Sremska Mitrovica – Veliki zaljubljenici fudbalske igre često znaju da kažu „sve prolazi fudbal ostaje“. Ko razume zna da fudbal ima magičnu moć, tačnije on zbližuje i fascinira i staro i mlado, afirmiše igrače i fudbalske poslenike. Svaka generacija ima svoje ambasadore, najbolje fudbalere, sudije, funkcionere.
Da je sve to tačno, najbolji primer je fudbalski „poliglota“ Mitrovčanin Branislav Nenić popularni Baja, koji je u fudbalu preko 4 decenije, prvo kao fudbaler, a kasnije sudija i funkcioner.
Ovih dana, naravno na fudbalskom terenu, gde svakog dana provodi dobar deo dana, pričali smo sa njim o počecima karijere, pa do danas.
„Rođen sam 1962. godine u Sremskoj Mitrovici, gradu koji najviše volim i za koji bi sve na svetu dao. Fudbalom sam počeo da se bavim, sada već davne, 1975. godine u pionirskom timu „Podrinja“ iz Mačvanske Mitrovice kod čuvenog trenera Dragomira Lukića Puleta bivšeg igrača šabačke „Mačve“ i „Srema“, počinje priču Nenić.
On je najpre počeo kao golman, a kasnije postao štoper pa i centarfor. Posle toga put ga je vodio preko davno ugašenog mitrovačkog „Poljostroja“ do „Trgovačkog“, a 1989. godine završio je u boemskom „Akademcu“ iz Mitrovice, klubu koji se, kako kaže, voleo do beskraja, gde se fudbal shvatao više kao igra nego takmičarsko nadmetanje. Taj klub je takođe ugašen 1990. godine.
„Fudbal sam više voleo kao zabavu i druženje i zato nisam postigao više od prosečne karijere“, priznaje Mitrovčanin.
Odmah po okončanju igračke karijere na nagovor velikog prijatelja iz sveta fudbala Stojčević Save, položio je ispit za fudbalskog sudiju 1989. godine.
„Počeo sam brzo da napredujem počevši od najnižeg ranga i za svega tri godine položio ispit za republičkog sudiju u komisiji kod čuvenog Dušana Maksimovića kao najbolji u klasi“, nastavlja Nenić koji je ubrzo počeo suditi Vojvođansku ligu gde je ostavio upečatljiv trag.
U to vreme, priseća se on, baš kao što je i danas slučaj morao si imati nekoga iza sebe da bi dalje napredovao, a on to nije imao, jer je ističe, sam svoj put krojio.
„Iako sam godinama bio među najuspešnijima po ocenama, dalje nisam mogao iz navedenih razloga. U međuvremenu stigle su i godine, a i podmlađivanje i tatini sinovi pa sam shvatio da je vreme za kraj“, iskren je Nenić.
Posle 13 godina druženja sa pištaljkom, oprostio se od tog posla 2002. godine u prijateljskoj utakmici na stadionu voljenog Srema. U karijeri je sudio ili bio pomoćnik na više od 280 utakmica širom Srema i Vojvodine, bez ijedne mrlje na obrazu.
„Nakon toga postajem delegat – kontrolor na listi Vojvođanske lige, a u matičnoj organizaciji i predsednik komisije za stvaranje i unapređenje mladih sudija, punih šest godina. Za to vreme stvorio sam preko 30 sudija, mnogi su prevazišli samog učitelja u napredovanju“, priča on.
U to vreme Mitrovica je imala 6 glavnih sudija u Srpskoj ligi, 10 u Vojvođanskoj ligi, što je mnogima upadalo u oči.
„Ostaje žal što nijedan od njih nije sudio Super ligu Srbije, najviše zbog mog gore navedenog primera, i ako su sve to bili intelektualci, ekonomisti, pravnici, agronomi, a davno su svi iz očaja napustili udruženje sudija“, sa tugom u glasu nastavlja Nenić koji 2010. godine, kada je kako samo kaže, shvatio da se bori sa vetrenjačama i da je vreme da mlađi preuzmu odgovornost, trajno napušta udruženje sudija i posvećuje se radu klubskom fudbalu, tačnije FK „Radnički“ iz Sremske Mitrovice. Sa manjim odsustvima u Hesni je već punih 6 godina.
Branislav Baja Nenić trenutno je na mestu generalnog sekretara hesnerskog kluba koji se bori za opstanak u Srpskoj ligi grupa Vojvodina.
On iskusan, nezamenjiv i dragocen član uprave, leva i desna ruka predsednika Lončarevića i direktora Stojkovića.
„Fudbal je puno odricanja od normalnog života, ali bez njega ne mogu i u njemu ću ostati sve dok on mene treba“, za kraj rekao je Nenić.
Piše: Jovica Stević
