Sremska Mitrovica – Srpska pravoslavna crkva i pravoslavni vernici danas praznuju Miholjdan, praznik posvećen prepodobnom Kirijaku Otšelniku. Prema narodnom verovanju, posle Miholjdana nastupa prava jesen propraćena zahladnjenjem, kišom i bljuzgavicom, a ukoliko se topli dani nastave, taj period zove se „miholjsko leto“.
Verovanje kaže da je na današnji dan dobro obaviti poslednje radove na otvorenom, u polju i na njivi, ne treba obavljati kućne poslove, čistiti, spremati usisavati, baš kako bi ostalo vremena da se završe poslovi van kuće koji ne mogu da čekaju zimu.
Takođe, postoji i verovanje da se na Miholjdan ne treba venčavati, pošto mladenci ne bi mogli da okupe svatove, koji, takođe, moraju da pozavršavaju svoje poslove na otvorenom.
Odmah posle Miholjdana, već sutradan, domaćice počinju sa pripremom zimnice.
Sveti Kirjak je rođen u Korintu krajem četvrtog veka i za života je smatran stubom hrišćanstva i uzorom monaških vrlina. Čitajući Sveto pismo, veoma rano je počeo da se divi ustrojstvu spasenja ljudskog roda, a želja za duhovnim životom odvela ga je u Jerusalim, gde je stupio u manastir i dobio početna uputstva o monaškom životu. Boravio je u više manastira gde se, posvetivši se hrišćanskoj veri, i borio protiv jeresi. Predanje kaže da je bio krupan i snažan čovek, iako je ceo život proveo u strogom postu. Pred kraj života boravio je u monaškoj obitelji Svetog Haritona, gde su monasi jeli jedanput dnevno, i to po zalasku sunca.
Kirjaka su monasi poštovali kao iscelitelja i utešitelja bolesnih i nevoljnih. Poživeo je 109 godina i upokojio se 557. godine u pustinji gde je proveo starost i poslednje godine života.
U pravoslavnom kalendaru se na ovaj praznik pominje i osveštanje bazilike Svetog Mihaila u okolini Rima, što je i objašnjenje za naziv praznika.
Sveti Kirjak je zaštitnik i slava mnogih srpskih domova. Slavi se u Boki Kotorskoj kao zaštitnik pomoraca, a u pojedinim srpskim selima održavaju se zavetine i organizuju litije.
