Sremska Mitrovica – Sigurno ste je već negde sreli. Zove se Vesna Belić i svuda nosi svoj fotoaparat, pa u Sremskoj Mitrovici gotovo da nema događaja koji ona nije zabeležila kroz svoj objektiv.

„Fotografijom se bavim, pa ne znam ni sama da li se bavim, već nekih deset godina“, skromno kaže ova Mitrovčanka, otkrivajući za radio Ozon šta je za nju neiscrpna inspiracija kada je fotografisanje u pitanju.

Ozon: Kada ste počeli da se bavite fotografisanjem?

Vesna Belić: Fotografijom se bavim, pa ne znam ni sama da li se bavim, već nekih deset godina. Od kako sam kupila svoj fotoaparat, ja se od njega ne odvajam.
Fotografisanje je moja ljubav, razonoda, nešto što mene opušta u svakom pogledu, i psihički i fizički.
Vreme u kome živimo ima svojih prednosti, posebno kada je tehnika u pitanju. Kada imaš digitalni fotoaparat možeš da škljocaš mnogo puta, a ranije je to bilo sasvim drugačije. Možeš da brišeš ono što ti se ne dopada a možeš i da sređuješ i obrađuješ ako nisi zadovoljan kako fotografije izgledaju. Nisam profesionalni fotograf, ali svakog dana nosim aparat oko vrata.

Ozon: S obzirom da ste i sami pomenuli da vreme u kojem živimo ima dosta prednosti, i da mnogi umetnici svoje radove prvo predstave putem interneta, da li to podržavate?

Vesna Belić: Ja podržavam ovakav vid predstavljanja svojih radova i ja lično koristim društvene mreže. To je jako dobra stvar. Prvi put kada sam svoje slike postavila na internet, počeli su da se javljaju Mitrovčani koji su mahom rasuti po svetu, i ne žive već dugo u Mitrovici. Neki su prepoznali delove grada a neki su prepoznali kraj u kome su odrasli. Bilo je nekoliko njih koji su prepoznali i svoju kuću. Ljudi su bili iznenađeni koliko se Mitrovica promenila, jer su je drugačije upamtili. Zahvaljivali su mi se a ja sam to videla i kao motivaciju i podstrek za svoje buduće fotografije.

Ozon: Kakvi su komentari porodice, prijatelja i poznanika na vaše fotografije?

Vesna Belić: Pa komentari su pozitivni. Ljudi iz moje okoline me podržavaju u tome što radim. Ono što mene oduševljava je to što su počeli da me kontaktiraju i ljudi koji se fotografijom bave profesionalno. S obzirom da sam ja amater, razmena iskustava sa profesionalcima je za mene neprocenjiva. Mnogo korisnih stvari naučila sam o podešavanju fotoaparata.

Ozon: Da li postoji nešto što najviše volite da fotografišete?

Vesna Belić: Moje fotografije predstavljaju trenutke koje sam ja želela da ostanu zabeleženi. Nije meni važno ni kakvo je osvetljenje ni sa koje daljine je fotografisano, meni je važan trenutak koji će ostati upamćen. Beležim ono što meni pričinjava zadovoljstvo i trudim se da budem jedinstvena.
Ljude nije zgodno fotografisati, jer nikad ne znam kakva će njihova reakcija biti, ali moram priznati da mi se u poslednje vreme mnogi nameštaju kada im priđem sa fotoaparatom. A sa druge strane ima i onih koji me sami zaustavljaju da ih fotografišem i obavezno traže da im posle pošaljem te fotografije.
U Mitrovici se u poslednjih par godina organizuju razne manifestacije, koje posećuje jako veliki broj ljudi. Ja se trudim da gde god se zadesim, dam svoj doprinos time što ću beležiti trenutke koji se meni učine zanimljivim i lepim.

Ozon: Gde pronalazite inspiraciju za vaše fotografije?

Vesna Belić: Za mene je Mitrovica neiscrpan izvor inspiracije. Da li je dašak vetrića pomerio neku granu, da li sunce zalazi pa to sa našeg keja izgleda prelepo, Mitrovica je iz svakog ugla predivan grad. Ja šetam svaki dan i divim joj se, a većina tih trenutaka ostaje zabeležena na mojim fotografijama.

Ozon: Fotografija po fotgrafija, i proletos je organizovana izložba vaših fotografija, čiji je naziv bio „Foto impresije“.  Da li planirate još ovakvih izložbi u narednom periodu?

Vesna Belić: Sada zaista mogu da kažem da mi je bila izuzetna čast da u gradu u kome sam rođena bude organizovana izložba mojih fotografija. Zao mi je što nisam mogla više da učestvujem u organizaciji, iz nekih privatnih razloga. Postavka je u Arhivu Srema bila više od dva meseca i mnogo Mitrovčana je pogledalo moje fotografije. Ljudi su me posle togs bukvalno zaustavljali na ulici, čestitali mi, i ja sam im neizmerno zahvalna na lepim rečima i podršci.
Narednu izložbu ne planiram, isključivo iz finansijskih razloga. Zaista nisam u mogućnosti, ali želja svakako postoji.
Volela bih da organizujem jednu izložbu koja bi bila povod za skupljanje novca za Onkološki institut. Za ljude koji boluju od raka, a prvenstveno za decu koja boluju od ove bolesti.
Takođe bih volela da organizujem izložbu na kojoj bi se novac skupljo za napuštene životinje. Oni koji me poznaju, potvrdiće da sam ja veliki ljubitelj ali i borac za napuštene životinju i za njihova prava, i volela bih da im na takav način pomognem.