Sremska Mitrovica – Posle bolesti srca i krvnih sudova, maligni tumori predstavljaju najčešći uzrok obolevanja i umiranja ljudi u većini zemalja u razvoju, pa i u Srbiji.

Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije obolevanje od malignih bolesti u svetu je poraslo sa 12,7 miliona u 2008. godini na 14,1 miliona ljudi u 2012. godini.

Do 2032. godine očekuje se da će oboleti 25 miliona ljudi širom sveta, odnosno obolevanje od raka će porasti za 70 posto. Prema istom izvoru u 2012. godini od svih lokalizacija malignih tumora umrlo je 8,2 miliona ljudi širom sveta.

Prema podacima koje je ranije za radio Ozon iznela doktorka Jasmina Jandrić Kočić, epidemiolog Centra za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti Zavoda za javno zdavlje Sremska Mitrovica u Sremu najviše muskaraca oboljeva od raka pluća, čak 137 osoba na 100.000 stanovnika u proseku svake godine oboli od raka pluća. Posle raka pluća Sremci najviše oboljevaju od raka debelog creva, u proseku 45 novoobolelih pacijenata svake godine na 100 hiljada stanovnika, dok je na trećem mestu po broju oboljenja kod muškaraca rak prostate koji je direktno vezan sa starošću osoba. Karcinom mokraćne bešike je četvrti po broju oboljevanja muškaraca u Sremu, 37 muškaraca oboli od ove bolest godišnje. Kod žena u Sremu ubedljivo najrasprostranjeniji je rak dojke, od ove bolesti godišnje u proseku na 100.000 stanovništva oboli 119 žena, od raka pluća 41 žena, a od raka grlića materice, koji je najlakše otkriti njih 24.

Prevencija malignih tumora
Uskladu sa Rezolucijom o prevenciji i kontroli raka koju je usvojila Skupština Svetske zdravstvene organizacije 2005. godine, Ministarstvo zdravlja Republike Srbije izradilo je Nacionalni program za borbu protiv raka. Ovaj program predstavlja deo integrisane akcije društva usmerene na eliminaciju faktora rizika, prevenciju i rano otkrivanje malignih tumora, bolje dijagnostikovanje, lečenje i negu obolelih od raka.
Unašoj zemlji neprepoznavanje rizičnog ponašanja i nedovoljno korišćenje pozitivnih iskustava u sprovođenju programa prevencije i ranog otkrivanja raka iz razvijenih zemalja Evrope i sveta, i dalje predstavlja značajan problem. U Srbiji su doneti nacionalni programi za skrining raka grlića materice, raka dojke i kolorektalnog raka, koji bi trebalo da u narednom periodu značajno smanje obolevanje i umiranje od navedenih lokalizacija malignih tumora. Na skrining raka dojke biće pozivane žene starosti od 50 do 69 godina. Mamografski preventivni pregledi predviđeni su da se rade svim ženama navedenog uzrasta na dve godine. Skriningom na karcinom grlića materice obuhvatiće se žene između 25 i 64 godina, koje će biti pozivane na preventivni ginekološki pregled i Pap test jednom u tri godine. Ciljna grupa za testiranje na rak debelog creva obuhvatiće građane oba pola starosti od 50 do 74 godina, koji će jednom u dve godine biti pozivani na testiranje na skriveno krvarenje u stolici.

Na približno dve trećine faktora rizika koji su odgovorni za nastanak raka moguće je uticati, menjati ih ili ih potpuno eliminisati.
Za svaki treći slučaj raka odgovorno je pušenje duvana. Istraživanja u Srbiji pokazala su da svakodnevno i povremeno puši više od 1/3 odraslog stanovništva, a da prosečan „pušački staž“ svakodnevnih pušača iznosi približno 19 godina. Više od 3/5 stanovništva izloženo je duvanskom dimu u sopstvenoj kući, a 2/5 i na radnom mestu.
Više od 1/3 svih slučajeva raka je posledica gojaznosti, nepravilne ishrane i fizičke neaktivnosti. Skoro 1/5 odraslog stanovništva Srbije je gojazna (indeks telesne mase ≥30). Prekomerna telesna težina i gojaznost, povećavaju rizik od nastanka raka tela materice, debelog creva, dojke (kod žena u menopauzi) i prostate kod muškaraca.
Teško se procenjuje izolovani doprinos fizičke neaktivnosti kao faktora rizika u nastanku malignih tumora. Izbalansirana fizička aktivnost je direktno povezana sa istovremenim smanjenjem telesne težine. Fizička aktivnost i izbalansirana ishrana su mere prevencije raka debelog creva, dojke i prostate.

Svaki 30 odrasli stanovnik Srbije svakodnevno konzumira alkoholna pića. Konzumiranje alkohola povećava rizik od nastanka raka usta, ždrela, dojke, debelog creva i jetre. Četiri, odnosno šest puta veći rizik od nastanka raka organa za varenje, imaju osobe koje dnevno popiju oko 1 l vina ili 2 l piva u odnosu na osobe koje povremeno ili nikad ne konzumiraju alkohol.

Svaka preterana izloženost sunčevoj svetlosti ili veštačkim izvorima svetlosti, kao što su solarijumi, povećava rizik od dobijanja svih vrsta raka kože.
Kancerogeni životne i radne sredine izazivaju genetske promene ćelija uz povećano stvaranje slobodnih radikala koji dodatno izazivaju promene na hromozomima i genima. NJihovo dejstvo nastaje posle dužeg latentnog perioda, koji traje od pet do 40 godina, koliko je u proseku potrebno vremena da se normalna ćelija transformiše u malignu ćeliju.
Svaki deseti slučaj raka je posledica infekcije. Skoro 22% smrtnih ishoda od raka u zemljama u razvoju i 6% u razvijenim zemljama su posledica hronične infekcije, hepatitisom B ili C virusa (koji su odgovorni za nastanak raka jetre), Humanim papiloma virusom (raka grlića materice) i Helicobacter pylori (raka želuca).
U velikom broju slučajeva maligne bolesti su izlečive, ukoliko se otkriju na vreme. Redovnom posetom svom izabranom lekaru, dajete sebi šansu da budete brži od bolesti.