Starlink na pomolu: Da li Srbija izlazi iz „tamne zone“ internet dostupnosti?

Od strane Ozon
0 komentari

Poslednjih dana pažnju javnosti privukli su bilbordi sa znakom „X“, koji jasno aludiraju na Starlink, globalni satelitski internet sistem u vlasništvu Ilona Maska. Ova neočekivana pojava znakova Starlinka na domaćim ulicama budi nadu da Srbija uskoro više neće biti „tamna zona“ na mapi dostupnosti ovog naprednog internet servisa.

Na zvaničnoj mapi dostupnosti Starlink interneta u Evropi, Srbija, Bosna i Hercegovina, kao i Crna Gora, obeležene su tamno plavom bojom, što ukazuje na to da ove zemlje trenutno nemaju pristup ovoj usluzi, a kako piše na mapi, očekuje se uskoro. Prema podacima objavljenim na sajtu kompanije, očekuje se da Srbija i Crna Gora dobiju mogućnost korišćenja Starlinka već tokom ove godine.

Starlink je prepoznatljiv po svojoj mreži satelita koji se nalaze u niskoj orbiti Zemlje, pružajući brzi internet posebno u ruralnim oblastima, gde fizička internet infrastruktura nije razvijena ili uopšte ne postoji. Ovaj sistem može značajno unaprediti internet povezanost u teško dostupnim mestima.

Starlink se već prodaje u Evropi, uključujući Severnu Makedoniju, Hrvatsku i Sloveniju, dok se uskoro očekuje i u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. SpaceX, kompanija koja upravlja Starlinkom, naplaćuje evropskim pretplatnicima nižu mesečnu naknadu u poređenju sa američkim korisnicima. Cena za Starlink internet u Evropi iznosi oko 40 evra za 50 GB podataka, ili 59 evra za neograničeni paket. U SAD-u, s druge strane, pretplatnici plaćaju 50 dolara za 50 GB ili 150 dolara za neograničeni internet.

Starlink je projekat kompanije SpaceX, koju je osnovao Ilon Mask, sa ciljem pružanja brzog satelitskog interneta na globalnom nivou, posebno u oblastima gde tradicionalna internet infrastruktura nije dostupna. Starlink funkcioniše putem mreže satelita koji se nalaze u niskoj orbiti Zemlje, što omogućava stabilniji i brži prenos podataka u poređenju sa tradicionalnim satelitima koji su postavljeni mnogo dalje u svemiru.

Starlink je lansiran kao deo šire misije SpaceX-a da unapredi pristup internetu širom sveta, a posebno u ruralnim i teško dostupnim oblastima gde kablovska ili optička infrastruktura ne postoji. Prvi Starlink sateliti lansirani su 2019. godine, a od tada mreža konstantno raste. Cilj kompanije je da postavi više hiljada satelita u nisku Zemljinu orbitu kako bi se postigla potpuna pokrivenost planete.

Tehnologija Glavna prednost Starlinka je mreža satelita koji su formirani poput sazvežđa. Sateliti se nalaze bliže Zemlji nego tradicionalni sateliti za telekomunikacije, što omogućava manju latenciju i veću brzinu prenosa podataka. Starlink trenutno pruža brzine preuzimanja od 50 do 150 Mbps, uz latenciju od 20 do 40 milisekundi, što ga čini pogodnim za širok spektar internet aktivnosti, od surfovanja do video konferencija i igranja video igara.

Kako funkcioniše? Za korišćenje Starlinka potrebno je posedovati specijalnu opremu koju korisnici dobijaju direktno od kompanije. Oprema se sastoji od antene koja se postavlja na otvorenom prostoru, i rutera, koji omogućava bežičnu internet konekciju u kući ili kancelariji. Oprema je dizajnirana tako da automatski traži najbolju poziciju za povezivanje sa satelitima.

Cena i dostupnost Starlink trenutno funkcioniše u preko 50 zemalja, a cena varira zavisno od regije. U Sjedinjenim Američkim Državama, početni troškovi uključuju jednokratnu kupovinu opreme (oko 500 USD), dok mesečna pretplata iznosi oko 100 USD. U Evropi, cene su nešto niže, a za Srbiju se očekuje cena od oko 50 evra mesečno, iako to zavisi od konačne dostupnosti i infrastrukture.

Budućnost Starlinka Ilon Mask planira da Starlink postane ključni deo globalne komunikacione infrastrukture. Kako mreža satelita raste, očekuje se da će se poboljšati brzine interneta i smanjiti latencija. Dugoročno, Starlink ima potencijal da omogući stabilan i brz internet pristup bilo gde na planeti, uključujući udaljene i nerazvijene regije, kao i omogućavanje komunikacije na moru i u vazduhu.

Možda Vam se svidi i