Upravni odbor Udruženja banaka Srbije (UBS) odlučio je da preporuči svim bankama da se uključe u program odlaganja otplate kredita gradjana za vreme ekonomske krize.
Od Narodne banke Srbije Upravni odbor UBS će zatražiti preciziranje odluke koju je juče usvojio Izvršni odbor NBS, a odnosi se na klasifikaciju bilansne aktive i vanbilansnih stavki banaka.
Tom odlukom je predviđeno da se na drugačiji način procenjuje učešće iznosa mesečne rate kredita u zaradi korisnika pozajmice, kao i da se položeni depozit može koristiti za otplatu glavnice kredita.
Banke su, kako je navedeno u saopštenju Upravnog odbora UBS, spremne da se u najkraćem roku uključe u realizaciju programa odlaganja otplate kredita građana, koji je usvojila Vlada Srbije.
Reprogam kredita moguć već naredne nedelje
Kreditne olakšice koje je prekjuče predstavio premijer Cvetković počeće da se primenjuju u maju, dok će drugi deo paketa mera, za koji je zadužena NBS, startovati tek 1. jula.
Reprogram kredita na dve godine smanjuje građanima mesečnu ratu u naredna 24 meseca za 50 evra, ali posle moraju da izaberu – da im se produži rok otplate i poskupi ceo zajam ili da rok ostane isti i poveća im se mesečna rata.
Mere Vlade Srbije trebalo bi da za oko 500.000 građana omoguće predah od najviše dve godine, bankarski rečeno grejs period, u kome se smanjuje mesečna rata i plaća samo kamata. Međutim, dužnici moraju da izaberu šta će posle.
Ako odluče da im se rok otplate poveća za period grejs perioda onda im mesečna rata posle njegovog isteka neće biti povećana, ali će im ukupna otplata biti veća. Na primer, dvogodišnji reprogram kredita od 3.000 evra smanjuje građanima 24 mesečne rate za 50 evra, ali i povećava ukupnu otplatu za oko 1.200 evra. Analitičari kažu da bi u slučaju produžetka roka otplate kredit mogao da bude skuplji za onoliko koliko je klijent platio tokom grejs perioda.
Građani se mogu odlučiti i za drugu opciju, da im rok otplate ostane isti posle grejs perioda, ali onda će im posle reprograma mesečna rata biti veća. Sve zavisi od kredita, ali rast bi mogao da bude i 20-ak odsto u odnosu na ratu pre reprograma.
Banke koje su za sada prihvatile preporuku
1. Inteza
2. Komercijalna
3. Rajfajzen
4. Sosijete ženeral
5. Unikredit
6. Eurobanka EFG
7. Erste
8. Hipo banka
9. Vojvođanska
10. AIK banka
11. Alfa banka
