Na društvenim mrežama poslednjih dana sve češće dolazi do verbalnih sukoba građana, koji se nalaze u taborima „za i protiv“. Svi se slažu u jednoj stvari – agresivnost i uvrede postale su svakodnevica u virtuelnom svetu. Ovaj problem nije nešto novo, ali je sve prisutniji, građani u poslednje vreme sve češće među sobom razmenjuju „teške“ komentare i optužbe.
Pitanje koje se postavlja je: Da li biste ono što pročitate ili napišete u virtuelnom svetu izgovorili nekome u lice? Nažalost, mnogi smatraju da anonimnost koju im pružaju društvene mreže oslobađa od odgovornosti, te je granica između slobode govora i uvrede sve tanja. Bez dovoljno ozbiljnog filtera, društvene mreže su postale poligon za širenje mržnje, pozive na nasilje, pa čak i prijetnje.
Društvene mreže su postale nezaobilazan deo svakodnevnog života. Kroz njih se brzo šire informacije, mišljenja i stavovi. Međutim, sa širenjem digitalnih platformi, pojavila se i ozbiljna opasnost – nezakonito ponašanje i kršenje prava drugih ljudi, često u obliku psovanja, klevete, širenja netačnih informacija ili uvreda. Mnogi korisnici, često zanemaruju posledice svojih reči, ne shvatajući da ih mogu izložiti krivičnim prijavama.
Krivično delo klevete: Šta to zapravo znači?
Prema Krivičnom zakoniku Republike Srbije, član 170, kleveta je krivično delo koje podrazumeva iznošenje netačnih informacija koje mogu ozbiljno narušiti čast i ugled neke osobe. Ova radnja može biti verbalna, ali i pisana, što je naročito značajno u kontekstu društvenih mreža. Iako je sloboda govora jedno od osnovnih prava, ona nije apsolutna. Ispod površine slobodnog izražavanja često se krije potencijalno opasno ponašanje koje može imati ozbiljne posledice.
Kleveta je obuhvaćena zakonom, a iznošenje netačnih informacija koje imaju za cilj omalovažavanje ili povredu nečije časti može dovesti do krivične odgovornosti, sa kaznama koje mogu uključivati novčanu kaznu ili čak zatvor do jedne godine.
Psovanje i omalovažavanje kao krivično delo
Pored klevete, postoji i još jedno krivično delo koje se često javlja na društvenim mrežama, a to je psovanje i omalovažavanje. Krivični zakon Srbije definiše uvredu kao ponašanje koje vređa čast i dostojanstvo druge osobe. Na društvenim mrežama, u trenucima ljutnje ili frustracije, često možemo naići na uvrede, psovke i napade na ličnost. Iako možda deluje kao obična „virtualna borba“, ovakvo ponašanje može dovesti do ozbiljnih pravnih posledica, jer se smatra krivičnim delom.
Svi oni, koji često koriste društvene mreže kao platformu za širenje svojih ideja i mišljenja, moraju biti svesni da njihove reči mogu imati dalekosežne posledice. Iznošenje uvredljivih, netačnih ili agresivnih komentara može dovesti do toga da osoba kojoj su te reči upućene pokrene postupak protiv njih. Takve radnje mogu dovesti do toga da ovi budu optuženi za klevetu, uvredu, pa čak i za širenje neistina koje mogu ugroziti ugled i čast pojedinca ili kolektiva.
Netačne informacije: Neodgovornost na internetu
Društvene mreže često postaju „baza“ na kojoj se šire različite informacije, a mnoge od njih nisu tačne ili nisu potpuno proverene. Netačne informacije, koje mogu biti opasne ili štetne za druge, ne samo da krše etičke norme, već mogu dovesti i do pravnih posledica.
Iako je sloboda govora zaista važna, ona ne znači da možemo reći sve što želimo bez obzira na posledice. Netačne informacije, uvrede i psovanje mogu ozbiljno naškoditi drugima, a društvene mreže nisu mesto za bezobzirno izražavanje. Iako se može delovati da su mnogi zaštićeni anonimnošću koju omogućava internet, oni su i dalje odgovorni za sadržaj koji kreiraju i dele sa svojom publikom.
Oni koji dele sadržaj, koji je podležan komentarima, treba da vode računa o svojim rečima, da istraže informacije pre nego što ih podele i da se uzdrže od napada na ličnost, čak i kada su u pitanju javne ličnosti. Biti svestan da reči mogu imati ozbiljne posledice znači preuzeti odgovornost za svaki post i komentar, kako na društvenim mrežama, tako i u širem društvenom kontekstu.
Iako se često čini da su svi oni koji koriste društvene mreže slobodni da slobodno izražavaju svoje mišljenje, treba da budu svesni da njihove reči mogu imati pravne posledice. Psovanje, omalovažavanje, kleveta i iznošenje netačnih informacija mogu dovesti do ozbiljnih krivičnih prijava.
U Srbiji, iako postoji zakonska regulativa koja reguliše klevetu, uvredu i širenje netačnih informacija (kao što su čl. 170 i 118 Krivičnog zakonika), ljudi koji se bave širenjem ovakvih sadržaja na društvenim mrežama retko se nađu na optuženičkim klupama. Ipak, to ne znači da ne postoje slučajevi kada se postupci pokreću zbog ovih delikata.
- Pokretanje krivičnih postupaka u vezi s klevetom ili uvredama na društvenim mrežama može biti dugotrajan i skup proces, što obeshrabruje mnoge osobe koje su oštećene da pokrenu tužbe. Takođe, dokazivanje klevete ili uvrede može biti izazovno, jer u digitalnom svetu postoji mnogo prostora za manipulaciju i reinterpretaciju dokaza.
