Vredne ruke i bujna mašta od ničeg će uvek napraviti nešto. Kao dokaz da je to tako mogu nam poslužiti Salaščanke Tanja Miletić i Sanja Stefanović. Njih dve se bave izradom raznih ukrasnih i upotrebnih predmeta, od ikebana, preko korpica, pa sve do rođendanskih pinjata.

Sve je krenulu od dvadesetšestogodišnje Tanje. Ona je, priznaje, na ideju da počne nešto da stvara sopstvenim rukama došla sasvim slučajno.

“Jednom prilikom videla sam moju kumu kako pravi neke korpice i to mi je bilo jako zanimljivo, pomislila sam da je to nešto što bih i ja mogla da radim. Po zanimanju sam veterinarski tehničar i radim u struci, to nije posao gde mogu da budem maštovita, tako da je pravljenje raznih predmeta moj način da ispoljim tu moju, da se tako izrazim, kreativnu crtu”, priča Tanja.

Sam početk, kao i u svemu, pa i u ovome bio je nešto teži, dosta vremena joj je trebalo da odradi neke stvari, provodila je takođe i dosta vremena istražujući na internetu, tražila je najbolje tehnike, materijale, “krala” ideje.

“Bilo je dosta neuspelih pokušaja, predmet sa kojima nikako nisam bila zadovoljna, ali dobro, polako nisam odustajala, meni je to sve jako zanimljivo i zanimalo me je, tako da sam korak po korak bivala sve bolja. Jednostavno ovo sam shvatila kao neku vrstu igre, bez žurbe, bez rokova, bez da mi neko stoji nad glavom i od mene nešto očekuje i zahteva. Čim čovek tako nešto doživljava onda mu je uvek lepo kada se time nečim bavi”, nastavlja ona.

Koliko je Tanjin hobi zanimljiv vremenom je počela da uviđa i njena prijateljica Sanja, pa je vremenom počela i ona sve više da se bavim takvim stvarima. Krenula je baš kao i Tanja od nekih prostijih predmeta samo za sebe, a sada njihovi predmeti ukrašavaju mnoge domove ne samo u njihovom selu, nego i u gradu.

“Jednostavno Tanja, pa za njom i ja odlučile smo da svoje slobodno vreme, koje kao majke male dece i nemamo previše, iskoristimo radeći nešto za svoju dušu, sticajem okolnosti izrada raznih ukrasnih i upotrebnih predmeta je upravo to za nas. Plan je bio da nešto malo napravimo za sopstvene domove, ali od tog malo ispalo je svašta nešto, ikebane, korpice, pinjate, jelkice i još raznorazni drugi ukrasi, zaista toliko toga smo do sada napravile, ali i još uvek pravimo”, nadovezuje se Sanja.

Ona je po zanimanju vaspitač i kaže da je našla nekoliko zajedničkih crta između svog hobija i zanimanja. U oba treba biti pre svega kreativan, takođe rad sa decom traži dosta strpljenja i smirenosti, što opet i njen hobi zahteva.

“Trenutno nisam zaposlena i to mi jako teško pada jer bih jako volela da radim sa decom, ali dobro promeniće se i to valjda u nekoj budućnosti, do tada svoju pažnju usmeravam na moju decu i na hobi koji me isupnjava na jedan poseban način, prosto uživam dok nešto stvaram”, kaže Sanja.

Priliku da njihove radove vide, pa i kupe imali su svi tokom decembra meseca jer su tri dana bile izlagači na novogodišnjoj manifestaciji “Magični trg” koja se održavala u Sremskoj Mitriovici.

“Zajedno samo izlagale na “Magičnom trgu” i mogu da kažem da smo bile poprilično uspešne, odnosno rasprodale smo sve što smo napravile. Nešto smo imale napravljeno od ranije, nešto smo pravile baš za “Trg”, u svakom slučaju mi smo ovaj naš hobi uspele i da unovčimo. Naravno nisu to neke velike pare, ali je zadovoljstvo kada neko kupi nešto što je tvojih ruku delo zaista neprocenljivo”, dodaje Tanja kojoj je to bio drugi put da izlaže u okviru “Magičnog trga”.

Što se tiče materijala koji koriste u svom rad u obe se slažu da tu nema velikih ograničenja, sve što im se učini da bi dobro izgledalo njih dve znaju da iskoriste, od novina, preko platna, pruća, kerp papira, do šišarki, granica je, napominju, samo mašta. Vreme koje utroše zavisi od onoga što rade, za jednostavnije stvari ne treba im više od pola sata, ali za neke komplikovanije utroše i po više sati.

“Izrada na primer korpica zna ponekad da mi oduzme i nekoliko sati, ali njih najviše volim da izrađujem. One se prave tako što se prvo novine seku na trake, motaju se u štapiće, potom se farbaju, pa se plete korpa, ili se prvo korpa isplete, pa se cela farba. Nekada počnem da pravim danas jedan predmet, a završim ga za nekoliko dana, kada ponovo uhvatim vremena”, priča Tanja.
Sanja dodaje da je sa njom isti slučaj, ali da generalno nikuda ne žure i sve rade tempom koji njima odgovara.

“Bliži nam se Uskrs, to je još jedna lepa prilika da ponovo izložimo naše proizvode što ćemo svakako uraditi. Ukoliko nešto prodamo sjajno, ukoliko ne prodamo, opet dobro, jer sve radimo iz čistog zadovoljstva i ljubavi”, zaključuje Sanja.