Sremska Mitrovica – Danas su na Trgu Ćire Milekića Zavod za javno zdravlje, Dom zdravlja, Srednja medicinska škola „Draginja Nikšić, Crveni krst Sremska Mitrovica i Gradska uprava za zdravstvenu i socijalnu zaštitu obeležili Svetski dan bez duvanskog dima.

Ove godine Svetski dan bez dima obeležen je pod sloganom „Duvan – pretnja razvoju“, a volonteri Crvenog krsta su prolaznicima delili edukativni materijal.

Svake godina 31. maja Svetska zdravstvena organizacija i njeni partneri obeležavaju Svetski dan bez duvana sa ciljem da istaknu zdravstvene i druge rizike koji se povezuju sa upotrebom duvana, ali i zalažu se za delotvorne politike kojima se smanjuje upotreba duvanskih proizvoda.

Zavod za javno zdravlje je sa svojim partnerima pored današnje manifestacije na Gradskom trgu održao i jedno edukativno predavanje u Medicinskoj školi, a sve sa ciljem da se istakne uticaj koji duvan ima na pogoršanje zdravstvenog stanja stanovništva što je uočeno tokom analize koju Zavod za javno zdravlje radi.

„U analizi smo uočili da u pogledu mortaliteta, odnosno umiranja ili morbititeta, odnosno obolevanja vodeću ulogu imaju pored kardiovaskularnih bolesti i tumori gde je najznačaniji upravo maligni tumor pluća, a odgovorni rizikofaktor za to je svakako pušenje“, rekla je doktorka Branka Malbašić, specijalista socijalne medicine i dodala da je poruka sa Gradskog trga koju Zavod i svi njegovi partneri danas žele poslati jeste „Kaži ne duvanu!“.

Primarijus doktor Petar Borović, lekarski specijalista koji je prisustvovao današnjoj manifestaciji Zavoda kratko je rekao da se žele podstaći ljudi da se reše svoje loše navike.

„Ljudi treba da razumeju i shvate koliko je pušenje štetno po zdravlje“, rekao je doktor Borović i dodao da na žalost u Srbiji i dalje puši veliki deo stanovništva.

Čak 37% muškaraca u Srbiji su pušači , a kod žena je taj procenat nešto manji i iznosi 32%. Za razliku od pre nekog vremena kada se broj pušača smanjjivao, to više nije slučaj.

Doktor Borović je izneo alarmantne podatke koji govore da je prošle godine od raka pluća umrlo oko 6.400 pacijenata, da za lačenje svakog od njih je dato u proseku oko 25.000 evra, odnosno 200 miliona eura ukupno. Prošle godine broj pacijenata koji su doživeli moždani udar je oko 33.000 i to sve zbog duvana i pogrešnog načina života, a od toga broja je nekoliko hiljada ljudi mlađe od 35 godina. Broj srčanih udara se vrti oko 55.000.

„Sve veći broj pacijenata u Srbiji se javlja sa karcinomom i rast obolelih se kreće oko 2,5% što je zabrinavajući podatak“, napominje doktor Borović.

Prema njegovim rečima žene pušači u našoj državi osam puta u odnosu na žene nepušače istih godina starosti obolevaju od raka grlića materice.

Oko 6 miliona ljudi svake godine umire zbog korišćenja duvana, a predviđa se da će ova brojka da naraste na više od 8 miliona do 2030. godine ako se aktivnosti ne intenziviraju. Duvan je pretnja za svaku osobu, bez obzira na pol, starost, rasu, kulturni ili obrazovni nivo. On dovodi do patnje, bolesti i smrti, osiromašuje porodice i nacionalne ekonomije.

Upotreba duvana ima ogromnu cenu za nacionalnu ekonomiju zbog porasta troškova za zdravstvenu zaštitu i smanjenja produktivnosti rada. On pojačava nejednakost u zdravlju i pogoršava siromaštvo, jer najsiromašniji ljudi troše manje na osnovne potrebe kao što je hrana, obrazovanje i zdravstvena zaštita. Oko 80% svih prevremenih smrtnih ishoda zbog duvana nastaje u državama sa niskim i srednjim prihodom, koje se ionako suočavaju sa velikim problemima da dostignu svoje ciljeve razvoja.

Pri gajenju duvana koristi se velika količina pesticida i veštačkih đubriva, koja mogu biti toksična i koja zagađuju snabdevanje vodom. Svake godine, uzgajivači na 4,3 miliona hektara zemljišta gaje duvan, što dovodi da globalnog krčenja šume za 2% do 4%. Pored toga, proizvodnja duvana dovodi do nastanka preko 2 miliona tona čvrstog otpada. Okvirna konvencija o kontroli duvana SZO daje smernice za globalnu borbu protiv epidemije duvana. To je međunarodni ugovor koji je ratifikovalo 180 država (179 država i Evropska unija). Do danas, više od polovine svih država na svetu, koje predstavljaju skoro 40% svetske populacije (2,8 milijardi ljudi), primenilo je u najvećem obimu bar jednu od najisplativijih mera Okvirne konvencije. Sve veći broj država stvara zaštitni zid da se odbrani od uticaja duvanske industrije na državnu politiku kontrole duvana. Porastom poreza na cigarete u celom svetu za 1 američki dolar moglo bi se sakupiti dodatnih 190 milijardi dolara za razvoj. Visoki porezi na duvan doprinose većem prilivu sredstva za državu, smanjuju potražnju za duvanom i daju značajan priliv prihoda za finansiranje aktivnosti koje doprinose razvoju.