Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja Bogojavljenje – “objavljivanje Bogočoveka” i “uvođenje Hrista u mesijansku misiju”. Bogojavljanje obeležava to što je, po verskom učenju, Jovan Krstitelj, pošto je krstio Isusa Hrista, video kako se “nebo otvara” i na Isusa “sleće Sveti duh” u “obliku goluba”.

Starokalendarske pravoslavne crkve slave jedan od najvećih praznika u hrišćanstvu Bogojavljenje – Epifanija, Teofanija, kada se proslavlja krštenje Hristovo na Jordanu, od strane sv. Jovana Krstitelja.

Novokalendarci su ga slavili 6. januara. Krštenje Hrista beleže sva četiri jevanđelista, a apostol Luka navodi da mu je tada bilo oko trideset godina.

Došavši iz nedaleke Judejske pustinje, sveti Jovan je na reci krstio mnoge, radi očišćenja od greha i ponovnog, duhovnog rođenja, pozivajući ih na pokajanje. Hristos je došao iz Galileje, da bi i sam bio kršten. Tada se desilo Bogojavljenje: kada je Isus izašao iz vode, po jevanđelju, otvorila su se nebesa i pojavio se Duh sveti u vidu goluba, koji je sišao na Njega. Glas odozgo je govorio: Ovo je Sin moj ljubljeni, koji je po mojoj volji!

Praznik je poznat još iz apostolskih vremena, a u drugom veku pominje ga i sveti Kliment Aleksandrijski. U hramovima obavlja se čin velikog osvećenja vode, koju vernici nose svojim kućama, njome krope svoje domove i čuvaju je kao lek tokom cele godine. Uveče, uoči praznika, hrišćani se već pozdravljaju sa “Bog se javi!”, uz odgovor “Vaistinu se javi!” i trude se da do ponoći ostanu budni, verujući da se tada otvara nebo, kada se svaka živa voda osvećuje i da će im tada Bog, nakon molitve napolju, uslišiti bogougodne želje. Bogojavljenje se obeležava se širom Srbije tradicionalnim plivanjem za bogojavljenski krst.

Od brojnih običaja koji postoje za Bogojavljenje, devojkama je oduvek bio najdraži onaj koji im, prema verovanju, pomaže da saznaju za koga će se udati.

Naime, veruje se da će neudate devojke, ukoliko stave ogledalce pod jastuk 18. januara uveče sanjati muškarca koji će postati njihov suprug.

Osim toga, običaj sličan ovome, je i da devojke na Bogojavljenje umese testo od brašna i vode, od kog se naprave tri loptice. U svaku od njih se ubaci papirić sa imenom neke simpatije, a jedan se ostavi prazan.

Loptice se zatim spuste u kipuću vodu, a ona koja izbije na površinu – nosi papirić s imenom budućeg životnog saputnika te devojke.

Ukoliko ispliva prazan papirić, to znači da devojka još nije upoznala svog suđenog.
U nekim krajevima je običaj da devojke na Bogojavljensko jutro odlaze na netaknuti izvor, bace po koje zrno pšenice i kukuruza u njega, i izgovore: „Kako ide voda, tako da ide i berićet u naše njive“.

Zatim bi zahvatile vodu i odnosile je do kućnog praga gde su ih čekali ostali ukućani.

Ovako zahvaćena Bogojavljenska voda se daje ostalim ukućanima da piju preko sekire, kako bi se izbegle svađe među njima tokom naredne godine.