Sremska Mitrovica – Promocija knjige „JA ili ja, ko sam ja“, autora dr Lazara Trifunovića biće održana 23. marta u Srpskom domu u Sremskoj mitrovici, Trg Ćire Milekića sa početkom u 18.00 časova.
Učestvuju:
Lazar Trifunović
Mirjana Marković
Jasna Kalauzović
Tijana Mihajlović
Rođeni Novosađanin, poreklom iz lekarske porodice, i sam diplomac Medicinskog fakulteta u nastojanju da sklopi „Medicinski Mozaik“, tokom studiranja, intenzivno je putovao po Aziji, Africi i Južnoj Americi. Završio je trening za učitelja joge, upoznao se sa homeopatijom, ajurvedom i sida medicinom.
U želji da dalje produbi shvatanje o čovekovom telu, zdravlju i bolesti, dr Lazar Trifunović posle boravka u Indiji provodi godinu dana putujući po Africi. Nakon toga odlazi u Veliku Britaniju, u kojoj je, pored Indije i Amerike, homeopatska praksa najrazvijenija, upisuje studije Homeopatije na Vestminster univerzitetu u Londonu.
Kao rezultat svojih preispitivanja napisao je knjigu „JA ili ja, ko sam ja?“.
– U modernom životu je teško eliminisati stres u potpunosti sem ako nismo spremni da odemo van civilizacije, bavimo se uzgajanjem biljaka i životinja od kojih ćemo dobiti hranu i odreknemo se tekovina moderne civilizacije. Srećom, stres možemo svesti na minimum, a da se ne odričemo svega. Na prvom mestu moramo upoznati sebe i kroz to shvatiti koji su sve uticaji koji nas dovode do stresa, te ih smanjiti koliko god je to moguće. Generalno gledano, jedan od najvećih problema modernog čoveka je preterana vezanost za materijalna dobra i želja za posedovanjem. Da bi smanjili stres, znači, ne treba da se odreknemo svega, ali treba da shvatimo da je dovoljno dovoljno. Ako to shvatimo smanjićemo tenziju koja se javlja u nama zbog želje za posedovanjem i tada ćemo polako početi da se opuštamo. Postoji čitav niz tehnika za smanjenje stresa i opuštanje, ali trikovi ne postoje. Za sve njih je potrebna volja, strpljenje, rad i trud. To može biti molitva, vizuelizacija, meditacija, energetska vežbanja kao sto su joga, či gong, tai či i drugo. Međutim, to mogu biti i najobičnije svakodnevne stvari kao što su sređivanje bašte, pecanje, čitanje dobre literature, šetnja po prirodi… Svako bi trebao da nađe neki „ventil“ za sebe. To je različito za svakog, a ono što je neophodno za sve je kontinuitet u primenjivanju izabrane tehnike ili „ventila“.
Da li je danas Vaš osmeh iskren, posle toliko istraživanja i preispitivanja sebe?
– Moje verovanje je da je iskren osmeh samo onaj koji dolazi iz duše. Svi drugi su površniji i iako su dobri nemaju isceljujuće dejstvo kao što ga ima osmeh koji dolazi iz duše. To je osmeh, kojeg iako nema na našim licima u najtežim životnim okolnostima, ima ga unutar nas i pomaže nam da prebrodimo šta god nam se dešavalo u životu. Do tog osmeha se može doći upoznavanjem nas
samih, upoznavanjem naše suštine, našeg bića. To je osmeh koji nas ispunjava, čini zadovoljnim bez nekog očiglednog razloga i koji nam daje snagu. Taj osmeh je manifestacija ljubavi prema svima i svemu. Iako nije stalan, verujem da sam došao do tog iskrenog osmeha. Ono što je važno, javlja se dovoljno često da me vodi kroz život ispunjenim srećom i zadovoljstvom.
Najznačajniji savet koji biste dali- kako da savremen čovek bude srećan?
– Sreća kao stanje ne može biti stalno. Kao i sve drugo u Univerzumu tako i sreća ima svoj suprotni pol, nesreću. One ne mogu jedna bez druge i da bi osetili sreću moramo osetiti i nesreću. Pri tome je važno da znamo da ako ne prihvatimo nesreću, nemamo komparativnu vrednost i tada ne možemo da osetimo ni sreću. Znači, za sreću je potrebno da se život prihvati u celosti. Problem je što je savremeni čovek veoma egocentričan, a ego odbija da prihvati sve što sa njegove tačke gledišta nije lepo i dobro. Međutim čovek je celina, a ne polovina, pa zato mora da prihvati i život u celosti, i lepo i ružno, i dobro i loše. Za to je potrebno smanjiti egocentričnost. Smanjivanjem ega povećava se osećaj sreće. Ne vrti se ceo Univerzum oko nas, nego smo mi samo mali delići Univerzuma.
Da li je sreća univerzalna stvar?
Svi smo mi različiti, a sreća je relativna stvar. Ako tako gledamo na stvari svakom je potrebno nešto drugo da bi ostvario svoju sreću. Međutim, ako pričamo o sreći življenja, osećaju sreće i zadovoljstva samo zato što smo živi, onda je to drugačije. Za tu sreću je svima potrebna ista stvar, a to je da se dođe do naše suštine, do onoga sto mi zapravo jesmo. Kada postanemo svesni naše duše tada se javlja osećaj sreće koji nas ispunjava bez razloga i to je sreća življenja. Pri tome opet postoji nešto što je različito za svakog, a to je put kojim će doći do te sreće.
Opis Knjige:
Knjiga JA ili ja, ko sam ja? u formi putopisne autobiografije ispričane kroz razvojne faze psihosinteze, kod nas nedovoljno poznatog psihološkog pravca koji je utemeljio dr Roberto Asađoli, donosi priču o dva puta koja su za autora knjige dr Lazara Trifunovića imala isti početak. Jedan put je autora vodio po prostranstvima planete Zemlje, a drugi na putovanje unutar njega samog. Bežeći od sebe, od suočavanja sa samim sobom i problemima koje je nosio u sebi, autor je počeo da putuje po različitim zemljama Evrope, Azije, Afrike i Amerike. Međutim, to ga je dovelo samo do zaključka da se od sebe i onoga što čovek nosi u sebi ne može pobeći. Kada je to shvatio i skupio hrabrost da se suoči sa samim sobom, otvorio mu se novi put. Bio je to put ka nutrini bića, kojim je morao poći da bi našao sebe. Nedugo zatim autor je shvatio da ovo nisu dva odvojena puta, nego predstavljaju refleksiju jedan drugog. Jedan isti put, put koji je autorov haotičan život doveo u stanje ravnoteže. Put koji ga je od proklinjanja života doveo do toga da se svako jutro budi sa bezrazložnim osmehom na licu.
Putujući po svetu, autor se sretao sa ljudima iz svih životnih domena, sa svih strana sveta. Posećivao je razne škole, tražio različite knjige, boravio po svetim objektima mnogih religija. Proučavao je različita ezoterična učenja, tradicije i filosofije. Ova knjiga je rezime tog iskustva. Na svojim putovanjima autor se implicitno doticao i svih onih pitanja koja postavljamo sebi, tražeći i čeznući za onim pravim odgovorom na pitanje o suštini. Za čitaoce koji u knjizi prepoznaju putokaze, ona će biti svojevrsni izazov da krenu putem samospoznaje i shvate da život može da ponudi mnogo više od lagodno provedenog vremena i posedovanja materijalnih dobara.
Autor: Mariota Vlaisavljević