- Mnogi ljudi koji se bave širenjem netačnih informacija ili uvredama na društvenim mrežama često koriste pseudonime ili lažne profile, što može otežati identifikaciju i procesuiranje. U nekim slučajevima, čak i kada se identitet počinioca otkrije, može doći do problema s dokazivanjem krivice ili pokretanjem postupka, posebno ako su uvrede ili laži bile široko rasprostranjene i teško je pratiti njihov uticaj.
- U mnogim slučajevima, ljudi koji se nađu u situacijama u kojima su povređeni klevetom ili uvredama, odlučuju da reše stvar putem civilnih tužbi ili nagodbi, a ne kroz krivične prijave. Mnogi se stide procesa i žele da izbegnu dalji pravni postupak, pa preferiraju da dođu do sporazuma.
Ipak, postoje i primeri kada se ljudi zaista suoče s optužbama i kaznama. Na primer, pojedinci koji su široko širali lažne informacije koje su izazvale štetu po ugled ili zdravlje, ili su se upustili u ozbiljne uvrede, mogu biti pozvani na odgovornost. Takođe, poznate javne ličnosti i influenseri mogu biti skloniji suočavanju s pravnim posledicama zbog većeg broja pratilaca i većeg društvenog uticaja koji imaju.
Podnošenje tužbe za klevetu, uvredu ili širenje netačnih informacija na društvenim mrežama u Srbiji obuhvata nekoliko ključnih koraka. Evo kako bi izgledao postupak:
1. Prikupljanje dokaza
- Pre nego što podnesete tužbu, morate prikupiti sve relevantne dokaze koji podržavaju vašu tvrdnju. Ovo može uključivati:
- Slikovite ili ekranizovane verzije postova, komentara ili poruka koje smatrate uvredljivima ili lažnim.
- Svedoke koji mogu potvrditi da ste pretrpeli uvrede ili štetu zbog netačnih informacija.
- Dokaze o šteti koju ste pretrpeli, kao što su sniženje ugleda, gubitak prihoda, emotivna patnja itd.
- Na društvenim mrežama, koristite opcije za screenshot-ovanje ili arhiviranje objava, kao i čuvanje dokaza u vezi sa vremenskim potvrdama.
2. Prvi korak: Obratite se počiniocu
- Pre nego što podnesete tužbu, možete pokušati da rešite spor putem mirnog dogovora.
- Uputite počiniocu upozorenje (najbolje u pisanoj formi), u kojem tražite da povuče uvredljive ili netačne informacije i izvinjenje. Ovo može pomoći da izbegnete dugotrajan pravni postupak.
- U nekim slučajevima, ovo može dovesti do toga da se spor razjasni bez potrebe za tužbom.
3. Podnošenje tužbe
Ako mirno rešavanje nije moguće, možete podneti tužbu na sud. Evo šta treba da uradite:
- Izbor suda: Tužbu podnosite nadležnom osnovnom sudu prema prebivalištu ili boravištu tuženog, ili prema mestu gde je šteta nastala (ako je u pitanju širenje lažnih informacija putem interneta).
- Podnošenje tužbe: Tužbu možete podneti u pisanoj formi, uz sve prikupljene dokaze. Tužba treba da sadrži:
- Vaše podatke (ime, prezime, adresa, kontakt podaci).
- Podatke o tuženom (ako su poznati).
- Detaljan opis radnje koja je izazvala štetu, uključujući datum i sadržaj objave.
- Pravnu osnovu za tužbu, tj. na koji član Krivičnog zakonika se pozivate.
- Podatke o šteti koju ste pretrpeli, kao i dokaz o toj šteti (ako je moguće, npr. gubitak posla, oštećenje ugleda).
- Predlog za naknadu štete (novčani iznos koji smatrate odgovarajućim za nadoknadu).
4. Sudski postupak
- Nakon što sud primi tužbu, biće zakazana prva sednica na kojoj će sud pokušati da izmirenje postigne mirnim putem, tj. putem poravnanja. Ako se postigne dogovor, postupak se završava bez daljih radnji.
- Ako nema poravnanja, sudiće se na osnovu predložene dokumentacije i svedoka. Tuženi će imati priliku da se izjasni o optužbama.
5. Presuda i izvršenje
- Nakon što sud razmotri sve dokaze i argumente, donosi presudu. Ako presuda bude doneta u vašu korist, sud može naložiti tuženom da:
- Izvrši ispravku netačnih informacija (ako je u pitanju kleveta ili laž).
- Povuče uvredljive komentare i izda izvinjenje.
- Pojasni javnosti da su informacije bile netačne.
- Plati novčanu naknadu kao odštetu zbog pretrpljene štete (ako je relevantno).
- Ako tuženi ne postupi po presudi, možete zatražiti izvršenje presude putem suda, što podrazumeva prinudnu naplatu naknade štete.
6. Apelacija
- Ako niste zadovoljni presudom, možete uputiti apelaciju višem sudu. Međutim, imajte na umu da je proces žalbe često dugotrajan.
Pravni postupci u vezi s klevetom i uvredama mogu biti složeni, jer je potrebno dokazati kako su izrečene tvrdnje imale negativan uticaj na vaš ugled i reputaciju. Za tužbu morate imati jasan i čvrst pravni osnov, a savetovanje sa advokatom je obavezno kako biste bili sigurni da imate dobar slučaj.
