Od sutra, na svim deonicama mreže auto-puteva koji presecaju Srbiju, počeće da rade merači prosečne brzine učesnika u saobraćaju.
Prosečna brzina donedavno je merena samo na rampi Šimanovci, eksperimentisalo se s primenom na auto-putu Subotica–Beograd, a sada će vozači morati da skinu nogu sa gasa, kako im, u slučaju da ne naprave saobraćajnu nesreću zbog prebrze vožnje, na kućnu adresu ne bi stigla kazna ili poziv na sud.
I dok vozači negoduju zbog nadzora “velikog brata”, stručnjaci ističu da je merenje prosečne brzine samo deo velikog posla na izmeni svesti vozača o opasnostima koje donosi nepropisna vožnja koja ugrožava živote. Svedoči tome i broj saobraćajnih nesreća u Srbiji, tek neznatno smanjen poslednjih godina, i naslovi u medijima kada u nesrećama stradaju nedužni putnici, ali i vozači.
Prosečna brzina se meri na osnovu vremena za koje vozilo stigne od jedne do druge naplatne rampe i dužine pređenog puta, ali bez uređaja za merenje. Softver podeli dužinu pređenog puta s vremenom koje je bilo potrebno da se taj put pređe i dobija se količnik koji pokazuje prosečnu brzinu kretanja vozila.
Tačnu razdaljinu na svim deonicama u Srbiji izmerila je Direkcija za mere i dragocene metale. Prosečno vreme dobija se na osnovu ulaska i izlaska s određene deonice, koje beleže kamere JP “Putevi Srbije”. Svi satovi na naplatnim stanicama sinhronizovani su u sekund.
Merenje počinje na mestu na kojem vozilo uđe u prostor na samoj ulaznoj rampi kada ga snime kamere, a na istom takvom mestu se i završava, kada ponovo bude snimljeno na prilasku izlaznoj rampi. Jedna kamera snima registarsku oznaku, a druga čitavo vozilo, tako da ne može biti greške ni zamene podataka, a procedura je identična za sva vozila.
Izvor: dnevnik.rsI. Vujanov
