Na praznik Ognjenu Mariju, pre tačno 5 godina, Ljubica Adamić iz Zasavice II dobila je novo srce i priliku za normalan život.Taj datum njena porodica sa punim pravom slavi kao njen drugi rođendan.
Transplantacija srca izvršena je u AKH klinici u Beču 2013. godine, a u humanitarnu akciju prikupljanja novčanih sredstava za istu uključio se tada veliki broj ljudi.
“Naša Ljubica je sa nepuna tri meseca obolela, odnosno počela je da se ponaša jako čudno, plakala je stalno, bila znemirena, a doktori nisu ništa konkretno govorili, ništa nismo znali sve dok nije imala infarkt i tada saznajemo da ona boluje od oblika restriktivne kardiomiopatije i da joj se u Srbiji ne može pomoći. Iz bolnice sa Novog Beograda su nas poslali za London, zatim za Berlin, išli smo na sve strane, dok nismo stigli u Beč. Tu je počelo njeno lečenje i njen put ka ozdravljenju. Kod kuće je proslavila svoj prvi rođendan, a već sutradan smo bili u bečkoj bolnici. Pokušali su doktori da je leče medikamentima, zatim joj je građen pejsmeker, ali sa tim joj je bilo još gore tako da je po hitnom postupku stavljena na listu za transplantaciju kako drugi organi ne bi oboleli, jer u tom slučaju transplantacija ne bi imala svrhe. Prvo što oboli nakon srca kada je kardiomiopatija u pitanju su bubrezi, da su oni otkazali ona, mi, ali i svi koji su se priključili borbi za njen život ne bi uspeli da iz te borbe izađemo kao pobednici”, vraća se nekoliko godina unazad Ljubicin otac Šime Adamić.
Za operaciju bilo je potrebno 120.000 evra. Veliki novac, koji je na još veće iznenađenje roditelja male Ljubice, prikupljen u izuzetno kratkom vremenskom periodu. Pokrent je humanitarni broj za sms poruke, organizovana su razna dešavanja, od muzičkih koncerata, preko sportskih nadmetanja. Cela Srbija je pričala o maloj Ljubici.
U akciju su se odazvali mnogi, pa među njima i sadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić, razne javne ličnosti od kojih je prednjačila Ana Bekta, zatim brojni drugi pevači, mediji predvođeni Kurirom i novinarkom Silvijom Slavnik, a ispraćeni lokalnim medijima, uprava Grada Sremska Mitrovica, glumačka ekipa filma “Montevideo Bog te video”…
„Iskreno bio sam siguran da ćemo prikupiti potreban novac. Moja supruga je u to sumnjala, ali ja nisam dopustio sebi da izgubim nadu. Inicijator za pokretanje humanitarnog broja za sms poruke sam bio ja sam, jer jedna poruka od 50, 100 dinara većini ne znači puno, ali mojoj Ljubici je to bilo itekako značajno. Podrška naroda nas je zaista iznenadila u pozitivnom smislu. Ljudi ipak i pored svih svojih sopstvenih problema i muka našli su vremena i sredstava da pomognu mom detetu, ne postoje reči kojima bi smo se mogli zahvaliti svima, svakom pojedincu, svakoj osobi koja je, pa bar i jednu jedinu poruku poslala ili uplatla novac za operaciju. Nije nestala ljudskost u nama, pomoć mojoj Ljubici je dokaz da je to tako”, nastavlja dalje Šime.
On kaže da je kao i svaki normalan roditelj bio spreman na sve samo da njegovo dete preživi.
„Da se novac nije prikupio, ja sam bio spreman i da robijam za to lečenje, sve samo ona da mi živi“, iskren je Šime.
On se zahvaljuje i astrijskim lekarima koji su takođe sa svoje strane dali sve od sebe da spasu život jedne male Ljubice iz jednog malog mesta u jednoj maloj Srbiji. Transplantacija je za porodicu Adamić i malu Ljubicu obavljena sudbonosnog 30. jula na Ognjenu Mariju 2013. godine.
„Sećam se da nam je javljeno ujutru u 9 sati da je srce za Ljubicu na putu do klinike i da će ona taj dan biti operisana. Tako je i bilo, operacija je počela u pola pet po podne tog dana, a trajala je do 4 ujutru sledećeg dana. Supruga i ja nismo čestito seli sve te sate, hodali smo po hodniku ispred operacione sale kao po žici, kao u kavezu. Lekari izlaze i govore kako je operacija prošla dobro, a mi u neverici, niko srećniji od nas, međutim da je tako poverovao sam tek kada sam nju video i monitor koji pokazuje kako joj srce radi, sve to mi je bilo skoro pa nestvarno. Pitao sam je Pepa, pošto joj tako tepamo, jesmo li pobedili, na čega je ona otvorila oči i tako mi dala znak da jesmo. Tada je imala manje od tri godine”, vraća se u ne tako davnu prošlost Šime.
Oporavak nakon operacije tekao je sporo i sa raznim poteškoćama, telo je odbijalo srce, ali se i sa tim problemom izborilo sa raznim terapijama koje su davale rezultate, ali za iste je bilo potrebno određeno vreme, međutim sada, pet godina od operacije Ljubica je jedna zdrava i srećna devojčica, okružena porodicom koja se zajedno sa svim humanim ljudima izborila za njen život.