Sremska Mitrovica – Povodom obeležavanja osamnaeste godišnjice od početka NATO bombardovanja tadašnje Savezne Republike Jugoslavije danas je održan pomen i položeni su venci i cveće na spomen ploču u Masarikovoj ulici u znak sećanja na stradale i ubijene tokom 78 dana koliko je bombardovanje trajalo.
Najpre je započeto gađanje protivvazdušne odbrane i ostalih objekata Vojske Jugoslavije, ali je tokom bombardovanja u velikoj meri oštećena infrastruktura u čitavoj zemlji – oštećeno je 25 hiljada stambenih objekata, preko 1000 kilometara puteva i pruga, 14 aerodroma, 39 zdravstvenih ustanova, 44 mosta a uništena je i jedna trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje.
Više od 2500 građana Jugoslavije je izgubilo živote, a više od 12 500 građana je ranjeno, od toga je 5 žrtava je bilo sa teritorije Sremske Mitrovice.Tokom NATO život su izgubili: Milenko B. Božić, Miloje B. Jakovljević, Željko J. Varga, Zoran B. Veselić i Ljiljana V. Veliki.
Vence i cveće na spomen ploču položili su predstavnici lokalne samouprave Grada Sremska Mitrovica, Ratnih vojnih invalida Srbije, SUBNOR, Vojske Srbije, kao i građani.
„Danas na 18. godišnjicu od početka NATO agresije na našu zemlju okupljeni ovde pre svega odajemo počast svim nastradalima, sećamo se te strašne 1999. godine kada je NATO alijansa iz samo njima poznatih razloga izvršila agresiju na našu zemlju. I osamnaets godina posle tog događaja postavljamo pitanje zašto? Zašto je 19 najmoćnijih zemalja sveta izvršilo agresiju na jednu malu slobodarsku zemlju, zemlju koja je dala veli žrtve u oba svetska rata i koja je samo branila svoju teritoriju i narod? Danas međutim šaljemo i jednu poruku mira, spremni smo da oprostimo sve što se desilo te 1999. godine, ali nikako ne smemo na to da zaboravimo“, rekao je predsednik skupštine grada Sremska Mitrovica Tomislav Janković prilikom polagana venaca.
Pored 1300 krstarećih raketa, nad tadašnjom državom bačeno je preko 35000 tzv „kasetnih bombi“, a upotrebljena je i zabranjena municija sa osiromašenim uranijumom.
Ukupna materijalna šteta procenjena je tada na 100 milijardi dolara. Jedinice jugoslovenskog PVO-a oborili su stelt-bombarder F-117, koji se srušio blizu Buđanovaca, a ruska agencija APN je tvrdila da je NATO izgubio preko 400 vojnika i 60 letelica. Američki predsednik Bil Klintoj je, međutim, izjavio da nikakvih gubitaka po NATO nije bilo.
Desetog juna 1999. je nakon diplomatskih pritisaka izdata naredba o prekidu bombardovanja, a istog dana je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio rezoluciju 1244, a na Kosmet je poslato više od 37 hiljada vojnika da čuvaju mir i obezbede povrata izbeglih dok se ne definiše status pokrajine.
