Sremska Mitrovica – Za pravoslavne vernike danas počinje dvonedeljni Velikogospojinski post kojim se pripremaju za praznik Uspenija Presvete Bogorodice – Velike Gospojine koja se slavi 28. avgusta.
Velikogospojinski post je najkraći od četiri velika posta, a crkva ga je ustanovila po primeru presvete Bogorodice, koja je vreme pre upokojenja provodila u stalnom postu i molitvi. Prvi put se spominje u spisima Teodora Studita (826). Gospojinski post je konačno utvrđen na Carigradskom saboru (1166), u vreme Patrijarha Luke Hrisoverga (1156-1169) i cara Manojla I Komnina (1143—1180).
Post nije gladovanje, ni zapostavljanje trpeze, na kojoj u dane posta nema hrane životinjskog porekla, već je pre svega moralni i etički čin i izraz stvarne ljubavi prema Bogi u Sinu Božjem, koji je svojim stradanjem i životom u veri uspostavio vrednosti hrišćanstva.
Oni koji odluče da ispoštuju pravila posta, dužni su da jedu posnu hranu, bez mesa i belog mrsa, da te dane provedu u molitvi, praštanju i pokajanju kako bi se pripremili za pričešće koje je kruna tog odricanja.
Post u hrišćanstvu ne predstavlja samo odricanje od masne ili mrsne hrane, već prvenstveno ima duhovnu dimenziju – uzdržavanje od rđavih misli, reči i dela, pojačanoj molitvi, pokazivanju milosrđa i činjenju dobrih dela. Post predstavlja i uzdizanje duha nad telom, pobedu duhovne strane nad čulima i za hrišćanina on predstavlja pripremu za obeležavanje i proslavu praznika. Prema kalendaru SPC, uz jednodnevne postove postoje i četiri višednevna posta, a osim Časnog, to su i Božićni, Petrovski i Velikogospojinski post.
