Branka Tica, najbolji poenter Superlige, evropski i svetski vicešampion sa juniorskom reprezentacijom Srbije
Svako bira da li će stajati sa strane i posmatrati hrabre koji se na terenu bore za trag u večnosti ili će ući u igru i biti jedan od odabranih. Rođena u Sremskoj Mitrovici, 18-godišnja Branka Tica, odlučno ide ka tome da bude glavni junak nove odbojkaške bajke.
Evropski je i svetski juniorski vicešampion sa reprezentacijom Srbije, igra jednu od najboljih sezona u istoriji Jedinstva iz Stare Pazove, za njene utakmice tek će se tražiti ulaznica više.
Noseći kapitensku traku Prvog tempa postala je vicešampion Vojvodine i tako zakoračila na odbojkašku scenu. Proglašena je i za najkorisnijeg igrača na takmičenju.
– To priznanje mi je mnogo značilo, bila sam dosta mlađa. To je moja prva nagrada koja me je podstakla u daljem radu.
Juniorski i kadetski prvak Srbije bila je sa ekipom Omladinca, dok je seniorsku karijeru započela u Jedinstvu iz Stare Pazove čije boje brani već dve sezone.
– Na početku je bilo dosta teško, ali je vremenom sve došlo na svoje. Tada smo bili najmlađa i tek oformljena ekipa. Ove sezone želimo više od polufinala.
Na čelu stručnog štaba Jedinstva devetu godinu u nizu nalazi se jedan od naših najuspešnijih stratega Jovo Caković. Rad sa iskusnim šefom struke ostavio je veliki trag na njenu igru.
– Karakterističan je po predanom radu. To je prvo što smo naučile od njega – da budemo uporne, istrajne i da samo radom možemo doći do cilja. Tokom saradnje sa njim najviše sam napredovala na prijemu, ali i dalje treba da radim dosta na tom elementu. Jedinstvo me je vratilo korenima i dobila sam slobodu da koristim smeč servis što mi znači, daje mi samopouzdanje.
Jedinstvo je odigralo polusezonu iz snova. Ova mlada ekipa zauzima prvo mesto pred nastavak takmičenja u Superligi Srbije.
– Jako dobra polusezona je iza nas. Sigurno nećemo stati na tome, želimo da ostanemo prvi do kraja lige. Imamo veće ciljeve – finale i da se borimo za titulu.
Poslednju utakmicu u godini za nama odigrale su protiv Železničara iz Lajkovca, a na semaforu je pisalo 2:3. Međutim, pokazalo je Jedinstvo da ima kadar za velike rezultate i da neće istaći „belu zastavu“ do kraja sezone.
– Dosta lekcija smo izvukle iz tog poraza koji nas je ojačao kao ekipu. Niko nije imao osećaj da smo izgubile. U četvrtom setu smo uspele da stignemo veliki rezultatski zaostatak, mislim da je to posledica timskog rada i hemije u ekipi koju smo stvorile ove godine. To nas izdvaja od ostalih, svako se oseća kao deo tima.
Branka suvereno čuva prvo mesto na listi najboljih poentera u Prvenstvu, ali ključ za uspeh ipak vidi u timskoj igri.
– Možda malo osećam pritisak, ali ne razmišljam previše o tome. Fokusirana sam na ekipu, nebitno je ko ima najviše poena već da li će ekipa da pobedi ili izgubi. Nema mesta za pojedince, svi smo jednaki.
Nije tajna da se u zemlji olimpijskih, evropskih i svetskih šampiona kriju talenti, a juniorska reprezentacija Srbije je na Evropskom prvenstvu 2020. godine u Zenici osvojila srebrnu medalju. Branka je opravdala poverenje selektora Milana Gršića i na najbolji način debitovala u dresu nacionalnog tima.
– Pre toga nikada nisam pozivana u reprezentaciju, pa je to bio veliki korak za mene. Na pripremama je bilo lepo iskustvo, upoznala sam dosta igračica i videla sam na kom sam nivou u odnosu na njih. Bila mi je velika čast da budem deo te ekipe.
Prošlog leta je njena riznica postala bogatija za medalju sa planetarnog šampionata. Predvođena Vladimirom Vasovićem, Srbija je u borbi za titulu pretrpela poraz od reprezentacije Italije 0:3.
– Put do finala bio je težak. Italija je bila najteži protivnik, igrale su tada bolje od nas i zasluženo su osvojile titulu. Najdraža utakmica mi je pobeda protiv Holandije u polufinalu, jer ona do tada nije imala nijedan poraz u grupi.
Uspeh ne znači ništa ako nema sa kim da se podeli. Porodica i prijatelji Brankin su veliki vetar u leđa.
– Mnogo mi znači njihova podrška. To su ljudi koji su meni jako dragi, i ako oni veruju u mene, i ja verujem više u sebe. Roditelji su uvek tu za mene – kad je teško i kad je dobro, uvek kažu da je sve bilo sjajno. Uvek su tu da daju reči podrške.
„Tajna uspeha u životu nije u tome da čovek radi ono što voli, već da voli ono što radi“, rekao je dobitnik Nobelove nagrade za književnost Vinston Čerčil. LJubav koju ima prema igri i odbojci Branka ne može da sakrije, a uz predan rad ni uspeh neće izostati. Obazriva kada je reč o željama, ipak ima viziju budućnosti:
– Cilj je da zaigram za neki inostrani klub i za seniorsku reprezentaciju Srbije. Volela bih da se nađem i na Olimpijskim igrama – zaključila je Tica.
ENGAPET UZOR NA TERENU
Francuski reprezentativac Ervin Engapet dobro je poznat svim ljubiteljima odbojke. NJegove bravure na mreži, prepoznatljivi smečevi preko ramena prepričavaju se posle svake utakmice, a Branka ne krije da njegove mečeve čeka sa nestrpljenjem.
– Omiljeni mi je zbog kreativnosti i načina igre, volela bih da budem kao on. NJegove utakmice sa Modenom najviše volim da pogledam. Pokušavam da ponovim neki njegov potez, ali malo je teže jer je on dešnjak, a ja levoruka, ali zato je tu Uroš Kovačević.
PANTOMIME PRE BORBE ZA ZLATO
Kako bi se što bolje pripremile za finalni okršaj, pronašle su način da bar na kratko zaborave na ono što ih očekuje.
– U Zenici smo pred finale, igrale pantomime sa pomoćnim trenerima. Prvi trener nam nije dozvolio da gledamo utakmicu za treće mesto, pa smo na ovaj način skrenule misli sa odbojke.
Autor zurnal.rs