Sremska Mitrovica – Nezaposlenost je problem velikih razmera koji muči Mitrovčane.
Kako saznajemo iz Nacionalne službe za zapošljavanje u Sremskoj Mitrovici, trenutno se na spisku nezaposlenih lica nalazi oko 7.100 građana iz opštine Sremska Mitrovica, što je blagi porast u broju nezaposlenih od prošle godine u mesecu avgustu kada je na evidenciji bilo oko 400 ljudi manje, dok je na teritoriji Srema broj nezaposlenih lica u padu za 1,47 odsto u odnosu na prošlu godinu.
Ovaj broj lica ne daje tačnu sliku nezaposlenosti jer je dosta lica koja nisu prijavljena na evideniciji ove službe, a veliki je broj onih koji rade “na crno”, neprijavljenih.
U razgovoru sa građanima saznali smo da mnoga nezaposlena lica ne žele da se prijave na biro za zapošljavanje jer kažu da je to “mlaćenje prazne slame”, da su godinama bili na spisku, ali od posla ništa.
“Od završetka srednje škole sam na birou, oko desetak godina i nisam se zaposlio. Uglavnom sam do sada radio honorarno ili na crno”, tvrdi jedan sugrađanin i dodaje da mu nije važno da li je prijavljen jer sve je bolje od sedenja kod kuće i nerada.
U daljem razgovoru sa građanima saznali smo da se mišljenja razlikuju. Mišljenja su podeljena uglavnom prema generacijama.
Generacijama do 30 i preko 30 godina nije važno da li su prijavljeni, samo da se radi i da se zarađuje neka svota novca neophodna za život.
“Sad toliko ne razmišljam o tome, posao je svakako teško naći, a kad ga ljudi pronađu baš ih briga da li će biti prijavljeni jer im je svaki dinar dobrodošao. Bitno je da ljudi dobijaju platu, a kakva su vremena došla, ko zna da li ćemo penziju i dočekati”, kaže na ovu temu naša sugrađanka, supruga i majka dva dečaka.
Generacije koje ulaze u drugu polovinu svog životnog veka već počinju da razmišljaju o penziji, a većina sredovečnih građana koje poslodavac nije prijavio sami sebi uplaćuju socijalno i penziono što na mesečnom nivou iznosi oko 4.500 dinara.
Pitali smo i penzionere koliko im znači to što imaju obezbeđen koliki – toliki, ali svoj dinar.
“Penzija jeste mala, ali bar ne moram da tražim od svoje dece koja imaju svoje porodice i svoje troškove. Mnogo mi znači, imam za hranu, lekove i koji dinar da dam unucima, to mi je pod stare dane sasvim dovoljno”, rekla nam je u razgovoru jedna penzionerka.
Po svemu sudeći teško je dobiti “pare i jare” a ako je suditi po sprovedenim anketama sa našim građanima svi bi pre izabrali pare.
Bojana Đorđić
