Sremska Mitrovica – U prostorijama Sremske privredne komore u Sremskoj Mitrovici juče je održana konferencija povodom predstavljanja Studije izvodljivosti uvođenja dualnog obrazovanja u sistem srednjeg stručnog obrazovanja u Srbiji.

U Studiji izvodljivosti, čiju je izradu kroz GIZ projekat „Reforma srednjeg stručnog obrazovanja u Srbiji“, podržalo Ministarstvo za privrednu saradnju i razvoj CP Nemačke, predstavljeni su uslovi, mogućnosti i opcije uvođenja dualnog obrazovanja u sistem srednjeg stručnog obrazovanja u Srbiji i date su preporuke koje će biti razmotrene pre svega od strane privrednika, ali i od drugih zainteresovanih strana.

Konferencija je bila savršena prilika da se predstave dosadašnja iskustva i rezultati učešća privrede u obrazovanju.

Model dualnog obrazovanja podrazmeva da učenici po upisu stručne, tehničke ili poslovne škole zasnuju i radni odnos u kompanijama koje ih, uporedo sa školovanjem za određeno zanimanje, osposobljavaju znanjem i veštinama potrebnim za praktičan rad.

„Želja, zadatak i osnovni cilj dualnog obrazovanja jeste da pripremi mlade ljude da mogu spremni da uđu u proizvodnju i da praktično mogu da daju maksimalan doprinos odmah u početku rada“, rekao je Đorđe Božić, predsednik Regionalne privredne komore.

On je rekao da će se privrednici Srema na konferenciji bolje upoznati sa značajem uvođenja sistema dualnog obrazovanja i njihove uloge u tom sistemu, kao i sa prednostima koje će od ovog modela obrazovanja imati obe strane, učenici i privrednici.

„Učenici će s jedne strane odmah nakon školovanja biti spremni za rad, a privrednici će imati adekvatno školovan kadar“, rekao nje Božić i dodao da konkretno Sremska Mitrovica ima potrebe za prehrambenim stručnjacima.

„U Srbiji postoji jedan apsurd, a to je da s jedne strane imamo veliku nezaposlenost, naročito mladih, a s druge strane u privredi postoje nepopunjena rana mesta, odnosno potražnja za određenim zanimanjima, pre svega zanatsko-tehničkim“, rekla je Ivana Kovačević, samostalni saradnik u Centru za edukaciju privredne komore.

Ona je objasnila da se poslodavci suočavaju sa problemom nedostatka kvalifikovane radne snage koja može da se brzo i lako uključi u proces rada i da najčešće poslodavci moraju dodatno da obučavaju dostupnu radnu snagu ili još češće da angažuju druge radne profile koje moraju da prekvalifikuju, što stvara dodatne troškove poslodavcima.

„Ono što se u razgovoru sa privrednicima moglo čuti jeste da je upisna politika u srednje škole neadekvatna, da plan upisa ne prati potrebe lokalne privrede za kvalifikacijama i veštinama, odnosno da ne vrši potrebnu selekciju i usmeravanje mladih. Ovakvi podaci rezultirali su time da se na velikom broju sastanaka i u komorama tražilo rešenje i da su privrednici ukazali na model obrazovanja koji postoji u nekim evropskim zemljama, pa i šire, a reč je o dualnom modelu obrazovanja i najčešće se kao primer ističu nemački, austrijski i švajcarski modeli dualnog obrazovanja koji u tim zemljama daju jako dobre rezultate koji se ogledaju u niskim stopama nezaposlenosti mladih“, rekla je Kovačević.

Kao prednosti dualnog obrazovanja Kovačević je navela da mladi koji prolaze kroz ovakav model obrazovanja stiču sva potrebna znanja, veštine tokom obrazovanja i vrlo lako i brzo ih primenjuju i uključuju se u svet rada, razvijaju im se preduzetničke veštine, preduzetnički duh i lakše se odlučuju na samostalno pokretanje posla.

„Upravo iz tih razloga ceo komorski sistem je uključio u svoje strateške ciljeve razvoj elemenata dualnog obrazovanja čije su osnovne karakteristike da se obrazovanje odvija na dva mesta, u školi i u kompaniji. Ono što je važno jeste da u dualnom sistemu obrazovanja učenici ulaze u jedan potpuno drugačiji odnos nego što je to sada bio slučaj u Srbiji, oni ulaze u jedan obrazovno – radni odnos sa kompanijom sa kojom zaključuju ugovor i dobijaju određenu naknadu za svoje angažovanje. Važno je i da su preduzeća uključena u kreiranje nastavnog programa, oni su dužni da angažuju mentore iz redova svojih zaposlenih koji su licencirani i koji se kontinuirano usavršavaju i još važnija stvar je da kompanija učestvuje u realizaciji završnih ispita. To su osnovni postulati dualnog modela obrazovanja i zato se privreda i zalaže za uvođenje modela dualnog obrazovanja u Srbiji jer je kvalifikovana radna snaga ustvari neophodan preduslov za privredni rast i razvoj“, zaključila je Kovačević.

Borka Mršić iz Odeljenja za ljudske reresurse kompanije Robert Bosch d.o.o iz Šimanovaca objasnila je da kompanija već drugu godinu sarađuje sa tehničkom školom iz Pećinaca u okviru projekta “Reforma stručnog obrazovanja u Srbiji” koji sprovodi Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije u saradnji sa Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju (GIZ).

„U principu mi smo u ovom projektu saradnici sa Ministarstvom prosvete, GIZ-om i sa tehničkom školom iz Pećinaca. Projekat je počeo još pre dve godine i mi smo već u fazi kada imamo drugu generaciju učenika kod nas u kompaniji. Sam projekat podrazumeva nastavni plan koji će da unapredi saradnju između industrije i školstva.

Ona je objasnila da učenici pojedinih smerova tehničke škole u Pećincima tokom prve godine nastavu i praksu imaju u školi, tokom druge godine tri meseca, a tokom treće godine, odnosno trećeg razreda šest meseci obajvljaju praktičnu nastavu kod njih u kompaniji.

„Đaci kod nas u kompaniji dobijaju set obuka kao što su obuka vezana za bezbedan i zdrav rad, za ponašenje u fabrici, kao i set samih stručnih tehničkih obuka koje dobijaju na pozicijama na kojima budu raspoređeni, u suštini mi jako puno radimo sa njima, a napredak kod đaka je jako brzo vidljiv“, objašnjava Mršić i dodaje da đaci ne samo da su obučeni za rad, nego su spremni za rad u timu, svesni su odgovornosti koje svako radno mesto sa sobom nosi, a razvijaju se kao individue.

U Sremskoj Mitrovici začetak ovaog sistema obrazovanja može se videti u Srednjoj tehničkoj školi „Nikola Tesla“ u kojoj je od ove godine uveden novi smer bravar  – zavarivač. Učenici koji se obrazuju za ovaj profil zanimanja praktičnu nastavu obavljaće u brodogradilištu „Vahali“ u Mačvanskoj Mitrovici.