Sremska Mitrovica – Fudbal polako, ali sasvim sigurno privlači sve veći broj pripadika ženske populacije, devojčice sve češće biraju da se bave ovim do skoro samo muški sportom. Jedna od njih je i dvadesetjednogodišnja Dragana Lukić iz Mačvanske Mitrovice.
Dragana se fudbalom bavi već nekoliko godina u nazad, prvi put zaigrala je 2013. godine kada se prključila treninzima mlađih kategorija Fudbalskog kluba „Podrinje“. Tu je vredno trenirala sve dok u Sremskoj Mitrovci nije osnovan Ženski fudbalski klub “Sremice”.
“Mojoj sreći nije bilo kraja kada sam počela da treniram sa devojčicama, bilo mi je super, dosta drugačije nego sa dečacima, mada u suštini meni je od svega najbitnije samo da igram fudbal”, kaže Dragana, koja je nakon određenih problema sa kojima su se “Sremice” suočile odlučila da pređe u Ženski fudbalski klub “Šabac”.
Kako ne bi svakodnevno putovala na treninge ona je ponovo počela da trenira sa dečacima u “Podrinju”, a timu iz Šapca pruključuje se samo tokom igranja utakmica.
„Malo je nezgodno što ne treniram zajedno sa ostatkom tima, ali mogu slobodno da kažem da sam se sjajno uklopila, igram u prvoj postavi, to valjda dovoljno govori u prilog tome da mogu da funkcionišem sa mojim saigračima, pa čak i ako ne treniramo svakodnevno skupa”, objašnjava Dragana.
Fudbal je za ovu mladu Mačvanku jedini sport kojim se bavila, igra na poziciji levog beka i za sebe kaže da je ozbiljna prepreka svim protivnicima.
“U fudbalu sam jako uporna, u dobroj sam kondiciji i bez obzira što sam sitnije građe mene protivnici ne mogu da obiđu tako lako, ne odustajem, svaka lopta je moja. Možda sam takva jednim delom iz razloga što dugo treniram sa dečacima, jedina sam devojčica među njima. Oni me dobro poznaju, jer se znamo ne samo sa treninga, nego i iz kraja, ali nisu ni malo popustljivi prema meni, nema gledanja kroz prste, ravnopravni smo na terenu svi”, priča Dragana.
Fudbal je, kaže ona, prilično grub sport i to je ono što joj se i sviđa kod njega, pa tako ni ona ne štedi svoje protivnike, što na treninzma, što na utakmicama.
“Fudbal nije, što bi moj nekadašnji nastavnik fizičkog vaspitanja Dragorad Radovanović rekao, ni balet, a ni šah. Njega ne može svako da igra, a i nije za svakog, ali fudbal je divan sport i treba ga voleti, a voleti ga je ipak i više nego lako”, završava Dragana.
