali nisam bio siguran šta, višnja je prilično jedniostavna biljka, a pri tom jako tražena i to je ono što me je privuklo ka njoj. Ne zahteva previše rada, a isplativa je. Naravno moraš je obilaziti konstantno, ali sve se svodi na nekoliko prskanja i održavanje voćnjaka urednim”, priča Marko.
Ne znajući u šta se upušta te godine posadio je 420 stabala na sopstvenoj parceli, a 2017. godine uzima u zakup na period od tri godine već formiran voćnjak sa još 1.000 stabala višnje, od toga u punom rodu oko 800.
Kod svake višnje ono što jeste problem je berba.
“Prošle godine imao sam ljude koji su to radili, a ove godine smo napravili tresač za višnje. Moj otac je to projektovao i napravio i kada dođe vreme za to pustićemo ga u rad”, kaže mladi Salaščanin.
Što se tiče plasmana višnje tu je dodaje mahom zadovoljan, do sada je sarađivao sa jednom hladnjačom iz Šapca i imao je korektne uslove, stručnu pomoć, prevoz. Roda doduše, pošto je bila prilično loša godina, nije bilo očekivano, samo 4 tone, međutim nada se da će ova sezona biti uspešnija i da će imati od 10 do 12 tona višnje.
Kada je jagoda u pitanju u najvećoj meri se radi o sorti roksana, mada ima i nešto sadnica kleri koju je prošle godine posadio kako bi video kako će se ponašati.
“Jagoda mi je bila dugogodišnja želja, ali to sam odlagao neko duže vreme. Međutim, kada mi je opet jedan prijatelj ponudio sadnice ja sam bukvalno u roku od mesec dana sve organizovao i bušenje bunara i postavljanje sistema za navodnjavanje kap po kap, postavljanje takozvanih bankova i zaštitne folije.
Pre dve godine, odnosno 2016. posadio sam sadnice roksane, međutim svako plaća školu neznanja, nisam ispoštovao sve što sam trebao da uradim i prvi prinos koji sam imao naredne, 2017. godine je bio dosta mali. Ova godina je drastično bolja, imao sam približno 2 tone na 15 ari što i dalje nije sjajno, ali učim i nadam se da će naredne godine biti i više jagode”, priča Marko.
Za razliku od višnje, jagoda traži dosta više vremena i pažnje, a to je ono što mu manjka.
“Višnja je laka za obradu, dosta toga se radi mašinski, a kod jagoda se sve na kraju svede na fizički rad, ona traži konstantnu pažnju, ako danas ne radiš nešto oko nje, moraš je bar obići da proveriš da li ima neke promene na listu, plodu i slično. Jednostavno traži da je pratiš i da vidiš da li joj i šta u tom trenutku nedostaje. Toga kod višnje nema, daleko je jednostavnija i mislim u nekoj budućnosti da ću isključivo nju raditi”, kaže Marko.
Sa otkupnom cenom, kao i većina voćara, nije zadovoljan, uglavnom je to kao i svuda ucenjivanje od strane nakupaca. Nikada se ne zna po kojoj ceni će se prodati rod.
“Evo jagoda na primer, prošle godine cena je bila fantastična, ove godine katastrofa. Višnja je takođe prošle godine imala dobru cenu, jer je bilo jako malo na tržištu, ali sve to zavisi od godine do godine. Radiš i ne znaš šta da očekuješ”, nastavlja on.
Jagodu je pokrio sistemom za navodnjavanje kap po kap, a isto planira i da uradi sa višnjom koju je ove godine i osigurao, jer kako ističe ne želi da rizikuje da mu vremenske nepogode za dan, noć ili samo 15 minuta unište zasade i da ostane praznih ruku.
“Naručio sam još 1.000 sadnica višnje, što znači da ću da proširim voćnjak, od jagode još neću da odustanem, mada ukoliko budem u manjku sa vremenom neću imati drugog izbora. Ono što mi je svakako u dugoročnom planu jeste da napravim sopstvenu hladnjaču u koju ću moći svoje voće da skladištim i onda neću biti prinuđen da ga odmah prodam, mogu da sačekam bolju cenu, uslove i slično”, završava Salaščanin.
