Svaka uspešna firma kao po nekom nepisanom pravilu vodi se politikom “ukoliko je dobro nama, neka bude dobro i sredini u kojoj se nalazimo”, te firme su izuzetno društveno odgovorne, njihov uticaj na celu okolinu i okruženje u kojem posluju se vidi i oseća. Upravo jedna od takvih firmi je i Brodogradilište “Vahali” smešteno u Zasavici II.

Niko nije mogao ni pretpostaviti šta će dolazak “Vahalija” u ovo selo, ali i čitav region doneti, svi su se nadali novim radnim mestima, a dobili su još puno toga.

Vahali je holandsko preduzeće koje posluje u Srbiji od 2005. godine, a u Zasavici su od 2013. Posao u Beogradu jako lepo je napredovao, izrađivali su se izuzetno kvalitetni brodovi i drugI plovni objekti, što je dalo vetar u leđa vlasniku “Vahalija”, gospodinu Vinsentu Beker (Vincent Bekker) da se odluči da proširi proizvodnju, odnosno da obezbedi svoj prostor u kojem će dalje raditi. Kupovina Brodogradilišta “Sava” koje se nalazilo u stečaju bio je jedan logičan korak za njega imajući u vidu više činjenica, a pre svega blizinu Beograda, kao i podatak da je oko 70% zaposlenih radnika u Beogradu dolazilo upravo iz Sremske Mitrovice i okolnih mesta.

“Gospodin Beker se odlučio na kupovinu upravo ovog brodogradilišta vodeći se logikom, najveći broj kvalikovanih radnika je bio iz ovog kraja, jer svakodnevno su iz Mitrovce u brodogradilište u Beogradu dolazila dva autobusa puna zaposlenih, najbliže je i najduže je radilo što znači ima stručnog kadra”, započinje priču Kristina Anđelković, direktor “Vahalija”. O drugoj lokaciji, kao što je na primer Apatin ili Zrenjanin nije bilo ni govora.
Međutim ono što ima prednosti, kako to obično biva, ima i mane, pa je tako novog vlasnika brodogradilišta dočekala tužna, ali realna slika celokupnog stanja u srpskom brodograđevinarstvu.

“Zatekli smo jednu stravičnu i pre svega tužnu sliku, sve je bilo u potpunosti zapušteno, prljavo, pokradeno, sve što je valjalo bilo je ruinirano. Čekao nas je ozbiljan posao da sve to sredimo i uredimo kako bi uopšte mogli da počnemo sa radom. Uloženo je puno sredstava, što je i dobro jer to je svakako siguran znak da smo došli ovde da ostanemo. Obnova jeste dugo trajala, ali sve smo uradili onako kako smo zamislili i zaista smo zadovoljni, sada samo treba sve ovo da održavamo na pravi način, što uostalom i radimo”, kaže Kristina i dodaje da sama odluka gospodina Bekera da ovde investira govori i da je on zadovoljan ljudima, kvalitetom njihovog rada, poslom generalno.

S obzirom da je kompanija holandska, zapadnoevropska, srpski radnici morali su da se prilagode njhovom načinu razmišljanja i njihovim pravilima. Uveden je red, rad, disciplina. Na početku, objašnjava Kristina, bilo je problema naučiti radnike da se neke stvari jednostavno moraju prihvatiti takve kakve jesu i storogo ih poštovati, međutim vremenom je situacija bila sve bolja.
“Uvedena je stroga disciplina, ali svima se to sada sviđa, u početku je bilo jako teško ljude navići na neki red, navešću samo primer sa šlemovima, njima je bilo strašno da ih nose na glavama stalno, a sada im ne pada na pamet, ni starim ni novim radnicima da idu bez šlema, to je postalo toliko normalno da je prosto neverovatno kada se setim koliko je pre 12 godina kada smo došli bilo teško naučiti ih i naterati ih da nose, to je samo jedan primer, ali tako je bilo sa mnogim stvarima. Sada je u potpunosti druga priča, sada se sve to podrazumeva i šlem i zaštitna odela i još puno toga, ipak su nam bezbednost i sigurnost na radu na prvom mestu, tako da sada i novi radnici koji dolaze se odmah prilagođavaju bez problema”, nastavlja Kristina.

