Sremska Mitrovica – Povodom Međunarodnog dana ljudske solidarnosti koji se obeležava 20. decembra, danas je u Gradskoj kući u Sremskoj Mitrovici organizovano predavanje o transplantaciji i donatorstvu organa, a predstavnici lokalne samouprave, na čelu sa gradonačelnikom Nedimovićem potpisali su i donorske kartice.

Doktorka Jelica Alatić, kooridinatorka projekta za promociju transplantacije i donacije organa, ujedno i član transplantacionog tima Kliničkog centra Vojvodine i Udruženja transplantiranih pacijenata Vojvodine na početku predavanja rekla je da je transplantacija jedina oblast medicine koja zahteva aktivno učestvovanje građana, da je to u poslednje vreme tema o kojoj se dosta priča, ali o kojoj se još uvek malo zna.

“Zahvaljujući Domu zdravlja Sremska Mitrovica i podršci predstavnika lokalne samouprave Grada Sremska Mitrovica koji su prepoznali značaj ovog projekta danas smo imali priliku da iznesemo jednu prezentaciju o ulozi zdravstvenih radnika i uopšte šireg društva u transplantaciji i donaciji organa. Cilj današnjeg predavanja jeste da promenimo negativnu statistiku koja postoji u Srbiji i da transplantaciju podignemo na jedan viši nivo, a samim tim i pružimo šansu za život onim pacijentima kod kojih su svi vidovi lečenja već isprobani i kojima ništa drugo ne preostaje nego da im se organ koji više ne funkcioniše zameni novim organom“, rekla je dr Alatić.

On je dodala da bez donora nema ni transplantacije i da predavanja kao što je današnje mogu u velikoj meri doprineti razvoju transplantacione medicine.

“Broj transplantacija je u poslednjih godina mnogo veći, ali nedovoljan s obzirom na broj pacijenata koji se nalaze na listama čekanjma. Prvi korak smo načinili, ali nas čeka još dug put”, rekla je dr Alatić i objasnila da su predrasude koje postoje među ljudima veliki kamen spoticanja razvoja transplantacione medicine.

“Kroz ovakva predavanja i niz drugih aktivnosti koje realizujemo na lokalu sa građanima želimo da ukažemo na značaj ove teme. Često se ljudi boje da ukoliko potpišu donorsku karticu neko će ih ubiti na ulici, sujeverni su da će ta kartica da prizove smrt i da će im se nešto loše desiti, postavljaju pitanja kako religija ima stav po ovom pitanju i slično. Najbitnije što treba da znaju jeste da donorska kartica prema našoj zakonskoj regulativi koja je na snazi od 2010. godine, bez obzira da li neko ima karticu ili ne uvek, nalaže se uvek traži saglasnost od porodice”, objašnjava dr Alaić i za sam kraj dodaje da donorska kartica služi za podizanje svesti i formiranje pozitivnog stava među građanima o ovom pitanu sa jedne strane, a s druge strane omogućava porodici da se lakše odluče na donaciju organa njihovih najbližih ukoliko dođe do takve situacije.

“Danas smo se okupili ne samo da obeležimo Međunarodni dan ljudske solidarnosti nego da damo našu punu podršku donatorstvu organa. Ideja o donorstvu izuzetno je stara, skoro ceo jedan vek, počelo se sa presađivanjem rožnjače, zatim sa presađivanjem bubrega, a kasnije i srca. To je jedan izuzetno human i plemenit čin i osoba koja potpisuje donorsku karticu ne sme da je potpiše pod nekim pritiskom, ona pre svega mora da bude dobro obaveštena i upravo zbog toga je dobro održavanje ovog i sličnih predavanja”, kratko je prokomentarisala današnje okupljanje Ljiljana Stančetić Bačvanin, primarijus doktor medicinskih nauka.

Donorsku karticu može da potpiše svaka punoletna osoba, a više informacije o načinima na kojima to možete uraditi možete naći OVDE.

Prema statističkim podacima koji postoje, u Srbiji oko 600 ljudi čeka na neki vid lečenja kao što je transplantacija. U Vojvodini oko 150 ljudi čeka na transplantaciju bubrega, a između 10 i 15 pacijenata čeka na trenasplantaciju jetre. Lise pacijenata kji čekaju na transplantaciju su dinamične i broj pacijenata se menja iz dana u dan. Samo 10% pacijenata sa lista čekanja doživi da dobije novi organ. U Republici Srbiji je do sada oko 110.000 ljudi potpisalo donorsku karticu.