Gradonačelnik Sremske Mitrovice Branislav Nedimović odgovara na pitanja kako bi u nekoliko rečenica strancu predstavio svoj grad, investitoru pre drugih: “Imamo administraciju koja je sposobna da iznese projekat od prvog trenutka do upotrebne dozvole i kasnije prati funkcionisanje privrednog objekta. Ranije sam mislio da su cena zemljišta, put ili neke druge stvari vezane za izgradnju objekta važnije, ali uverio sam se da je definitivno najvažniji utisak investitora o vašoj pouzdanosti i spremnosti da obećano završite u dogovorenom roku i na način na koji je planirano. „To Sremska Mitrovica nudi“.
– Ima li to veze sa obavezama iz Zakona o planiranju i izgradnji ili je to vaš režim rada?
I dok je bio stari zakon izdavali smo dozvole za najviše 30 dana. Sve je do ljudi!
– Među prvima ste uveli e-upravu; to ide uz najmlađeg gradonačelnika, što ste vi bili 2008. u svom prvom mandatu. Ali šta se, zapravo, danas očekuje od gradske uprave?
Ključno je napraviti dobru administraciju koja u svakom trenutku može da odgovori potrebama investitora. Ako to uradite, uradili ste posao i onda je potpuno nebitno ko je i kako se zove gradonačelnik. Trenutno mi je najveća satisfakcija saznanje da bi, i kada bih otišao negde na mesec dana, ovde sve funkcionisalo; ljudi znaju kako da zaokruže investiciju i to je najvažnija tekovina godina za nama. Možete imati savršene zakone, ali ako nema ko da ih primeni džaba sve, a dobra administracija može da se izbori i sa lošim propisima.
– Fajnenšel tajms vas je u dva navrata proglasio liderima u privlačenju investicija. Koliko je to značajno?
Prvo priznanje dobili smo 2012, bili smo prvi u rangu svih evropskih lokalnih zajednica do 100.000 stanovnika sa aspekta uslova koje investitor ima. Prošle godine smo bili treći i najbolje plasirani od svih lokalnih zajednica u Jugoistočnoj Evropi, Inače, Inđija je prva dobila takvo priznanje. Ono se, naravno, ne jede i ne pije, nije ništa spektakularno, ali znači da zainteresovanom investitoru pokažete i ta priznanja FT-a, prosto kao referencu.
– Privatizacija je opet aktuelna, pre mesec dana ste završili prodaju Mitrosa, šta je još ostalo?
Samo poljoprivredno preduzeće Pinki sa svojim poljoprivrednim zemljištem. Preduzeće je u stečaju, ali verujem da ćemo privatizaciju završiti u prvoj polovini ove godine i da ćemo tokom sledeće godine imati novozasađenih 150-200 hektara voćnjaka. Ostalo smo završili, a najveće stvari su brodogradilište, koje je i pored desetogodišnjih problema i agonije našlo vlasnike, holandsku kompaniju Vahali, i sada radi više od 400 ljudi. Mitros, svakako, ima najveći simbolički značaj za Mitrovicu; prodat je iz stečaja posle neuspele prethodne privatizacije.
– Mitros nije bio u aktuelnom paketu za privatizaciju?
Ne, u januaru je prihvaćena ponuda austrijske kompanije Gierlinger holding i za 15-20 dana počeće obnova objekata, a proizvodnja u avgustu, takođe sa oko 400 radnika.
– Bilo je primedaba da je postignuta cena niska.
Ulaganja u početnoj fazi su 12 miliona evra, s tim što će u tri godine dostići 20 miliona. Naravno, sa aspekta nas kao običnih građana 800.000 evra je malo za takvu fabriku, za ono što je ona nekada bila i značila. Ali, kad pogledate izbliza nasleđe, šta se dešava unutar fabrike i ponudu na tržištu, shvatite da to opredeljuje cenu, a ne naše želje ili nekadašnji sjaj. Da je bilo sto ponuđača, cena bi sigurno bila veća, ali dovoljno je da kažem da se šest godina niko nije javio za Mitros.
– Pominjete zapošljavanje, da li je i u Sremskoj Mitrovici kao i svuda u Srbiji nezaposlenost problem broj 1?
Apsolutno, to je najvažniji i najveći problem, mada moram reći da je pre osam godina nezaposlenost bila skoro 37 odsto, a danas je 21,1. Očekujem da padne ispod 20 procenata kad krenu realizacije projekata u Mitrosu i kompletnog projekta američke korporacije Kuper koja zapošljava 430 od ukupno 700 radnika, koliko ove godine treba da angažuje. Nije to, da kažemo, sjajno, ali najvažnije je da stvari idu nabolje i da se kreću u dobrom pravcu.
– Približava se godišnjica poplava, kažu da je Mitrovica izbegla sudbinu Šapca zahvaljujući svojoj upravi. Opet se najavljuju kiše; jeste li ponovo spremni za odbranu?
Prvo da vam kažem da se niko fizički sposoban prošle godine da pomogne nije sećao takvih poplava, a kad naiđu talasi i rutinske stvari se zaborave. Tako je bilo prvih 24 sata 2014, a onda su se stvari složile. To je pobeda 7.000 Mitrovčana i svih onih ljudi koji su tih dana došli da pomognu; naš posao je bio da koordiniramo svim službama. Budućnosti što se tiče, spremni smo da i na najmanji nagoveštaj u roku od 24 sata sve stavimo u pripravnost. Jači smo za to veliko iskustvo, a veoma dobro je i to što se menjaju propisi, pa će lokalne samouprave imati veća ovlašćenja i nadležnosti u odbrani. Moći ćemo da mobilišemo veći broj ljudi kroz obavezu, a ne da se oslanjamo na dobrovoljnost; veoma je važno ponovo uspostaviti sistem civilne zaštite kakav je bio nekada, da može organizovano i planski da se radi. Prošle godine je ispalo sve dobro, ali ne smemo se osloniti na dobru volju, već na dobar sistem, i trudimo se u svojim granicama da to uradimo. Odgovorno tvrdim da će sve što je do nas funkcionisati.
– U kakvom su stanju nasipi na Savi na teritoriji Mitrovice, jesu li obnovljeni?
Prva faza rekonstrukcije nasipa oštećenih u majskim poplavama trebalo bi da počne u prvoj polovini ove godine. Što se nadogradnje tiče, radimo projektnu dokumentaciju, probaćemo da obezbedimo i budućim generacijama da se kvalitetno brane i odbrane na najugroženijim delovima.