Ona objašnjava da su radnici “Vahalija” izuzetno cenjeni i od strane vlasnika, ali i svih rukovodećih organa, oni su kičma firme i snaga koja sve pokreće, pa je zato ističe za njih izuzetno bitno da svi radnici budu zadovoljni i motivisani za rad, jer na taj način i sam njihov njihov proizvod je kvalitetniji.

“Od velike važnosti za nas je motivisan radnik, jer ako radnik motivisan dođe na posao na kojem su uslovi za rad dobri, kada zna da će na kraju svakog meseca dobiti svoju platu, da može da očekuje i poneki bonus ukoliko zaista da sve od sebe i bude vrhunski u onome što radi, kada zna da ima pristojan topli obrok, svu moguću zaštitnu opremu i da brinemo za njegovu bezbednost, onda takav radnik neće da zabušava, neće samo da otalja posao, nego će biti vredan i raditi izuzetno kvalitetno”, priča Kristina.
U firmi je sve uredno, čisto, zna se red i on se poštuje. Cilj je da svima bude podjednako dobro i da svi budu zadovoljni, što je objašnjava ona, u firmi sa 350 zaposlenih ipak teško, ali generalno ljudi su uspevaju u toj zamisli.

“Sama činjenica da kod nas nema ništa na crno, da ono što obećamo i dogovorimo se sa našim radnicima ispunimo, da oni mogu da računaju na nas je već nešto. Te stvari ne bi trebale da budu ništa posebno, već normalna stvar, ali živimo u takvom vremenu i takvoj sredini, te smo redak primer. Mi svake godine imamo evaluaciju i nagrađujemo naše zaposlene, imamo bonuse, pa tako će najbolji dobiti najviše, a opet onaj srednji nešto manje, tako da ima tu donekle i takmičarskog duha, svakako nagrađujemo rad i trud naših radnika”, objašanjava direktorica i dodaje da ipak treba imati na umu da je broj zaposlenih jako velik i da uvek ima nekog ko nije u potpunosti zadovoljan, ali u globalu svi zaposleni u bilo kom trenutku mogu da se oslone na firmu. Bilo da mu treba novčana ili neka druga vrsta pomoći.

Za jedno zapadnoevropsko preduzeće bitno je da bude i društveno odgovorno, što svakako nije izuzetak ni sa “Vahalijem”. Pre četiri godine kada su došli u Zasavicu ona i njeno okruženje je bilo uspavano, sa prvim radovima na obnavljanju starog brodogradilišta kao da se sve probudilo i mesta i svi njihovi stanovnici.

Skoro odmah po dolasku “Vahali” je u velikoj meri preuzeo brigu o Fudbalskom klubu “Podrinje”, kao jednom od simbola Mačvanske Mitrovice.

Uređen je postojeći teren, tribine, osvetljenje, trenutno su u toku radovi na izgradnji, odnosno uređenju novih svlačionica, a priprema se parcela i za izgradnju pomoćnog terena. Svi fudbaleri dobijaju redovno platu i generalno imaju jako dobre uslove za treniranje i takmičenje. Vode se poslovne knjige i tačna evidencija gde, kome i za šta ide koliko novca.

Takođe pomoglo se i crkvenoj opštini Mačvanska Mitrovica, konkretno hramu Svetog Nikolaja, ali i vrtiću “Lane”, kao i još nekim drugim predškolskim ustanovama.

“Podržavamo i pružamo podršku mnogima ne samo sa mačvanske strane, nego i preko Save,naš akcenat je na socijalnim projektima, deci, omladini, sportistima, umetnicima, pomažemo perspektivne i mlade ljude, decu naših zaposlenih, ali i neke druge koji nam se obrate za pomoć. Puno je onih kojima smo već pomogli, a svakako nastavićemo to da radimo i u narednom periodu”, priča Kristina i dodaje da su na primer pomogli i još uvek pomaži i Udruženju građana “Kanis” koje se bavi zbrinjavanjem, negom i udomljavanjem napuštenih životinja.

