Loša vest za one koji vole da izlaze, i vole da uz jutarnju kafu zapale cigaretu na miru: na sve ove stavke ubuduće ćete trošiti mnogo više novca.
Na spisku roba i usluga čija će cena da poraste, nalazi se više stavki, među njima kafa i alkoholna pića proizvedeni u Srbiji, kao i cigarete. Sva poskupljenja su, praktično, posledica zahteva Svetske banke, MMF-a i Evropske unije, odnosno aranžmana koje je Srbija postigla sa ovim organizacija.
Foto: D. Milenković / RAS Srbija
I to nije sve. Tokom ove godine treba očekivati nova poskupljenja struje, kao i nove cene putarina.
Evropska komisija, naime, zatražila je još proletos od Srbije da do kraja godine izjednači akcize na domaća žestoka pića s akcizama na uvozna pića. To, praktično, znači da bi domaće rakije trebalo da poskupe za 192 dinara. Sadašnja akciza na domaće „žestine“ iznosi 124 dinara za litar, moraće da se poveća na 316 dinara, koliko se plaća za litar uvoznog viskija.
Bez toga, kako je upozoreno iz EU, nije moguće otvoriti poglavlja 16 i 29 u procesu pregovora o pridruživanju Srbije EU. Ova poglavlja tiču se poreza i carina.
Sa druge strane, akcize na cigarete će, zbog usklađivanja akcizne politike sa EU, umesto sadašnjih 50 evra na 1.000 cigareta, iznositi 90 evra na 1.000 cigareta, što će skoro udvostručiti cenu paklice.
Rast cena putarina, na kojoj putari već dugo insistiraju, treba očekivati i zbog zahteva Evrope da se više ulaže u infrastrukturu, pa samim tim i u izgradnju autoputeva. Putari, inače, traže poskupljenje od 10 odsto.
Na kraju, uprkos poskupljenju od 3,8 odsto, koliko će cena struje da poraste od 1. oktobra, novo poskupljenje treba očekivati i tokom 2017. godine. Time će biti nastavljeno usklađivanje sa cenama struje u Evropi, s obzirom na liberalizaciju tržišta. Sadašnje cene, naime, su toliko niske da ne privlače nijednu inostranu kompaniju da uđe na srpsko tržište električne energije, prepuštajući ga tako monopolu EPS-a.
Dobra stvar je što ova poskupljenja neće nastupiti odjednom i u punom iznosu. To znači da, na primer, akcize na cigarete i alkohol na pića neće biti odjednom povećane dva, tri ili četiri puta, već će to biti rađeno postupno u narednih nekoliko godina. Pokušali smo od Ministarstva finansija da saznamo u koje roku i kojim tempom će nas zadesiti ova poskupljenja, ali ostali smo bez preciznog odgovora.
Bez jasnih rokova za poskupljenja
U odgovoru Ministarstva navodi se da „u okviru planiranih zakonodavnih aktivnosti u narednom periodu, plan je da se izmene koje se odnose na oporezivanje akcizom alkoholnih pića u skladu sa standardima EU, izvrše kroz izmene i dopune Zakona o akcizama“.
– Imajući u vidu da su postojeća zakonska rešenja koja uređuju oporezivanje alkoholnih pića uređena na drugačiji način u odnosu na onaj koji predviđa standard EU, neophodno je opredeliti optimalan rok u kojem bi se predmetna rešenja adekvatno implementirala, uzimajući u obzir efekte na budžetske prihode – navode u Ministarstvu.
Iznosi akciza na akcizne proizvode usklađuju se, kako navode u Ministasrtvu, godišnje sa indeksom potrošačkih cena na malo.
Kada je reč o kafi, u Ministarstvu kažu da u Evropskoj uniji ne postoje obavezujući propisi koji regulišu oblast oporezivanja kafe.
– Saglasno zakonodavstvu EU data je mogućnost da svaka zemlja, pored obaveznog predmeta oporezivanja akcizom, može nacionalnim zakonodavstvom da uredi oporezivanje akcizom drugih proizvoda, to je opredeljenje da se na ovakav način uređuje oporezivanje akcizom kafe, uzimajući u obzir prihode od akciza na kafu u budžetu RS – navodi se u odgovorima Ministarstva fionansija.
Ekonomisti: Sve ove mere su na duže staze korisne
Ekonomisti ocenjuju da su, iako je građanima teško da to da prihvate, nova poskupljenja neminovna i opravdana, a na duže staze i korisna. To se, naročito, odnosi na cene usluga javnih preduzeća koje su, kako ističu, među najnižima, ako ne i najniže u Evropi.
To dovodi do toga da ona proizvode gubitke, koji opet moraju da se namiruju iz budžeta, odnosno iz džepa građana. A to je, dalje, pored ostalog dovodilo do smanjnja plata i penzija. U krajnjoj liniji, dakle, to ispadne mnogo skuplje nego da je redovno plaćana ekonomska cena usluge.
Druga strana priče je da povećanje cena mora da prati i reforma javnih preduzeća, odnosno otpuštanje viška zaposlenih koji evidentno postoji.
– Ako oni sav povećani prihod od poskupljenja potroše na plate zaposlenih i pokrivanje drugih troškova, onda od tog posla nema ništa – upozorava član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković.
On je svestan da građani teško mogu da sagledaju “dobru stranu” ovih poskupljenja, ali dodaje da je cena pojedinih usluga javnih preduzeća dugo bila socijalna, a ne ekonomska. Vučkoić ističe i da bi bilo mnogo bolje da se “mi sami dogovaramo oko cene” nego da se uvek čeka šta će da kažu Svetska banka, MMF…
I ekonomista Ljubomir Madžar veruje da su najavljena poskupljenja opravdana.
– Pa mi nijedan ozbiljan energetski objekat nismo izgradili u poslednjih 20 godina, pa i više. Cena struje kod nas je među najnižima, ako ne i najniža u Evropi – ističe Madžar.
On, međutim, dodaje da poskupljenje struje ne bi trebalo da izazove neka druga povećanja cena, s obzirom da je cena industrijske struje ostala ista, a da se poskupljenje odnosi samo na struju za domaćinstva.
Struja u Srbiji je, kako je to ranije izjavio ministar Aleksandar Antić, jeftinija nego u Albaniji za 18,7 odsto, za 20 odsto nego u BiH, za 21 odsto nego u Makedoniji, 38,7 nego u Bugarskoj, 43,2 odsto jeftinija nego u Crnoj Gori i čak oko 90,1 odsto nego u Hrvatskoj.
Izvor BLIC
