Svi oni koji su TV signal hvatali putem krovne antene ostaće bez slike i moraće da nabave STB uređaj ukoliko budu želeli da i dalje gledaju televiziju.
Dok ne dođe red da ponovo plaćaju RTS, 1. januara 2016. godine, građani će najpre biti suočeni sa kupovinom Set top boks (STB) uređaja bez kojih od marta ili juna neće više moći da primaju TV signal na svojim malim ekranima. Dugo najavljivana digitalizacija, sa brojnim prednostima u kvalitetu TV signala, uskoro se završava, a analogni signali u državi gasiće se u periodu od marta do juna.
Svi oni koji su TV signal hvatali putem krovne antene ostaće bez slike i moraće da nabave STB uređaj ukoliko budu želeli da i dalje gledaju televiziju. To će ih koštati od 30 do 50 evra, a oni oslobođeni od RTV pretplate dobiće te uređaje od države. Ovo se, ne odnosi na korisnike kablovske televizije, koji proces digitalizacije neće osetiti na svojoj koži.
Potom na red dolazi privatizacija medija, odnosno povlačenje države iz vlasništva u medijima. Prema novousvojenim zakonima, to će morati da se desi u narednih šest meseci, a najviše bojazni od toga ima više od 3.000 zaposlenih u tim medijima koji strahuju da će nakon prodaje njihovih firmi ostati bez posla kao što je bio slučaj sa ranijim privatizacijama.
Zainteresovani za kupovinu medija, za sada, ne obećavaju mnogo, ali će nadležne institucije i vlada valjda doneti valjana rešenja kako bi se loši scenariji izbegli.
Ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac najavio je za ovu godinu rad na izradi nove medijske strategije, jer važeća, doneta pre nekoliko godina nakon silnih prerada, ističe 31. decembra. Ona će predviđati primenu novih medijskih zakona i usklađivanje sa regulativom EU. Imajući u vidu da važeća skoro da uopšte nije primenjivana – nisu ispoštovani rokovi za donošenje medijskih zakona niti su formirani regionalni javni servisi, postavlja se pitanje čemu ponovno ulaganje napora, ljudskih resursa i sredstava u pisanje novog (ne)važećeg propisa. Pa, neka nam je srećna nova (medijska) godina.
EU o cenzuri
U prošlogodišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije na putu ka EU zamereno je što je povećan politički pritisak na medije, cenzura i autocenzura. Uprkos tome što predstavnici vlasti oštro demantuju da cenzura postoji i da je oni vrše, svakako će morati da preduzmu nešto povodom toga ako žele da izveštaj EK ovog oktobra bude pozitivniji.
