Slatki krompir iz Mačve

Od strane Ozon
0 komentari

Predrag Vasiljević iz Mačvanske Mtrovice na oko 10 ari svoje zemlje ove godine u maju mesecu prvi put posadio je batat, u Srbiji poznatiji kao slatki krompir.

„Batat u stvari uopšte nije krompir, to je krtola koja samo liči na krompir, ali osim izgleda te dve biljke nemaju ništa zajedničko. Naziv slatki krompir batat je dobio po samo jednoj njegovoj vrsti koja zaista izgleda kao krupniji krompir slatkastog ukusa koji podseća na pečenu bundevu, međutim druge sorte su manje slatke“, na startu objašnjava Predrag.

Predrag Vasiljević

On je na svojoj zemlji posadio 2.000 struka batata i to tri različite vrste, plodove iz zemlje vadio je krajem oktobra i početkom novembra meseca, jer je toj biljci za kvalitetan rast potrebno od četiri do pet meseci bez mraza i niskih temperatura.

„Ne znam ni sam kako, ali eto došao sam na ideju da zasadim batat, odvojio jedan deo zemlje za tu namenu i nabavio sadnice, naravno dosta sam istražvao i čitao o uzgoju, posećivao sam razne forume na internetu i dosta toga sam saznao i naučio, ali od ljudi iz inostranstva, jer kod nas je batat još uvek da se tako izrazim, egzotična biljka, dosta ljudi nije ni čulo za nju, niti bilo šta o njoj zna. Postoji više vrsta batata, ali ja imam tri i to narandžasti koji je te boje i spolja i iznutra i on ima ukus kao bundeva, zatim imam beli batat, koji je crven spolja, a beo iznutra i ima ukus kestena i ljubičasti batat koji je i najzdraviji“, kaže Predrag i dodaje da se on ne sadi kao običan krompir, već da kao paprika se rasađuje iz sadnice.

Batat je tropska biljka koja potiče sa područja Južne Amerike i u tim krajevima je dvogodišnja biljka. Najbolje uspeva na oko 25 stepeni Celzijusovih i osetljiv je na niske temperature. Izuzetno je lekovita i visokoenergetska biljka, obiluje vitaminima – C, E, A, B i mineralima – magnezijum, kalcijum, gvožđe, kalijum, te snabdeva telo važnim oksidansima.

„Batat je dobar, iako niko to ne bi ni pomislio, za dijabetičare jer reguliše nivo holesterola u krvi, zatim za bebe i malu decu, jer je sastavni deo svih kašica, za sportiste s obzirom da je visokoenergatska bljka koja sadrži vrlo niske količne šećera, sjajan je za jačanje imuniteta, za one koji pate od astme, bronhitisa, za one sa stomačnim tegobama, varenje, prevenciju nekoliko vrsta raka, kao što je rak debelog creva, pa čakusporava i starenje“, objašnjava Predrag.

Pored svih gore navedenih dobrih osobina, batat je jednostavan za pripremu, a pojedine sorte mogu se jesti i „žive“ odnosno bez termičke obrade, baš kao šargarepa. Služi se kao glavno jelo ili kao prilog, pa čak i kao poslastica.

„Batat može da se jede sa hlebom ili bez hleba, da se ispeče, skuva, prži kao i običan krompir, može da se meša sa njim, pa da se napravi sjajna musaka, mogućnosti su velike, jer svaka vrsta ima svoj specifčan ukus, na primer ja najviše volim beli, on ima ukus kao kesten, mada kod kuće možda najviše spremamo narandžasti, njega samo ubacimo u pećnicu i dobijemo kolač kao slatku poslasticu.“, nastavlja Predrag.

Da je lako proizvesti ga, priznaje Mačvanin, nije, njemu odgovara toplo vreme, zato se sadi u maju kada prođu mrazevi, traži puno zalivanja i toplo vreme. Ovim krajevima neophodna je dobra priprema zemljišta pre sadnje i konstantna pažnja od početka i same sadnje, pa sve do finalnog proizvoda. Novčana ulaganju su takođe bila znatna i prva godina nije pokrila sve početne troškove.

„Da kažem da sam na 10 ari uložio oko 100.000 dinara, plus svoje vreme i vreme ostalih članova moje porodice. Za sada iako sam veći deo batata prodao nije mi se isplatio, jer zbog nestabilnog vremena jedan deo biljaka mi je propao, pa sam imao štete koje su mu naneli zečevi i crvi, jer nisam želeo da ga hemijski tretiram, ali dobro za narednu godinu imam svoje sadnice, pa se nadam da će biti i neke zarade“, iskren je Predrag.

Batat, pošto je tropska biljka i kao što je Vasiljević rekao, ne podnosi niske temperature treba ga čuvati u prostorijama gde nije previše hladno, odnosno gde temperatura ne pada ispod 12 stepeni Celzijusovih, u suprotnom on vene i gubi svoja svojstva.

„Vrlo je specifčan batat, dosta drugačiji od onog na čega smo se mi u ovim krajevima navikli, pa baš zato one koji ne znaju šta je ja edukujem i “upoznajem” sa njim, dok onima koji znaju šta je preporučim da probaju i one sorte koje do sada nisu. Batat je jedna zdrava, ukusna i izuzetno biljka, a jela spremljena sa njim su zaista fantastična”, kaže Predrag i za sam kraj dodaje da je mali broj Mačvana od njega kupilo slatki krompir, tek nekolicina njih koji imaju zdravstvene probleme, dok je u Sremskoj Mitrovici malo drugačija situacija, pa ga ljudi često kupe samo iz znatiželje.

Zainteresovani za sadnice Predragu mogu u februaru i martu da se obrate i da naruče određenu količinu, a kupovinu da obave početkom maja meseca. Telefon za zakazivanje i kupovinu ovogodišnjeg roda batata na telefon: 062/260-320.

Možda Vam se svidi i