Vlada Čupić rođeni Salaščanin skoro, pa čitav svoj život bavi se stonim tenisom, jedan je od osnivača stonoteniskog kluba u Sremskoj Mitrovici „Srem spin“ i osvajač brojnih turnira širom Srbije, pa i šire.
Stonim tenisom Vlada je počeo da se bavi u petom razredu osnovne škole, a prvi put se sreo sa lopticom i reketom nešto ranije u seoskom Domu kulture.
U to vreme kada je on počeo da igra stoni tenis skoro svaka mesna zajednica na nivou opštine je imala svoj klub koji se takmičio u nekoj ligi.
“Sećam se da sam sa par vršnjaka često odlazio u Dom kako bih gledao starije momke dok igraju, tako sam se upoznavao sa stonim tenisom, njegovim pravilima, gledao sam kako se igrači kreću, kakve poteze izvode i bilo mi je sve to jako interesantno i privlačilo me je. Međutim tek kada sam krenuo u peti razred osnovne škole nastavnik fizičkog vaspitanja Jova Martinović mi je zaista pokazao neke od najbitnijih stvari u stonom tenisu”, priča Vlada.
Prvi uspeh koji je ostao duboko u njegovom sećanju jeste osvajanje prvog mesta na takmičenju osnovnih škola sa teritorije Mačve koje je održano u Badovincima 1979. godine. Vlada je predstavljao školu Mačvanskoj Mitrovici koja je u ukupnom plasmanu zahvaljujući u velikoj meri i njegovom uspehu zauzela drugo mesto , odmah iza jedne šabačke škole.
Nakon polaska u srednju školu igranje stonog tenisa se svelo samo na poneko školsko takmičenje. U to vreme nije bio registrovan igrač i kako kaže tada se bavio stonim tenisom isključvo za svoj dušu.
Negde u trećoj ili četvrtoj godini Vladine srednje škole osniva se stonoteniski klub u Mačvanskoj Mitrovici pod imenom “Podrinje” koji se takmičio u Sremskoj ligi. Za njih je Vlada nastupao samo jednu godinu, a tačno toliko je i klub egzistirao.
Stupa na red period vojske, a zatim i zatišje.
“Kada sam se vratio iz vojske napravio sam mali prekid, nisam igrao stoni tenis jedno vreme, što bi se reklo nisam uzimao reket ruke, jer generalno se igrao sve manje u opštini, nastupila su krizna vremena, ratno stanje, tako da nikome do stonog tenisa nije ni bilo”, priseća se Vlada.
Tamo negde 1996. i 1997. godine kreću radničko – sportska takmičenja na nivou opštine na kojima je Vlada više puta uzastopno osvajao prva mesta, dva puta je bio prvak zone Srema i kvalifikovao se na tadašnje takozvane državne Olimpijade, na jednu u Bačkoj Palanci i jednu u Adi gde je bio drugi u pojednačnoj konkurenciji. Učestvovao je i na radničko – sportskim igrama zanatlija koje su okupljale takmičare iz cele Srbije i tu je pet godina uzastopno bivao najbolji.
“Medalja koja mi je posebno draga, jeste ona koju sam osvojio prošle godine u Crnoj Gori na međunarodnom takmičenju u Podgorici. Tamo sam bio treći u svojoj kategoriji u vrlo ozbiljnoj konkurenciji učesnika iz Bosne i Hercegovne, Slovenije, Albanije, Hrvatske, Srbije i naravno domaćih stonotenisera. Bilo je to dosta jako takmičenje i ponosan sam na svoj uspeh”, priča ovaj Salaščanin.
On od 2003. godine igra za sremskomitrovački “Srem spin” koji se takmiči u Vojvođanskoj ligi.
“Prvi put u svojoj četrdesetoj godini registrujem se kao igrač za klub u Sremskoj Mitrovici koji se zove “Srem spin”. Klub je osnovan 2006. godine i ja sam bio jedan od onih koji su ga pokrenuli i tu sam i dan danas. Svi koji igraju sa mnom su ljudi u godinama, podmlatka nekog velikog nemamo, ti mlađi koji su u klubu ipak su slabiji od nas starijih. Liga je vrlo ozbiljna, igra se na nivou cele Vojvodine, mi se takmičimo sa dečacima koji treniraju svaki dan i koji će u budućnosti, iskreno verujem, biti ozbiljni igrači, tako da se dobro držimo”, nastavlja Vlada.
Budućnost stonog tenisa u Sremskoj Mitrovici, po svemu sudeći ocenjuje on, nije sjajna. Ulaganja u taj sport i njegovu promociju među mladima su izuzetno skromna, skoro i da ih nema. Međutim ono što ga hrabri jeste ideja ljubitelja stonog tenisa iz Mačvanske Mitrovice da osnuju sopstveni klub.
“Nekada davno u Mačvi se dosta igrao stoni tenis, postojali su brojni klubovi, ideja da Mačvanska Mitrovica posle toliko godina ponovo dobije svoj klub me je oduševila i nadam se da se to neće završiti samo na ideji i priči. Drage volje ću ukoliko se klub zaista oformi ja postati njegov član i pomoći koliko mogu svojim dosadašnjim znajem i iskustvom da on funkcioniše onako kako treba”, završava Vlada.