Sremska Mitrovica – Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Vavedenje presvete Bogorodice.
Praznuje se 21. novembra po starom, odnosno 4. decembra po novom kalendaru. Ovaj praznik je jedan od 12 velikih hrišćanskih praznika i krsna slava mnogih srpskih porodica.
Vavedenje je obeleženo crvenim slovom u bogoslužbenom kalendaru Srpske pravoslavne crkve kao zapovedni praznik, slavi se kao uspomena na dan kada je Bogorodica, u pratnji svojih roditelja Joakima i Ane, prvi put uvedena u hram Božji.
Činom Vavedenja Marijinog, kaže jevanđelsko predanje, sveti roditelji ispunili su zavet da će porod, kojeg dugo nisu imali, “predati Bogu na službu”.
Joakim i Ana su dugo bili neplodni, bez dece. Već stari, oni su molili Boga da im podari dete, da ih obraduje kao što je nekada obradovao Avrama i Saru, darovavši im sina, Isaka. Jednog dana, moleći se Bogu u voćnjaku pod drvetom lovora, Ani se javio anđeo i rekao joj da je njen glas stigao do Nebesa i da će ubrzo biti majka.
Ana se tada zavetovala da će dete podariti Bogu, da mu služi celog veka. Bog im je podario ćerku, ali i Bogomajku. Starica Ana rodila je ćerku, kojoj je dala ime Marija, što znači visoka ili gospodareća.
Marija je, kao trogodišnje dete, u skladu sa zavetom roditelja, Joakima i Ane, da će, ako dobiju porod, dete dati u hram, dovedena u Jerusalim i uvedena u hram. Na ulazu u hram dočekao je otac Jovana Preteče, prvosveštenik Zaharije, koji je Mariju uveo ne samo u hram, već i u deo nazvan Svetinja nad svetinjama, u koji je mogao da uđe samo prvosveštenik.
Ona je tamo ostala devet godina. Uvođenje device Marije na mesto za prvosveštenike i postupak Zaharijin u hrišćanstvu se tumači kao deo proročanstva o dolasku Spasitelja.
Nakon upokojenja njenih roditelja Joakima i Ane sveštenstvo je odlučilo da Mariju uda za 80-godišnjeg udovca Josifa, koji je već imao odraslu decu.
Prema pedanju, time su zadovoljeni strogi propisi koji ne dozvoljavaju da devojka ostane devica do kraja života, već je svaka morala da se uda.
Marija je živela u Josifovoj kući kao što je živela u hramu pa je, po hrišćanskoj legendi, ona bila prva monahinja – ona koja je život zaveštala Bogu.
Vavedenje se u narodu naziva i Sveta Prečista i smatra se posebno ženskim praznikom.
U Srbiji na Vavedenje po običaju prestaju svadbe, koje se ne održavaju do prvih dana proleća. Prema verovanjima u istočnoj Srbiji, na današnji dan na osnovu vremena moguće je predvideti rod useva – vedro nebo znači i dobre useve.
Ovaj praznik slavili su i stočari koji tog dana, kako kažu verovanja, nisu uzimali u ruke makaze, srpove ili kose.
Vavedenje se smatra takozvanim usečnim danom, što znači da danas ne treba preduzimati nikakve važnije poslove, sklapati ugovore, započinjati velike radove i slično, a važi i pravilo da ne treba raditi po kući, prati veš, peglati i slično.
Vavedenje je praznik Bogorodice koju najviše poštuju žene jer se ona smatra njihovom zaštitnicom.
Prema predanju, na Vavedenje važi i običaj da nerotkinje odu da prespavaju u manastiru kako bi im Bogorodica podarila mogućnost da imaju porod.
Ostali Bogorodičini praznici su Sretenje, Blagovesti, Uspenje presvete Bogorodice (Velika Gospojina), Mala Gospojina, kao i oni koji obeležavaju sećanje na događaje iz njenog života, kao što su Pokrov Presvete Bogorodice i Polaganje rize Presvete Bogorodice.
Kod Srba se ovaj dan još i zove Sveta Prečista. Na ovaj dan, koji se zove i Ženska Bogorodica, svetkuju se rodilje i nerotkinje, a mnogi se na ovaj dan i pričešćuju. U Srbiji je ovo usečni dan, dan kada se ne preduzimaju važniji poslovi. Osim onih koji ovaj dan svetkuju kao svoju slavu, ovo je i dan koji svetkuju stočari.
