Sremska Mitrovica – Upravnik odeljenja za strna žita pri Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu Srbislav Denčić izjavio je juče da je u Srbiji ove godine posejano oko 490.000 hektara pod pšenicom, od čega u Vojvodini 261.000 hektara, što bi trebalo da bude dovoljno za domaće potrebe.
„Ako budemo imali prosečan prinos u poslednjih deset godina od 3,5 tona po hektaru, biće obezbeđeno dovoljno pšenice za Srbiju, jer će biti požnjeveno oko 1,8 miliona tona te žitarice“, rekao je Denčić, a prenele agencije.
Dodao je da bi u tom slučaju ostalo pšenice i za izvoz, jer svake godine od lanjske setve preostane oko 150.000 tona pšenice.
„Samo u slučaju da nam se ponovi 2003. godina, kada je prosečan prinos bio 2,2 tone po hektaru, to bi iz osnova promenilo stvari. Ali ne treba da bude bojazni da će se tako nešto desiti, jer je prethodni put tako slab prinos zabeležen pre skoro sto godina“, rekao je Denčić.
Govoreći o ovogodišnjoj setvi, stručnjak Instituta za ratarstvo i povrtarstvo je precizirao da je ona bila jako loša, jer je zemljište apsolutno suvo zbog nedostatka padavina.
„Pšenica se sada nalazi u fazi tri lista na površinama od oko 200.000 hektara, gde je setva završena na vreme. Oko 60 odsto pšenice je posejano van roka i neke biljke još nisu nikle. Ako bi bilo padavina, to ne bi trebalo da bude problem, ali veliku opasnost mogu predstavljati i izuzetno niske temperature“, rekao je Denčić.
Ekstremnih gubitaka, kako je istakao, ne bi trebalo da bude, jer meteorolozi ne najavljuju niske temperature za ovo doba godine, a na pravilan razvoj biljaka do marta naredne godine najviše će uticati vlaga i primena veštačkog đubriva, posebno fosfora.
