Noćaj, kao i mnoge druge druge mesne zajednice ima probleme sa kojima se bori. Neke od tih borbi traju kraće, neke duže i dok se jedni od problema reše drugi se pojave. Mesne zajednice su kao kuće – ulaganjima nikada kraja.
Konkretno, ovu mesnu zajednicu trenutno muči nekoliko problema, a prvi od njih svakako jeste ulična rasveta u samom centru sela.
„Ulicu Luke Sretenovića i Stojana Pandurevića spajaju dve velike, opasne krivine. Te krivine nisu adekvatno obeležene i na žalost, svake godine jedno lice pogine u saobraćajnoj nesreći na nekoj od njih“, priča odmahujući glavom Milan Mijailović, administrativni radnik u Mesnoj zajednici Noćaj.
On podseća da je u saobraćajnoj nesreći prošle godine u septembru mesecu oboren i spomenik podignut u čast Noćajcima stradalim u Prvom svetskom ratu. Spomenik se nalazio upravo na jednoj od dve pomenute krivine, a do dana današnjeg nije rekonstruisan, popravljen, pa čak ni uklonjen.
“Mesna zajednica ima obezbeđana sredstva u vrednosti od 500.000 dinara za popravku spomenika, ali treba da se raspiše javna nabavka male vrednosti za izvođača radova, što je u nadležnosti lokalne samouprave Sremska Mitrovica ili Zavoda za zaštitu spomenika, Mesnoj zajednici Noćaj su po ovom pitanju trenutno vezane ruke, pa spomenik i dalje “leži” srušen”, objašnjava Mijailović.
Rasveta u centru sela je, nastavlja on, postavljena sedamdesetih godina i već joj je vreme da bude kompletno sanirana, određena sijalična grla su menjana s vremena na vreme, “Komunalije” su izlazile na teren i ulična rasveta u selu je mahom sređena u sporednim ulicama, ali je sam centar i dalje kritičan.
“Centar nam je u mraku, a što je najgore od svega jeste činjenica da je odmah tu i osnovna škola, pa su samim tim i naša deca u opasnosti. Pored izostanka ulične rasvete, zona škole nije dobro ni obeležena, mi smo nekoliko puta apelovali na nadležne da to učine, da se bar uradi pešački prelaz, jer već ne može ležeći policajac, s obzirom na to da se radi o regionalnom putu, međutim do sada nam niko nije izašao u susret po ovom pitanju”, iskren je Mijailović.
Groblje je još jedan problem ovog mačvanskog sela. Staro groblje koje se nalazi u ulici Stojana Pandurevića je popunjeno, pa je zbog toga formirano novo groblje na kraju ulice Save Sretenovića, međutim put do tog groblja je skoro potpuno nefunkcionalan, a isto nije ni infrastrukturno opremljeno.
Problem koji takođe muči Noćajce jeste vodovod. Na rešavanju ovog problema se radilo nešto intenzivnije u poslednjih nekoliko godina i veliki broj domaćinstava je već priključen na gradsku vodovodnu mrežu, međutim postoji i jedan broj onih koji tu mogućnost još uvek nisu dobili.
“Dobra je stvar što se krenulo sa vodovodom, međutim zbog velikih radova u gradu, izgradnja mreže kod nas je malo pauzirana, ali se nadam da će sa prolećem radovi ponovo da se intenziviraju i da će se taj posao u toku ove godine završiti”, priča dalje Mijailović.
U poslednje vreme jedan veliki problem se javio u ulici Aleksandra Mijailovića, radi se o ulici koja vodi od mlina prema Radenkoviću i koju su teretni kamioni sve češće počeli da koriste kao alternativni pravac.
“Kamioni koji vuku šoder sa Drine kako bi izbegli Bogatić, policiju i skratili sebi put prolaze kroz tu ulicu, uništavaju infrastrukturu ulice, asfhalt, pa i kuće, jer temelji pucaju, ljudi se bune. Zvali smo policiju više puta i zaista oni su izlazili na lice mesta, ali kamiondžijama kao da neko dojavi da su oni tu i tako za desetak dana koliko su policajci patrolirali samo su jednom vozaču kamiona napisali kaznu. Čim se policija skloni, kamioni ponovo tuda saobraćaju. Zaista veliki problem koji ne znam kako ćemo rešiti”, priča u ime stanovnika pomenute ulice Mijailović.
On dodaje da su u Noćaju sve veći problem i atarski putevi koji duže vreme nisu šljunčeni i da se pojedini poljoprivrednici žale kako ne mogu da dođu do svojih njiva.
“Selo kao selo, problema uvek ima, nadam se samo da ćemo početi da ih rešavamo i da će nam nadležni izaći u susret. Verujem da neke od njih možemo brzo i lako da rešimo, dok znam da će rešavanje drugih ipak zahtevati više i vremena i novca”, završava Mijailović.
