Sremska Mitrovica – Nakon treniranja fudbala, košarke i tekvondoa, Saša Đekić iz Mačvanske Mitrovice u svom sedmom razredu oprobao se i u odbojci koju sada već trenira punih 11 godina.
“Odbojku sam prvi put zaigrao u nekadašnjem Odbojkaškom klubu “Mačva” iz mog mesta, koji je funkcionisao više kao škola odbojke i koji je na žalost odavno prestao i da postoji. Tu sam trenirao oko godinu i po dana, da bih nakon toga dobio poziv od sremskomitrovačkog OK “Prvi tempo” da zaigram za njih. To je za mene bila jako dobra ponuda i odmah sam na nju pristao, jer to je bio veći i ozbiljniji klub i moj prvi važniji korak u svetu odbojke”, priseća se Saša.
U “Prvom tempu” on se zadržao pune četiri godine, da bi zatim prešao da igra za GOK “Srem Eaton” iz Sremske Mitrovice u kojem se takođe zadržava četiri godine. Nakon nekog vremna ukazuje mu se prilika da zaigra za Odbojkaški klub “Voša” iz Novog Sada, ali zbog vrlo nezgodne povrede ramena koju je zaradio na jednom sasvim običnom treningu, biva primoran da odsustvuje sa terena čak dve godine. Po saniranju povrede još godinu dana provodi u “Prvom tempu”, da bi se zatim ponovo našao u “Sremu” koji se nadmeće u Trećoj odbojkaškoj ligi Srbije.
„Kada krenu pripreme, što je negde u avgustu mesecu treniram dva puta dnevno, jedan trening odradim u teretani, a jedan na terenu sa loptom, dok ostalim mesecima, odnosno po završetku priprema imam po jedan trening tri puta nedeljno i naravno utakmice“, priča dvadesetsedmogodišnji odbojkaš.
On dodaje da je „Srem“ prošle sezone zauzeo tek deseto mesto na tabeli i da je to loš rezultat za klub i za Sremsku Mitrovicu, mada veruje da će sezona koja je tek njima biti uspešnija, s obzirom na činjenicu da će se ekipi priključiti novi igrači, a dok se takozvani „kostur“ tima neće menjati.
„Moja pozicija se zove libero, a to je igrač koji se od ostatka svog tima razlikuje po boji dresa, njegova odnosno moja uloga u timu je da primam servise, nikako ne napadam. Libero je srce tima, ako on dobro ne primi loptu nema ni igre. Ne zato što ja igram na toj poziciji, ali jeste izuzetno bitna za ceo tim, ostali članovi ekipe se mogu menjati, ali ne i ja“, objašnjava dalje Mačvanin.
Kod odbojke ga je privuklo to što je izuzetno dinamičan sport koji traži dosta razmišljanja.
„Nisam od onih koji voli grube sportove, već više one koji zahtevaju od igrača da dobro i brzo razmišljaju. U odbojci napad traje tek nekoliko sekundi, tako da moraš imati dobre reflekse, brz um i naravno osećaj za prostor i to je ono u čemu sam se ja pronašao i što mi zaista jako puno prija i u čemu uživam“, priča Saša.
On se priseća dana još pre nego što je počeo da trenira kada su ga roditelji vodili da gleda ženske odbojkaške utakmice, bilo je to u vreme kada su Mitrovčanke bile izuzetne u tom sportu. Idol mu je kao klincu bio Ivan Miljković, koji je na njega ostavio dubok trag.
„Odbojka mi je donela puno toga dobrog, pre svega mislim sa zdravstvene strane, uz pomoć nje sam se dosta razvio. Visok sam 186 santimetara i mislim da je to upravo zahvaljujući njoj, jer pre nego što sam počeo da treniram bio sam dosta nizak. Zatim donela mi je brojna putovanja i prijateljstva. Bilo je puno turnira na kojima sam učestvovao i to ne samo u Srbiji, nego širom Evrope, kao na primer u Poljskoj i Nemačkoj gde smo osvojili treće mesto i to su bila sjajna iskustva za mene“, kaže Mačvanin i ističe da je dva puta bio vicešampion Vojvodine i jednom peti u Republici Srbiji sa ekipom „Prvog tempa“.
Najveću podršku Saši u bavljenju odbojkom od samog starta pruža njegova majka, za koju kaže da ne propušta utakmice koje igraju na domaćem terenu.
„Često se sa tribina čuje samo ona, moj je vatreni navijač i veliki podsticaj i snaga da uvek dam sve od sebe i verujem da se ponosi uvek dok me gleda na terenu“, dodaje on.
Pred Sašom su u narednom periodu ozbiljne pripreme koje startuju u avgustu mesecu, nakon toga njega, odnosno ekipu „Srem Eaton“ čeka prvo Kuops Srbije u septembr mesecu, a zatim i nova sezona u ligi koja startuje u oktobru.
„Voleo bih ove sezone da ostvarimo neki dobar plasman, pucaćemo na sam vrh tabele i nadam se da ćemo biti uspešni“, završava Saša.