Saradnju sa Mesnom zajednicom Mačvanska Mitrovica ocenjuje kao izuzetno dobru na zadovoljstvo obe strane, pa tako jedni drugima pomažu kada god je to moguće ili potrebno, jedni u drugima imaju podršku, što je između ostalnog u više navrata potvrdio i sam predsednik MZ Miloš Kovač.
“Ukoliko je njima nešto potrebno mi smo tu i obrnuto, oni su nas podržali u svim onim lepim projektima koje smo do sada realizovali, i podržaće nas i u svim budućim koje imamo nameru da ostvarimo. Naša saradnja je više nego korektna”, objašnjava Kristina.

Jedan veliki projekat u koji se Brodogradilište “Vahali” takođe uključilo jeste nacionalni projekat reforme srednjeg stepena obrazovanja, odnosno uvođenje dualnog modela obrazovanja u škole. Ideja uključivanja učenika srednjih škola u rad “Vahalija” bila je ideja od samog njihovog dolaska u Zasavicu, ali moralo se ići korak po korak, odnosno iznaći načina da se to i ostvari. Pa tako, Kristina priča, da godinama zajedno sa direktorom Srednje tehničke škole “Nikola Tesla” pokušavaju da formiraju smer brodomonter, za koji su tek sada od resornog ministarstva dobili odobrenje.

“Otkako smo došli 2013. godine skretali smo pažnju direktoru tehničke škole da nam trebaju brodomonteri, to je trogodišnja škola i jedna generacija bi do sada već završila da je smer odmah formiran, ali dobro od naredne školske godine u Mitrovici će se ipak obrazovati i na ovom smeru, tako da ćemo imati kvalifikovane radnike”, kaže Kristina.

U okviru projekta uvođenja modela dualnog obrazovanja, “Vahali” je obezbedio praktičnu nastavu za 24 učenika na radnom mestu bravar – zavarivač i zavarivač. Za neke prave utiske još je rano govoriti, ali za sada su zadovoljni i on ii učenici.

“Za sada sve to jako lepo ide, deca su postala samostalna, ponašaju se apsolutno u skladu sa svim našim pravilima, propisima, prihvatili su naše radne navike i u potpunosti se prilagodili, što u suštini i jeste jedan od ciljeva dualnog obrazovanja, da učenici kada završe školovanje, te praktične obuke u firmama budu kompletno spremni da odmah uđu u posao, da ne mora preduzeće opet da ih obučava, jer to iziskuje dodatna sredstva, ali i vreme. Jedini problem koji se javlja u ovoj saradnji jeste što država još uvek nije uvela prateću zakonsku regulativu, sve se radi bez zakonske podloge, ovo su ipak radna mesta sa povećanim rizikom i bravar – zavarivač i zavarivač, a deca su maloletna, tako da smo tu izuzetno oprezni, radimo onako kako mislimo da treba kako bi svi bili zaštićeni”, objašnjava direktorica.

“Vahali” je otkupio i objekat stare škole u Mačvanskoj Mitrovici i počeo sa njenim kompletnim renoviranjem, u planu je da tu bude formiran trening centar i mesto na kojem će se eventualno vršiti prekvalifikacija radnika i interne obuke pošto nedostaje stručnog kadra.

Park ispred škole će takođe biti uređen, firma za taj posao je već angažovana , ali će realizacija tog projekta sačekati završetak radova na školi koji se očekuje u septembru mesecu.

Molbe i zahtevi za pomoć i podršku na adresu “Vahalija” stižu svakodnevno i pošto ih ima u velikom broju prinuđeni su da vrše selekciju, međutim nekada nije bitno donirati samo novac, pa je tako muzičkoj školi nedavno poklonjen jedan klavir i set bubnjeva. Od početka ove godine za pomoć im se obratilo nekoliko sportksih klubova, udruženja, pa čak i Grad Sremska Mitrovica za organizaciju jednog muzičkog festivala.

“O reakcijama ljudi na sve što radimo ne mogu puno da govorim, ne dobijam direktno povratne informacije, one koje stižu do mene su pozitivne, čujem da su radnici,njihove porodice, ali i svi drugi vrlo zadovoljni, od kada smo došli sve je malo živnulo”, nastavalja Kristina i za kraj dodaje “Vahali” ne traži zahvalnost, već da svi kojima je pomoć i podrška pružena mahom to i cene i da je bitno da se utiče na okolinu, društvo kako bi svi zajedno prosperirali i stvarali neku bolju budućnost za generacije koje dolaze.