Sremska Mitrovica – Uprkos 700.000 nezaposlenih, spisak deficitarnih zanimanja u Srbiji dugačak. Fale vatrogasci, pastiri, stolari.
Ubedljivo najtraženije zanimanje u poslednje dve godine u Srbiji je kompjuterski, odnosno IT stručnjak, pokazuju podaci Nacionalne službe za zapošljavanje.
Uprkos tome što u zemlji na posao čeka oko 700.000 ljudi, poslodavci vape za celim nizom profesija, za koje su konkursi otvoreni skoro non-stop. Lista je šarolika – od visokoobrazovanih stručnjaka, preko lekara i medicinskih sestara, do zanatlija.
Tako su na spisku najtraženijih: zavarivači, inženjeri elektrotehnike i građevinarstva, rukovaoci građevinskom mehanizacijom, ekonomisti iz oblasti finansija, knjigovođe i računovođe, grafičari, oftalmolozi, ginekolozi i anesteziolozi, pekari i poslastičari, kuvari i pica-majstori, mesari, zaštitari bilja, farmaceuti, kozmetičari, veterinari, gerontodomaćice, medicinske sestre, lakireri, keramičari i trgovački putnici.
Kako tvrde u Sektoru za vanredne situacije MUP Srbije, našoj zemlji posebno nedostaju vatrogasci-spasioci. Trenutno ih ima oko 3.000, a trebalo bi 7.000. Sektoru je podneto 2.000 molbi za prijem, ali je pitanje koliko će ljudi zaista i biti primljeno zbog nedostatka novca.
Pojedini regioni imaju različite potrebe. Tako već duže vreme u Kolubarskom i Mačvanskom okrugu jedno od najtraženijih zanimanja jesu – drvoseče. Mada ponuđena plata dostiže 1.000 evra, drvoseča nema, pa dolaze iz RS.
U centralnoj i istočnoj Srbiji fale čak i pastiri. Od kada su poljoprivredne škole počele da školuju ovaj kadar, u novinama neretko se mogu pročitati oglasi: „Traži se menadžer stada“.
Sever zemlje ima nešto drugačiju potražnju. U Vojvodini su, recimo, deficitarni zidari, ali i nastavnici prirodnih predmeta, posebno matematike. Zato je pokrajinski Sekretarijat za obrazovanje morao da raspiše konkurs za stipendiranje studenata prve godine fakulteta Univerziteta u Novom Sadu za deficitarna nastavnička zanimanja.
Osim ovoga, u Somboru se traže lekari, u Subotici stolari, bravari, ali i filolozi, u Novom Sadu, Zrenjaninu i Apatinu tesari, vulkanizeri, profesori engleskog i nemačkog, vozači, dadilje i mikrobiolozi. Ginekolozi, kardiolozi, mašinski i inženjeri prehrambene tehnologije nedostaju Loznici i Šapcu, veterinari Novom Pazaru i Požarevcu, fizioterapeuti Valjevu i Vršcu, a defektolozi Prokuplju.
Kako kažu u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, u perspektivi se može očekivati razvoj zanimanja u sledećim oblastima: kultura i informisanje – dizajn, produkcija, analitičari u oblasti finansija, stručnjaci za finansijsko posredovanje, poslovno savetovanje, turizam, uključujući i medicinski (stomatološke usluge), banjsko lečenje, estetska hirurgija, stručnjaci za nastavu na daljinu, konsalting i prehrambena industrija.
