Sremska Mitrovica – Sezona alergija u Srbiji je u punom jeku, a broj građana koji se suočavaju sa alergijskim reakcijama u stalnom je porastu. Klimatske promene, zagađenje vazduha, poremećeni životni ciklusi biljaka i povećana upotreba pesticida i antibiotika glavni su krivci za ovu zabrinjavajuću situaciju.
Povećanje temperatura doprinosi preranom cvetanju biljaka, što mnogima služi kao upozorenje da budu oprezni zbog mogućih alergijskih reakcija. Lekari upozoravaju da je polenska groznica, koja pogađa trećinu stanovništva u Srbiji, u porastu, posebno među decom.
„Prvo su bile aktuelne leska i breza, a sada su jova i jasen, one najviše izazivaju alergijske reakcije. Breza je još uvek aktivna, ona će biti aktivna sve do polovine aprila i njen polen je vrlo alergogen“, navode stručnjaci.
I dok su poleni drveća trenutno prisutni u većoj meri, kiše su ih zadržale u bezbednoj zoni prema „Polen Srbije“ aplikaciji. Međutim, u narednom periodu očekuje se intenzivno cvetanje polena trava i korova, što može izazvati izraženije tegobe kod osetljivih osoba.
„Vrlo su alergogeni i poleni raznih korova i trava, te će onima koji burnije reaguju na njihovo cvetanje, tegobe tokom aprila biti izraženije. Kod nekih pacijenata, osim respiratornih simptoma, javljaju se i nutritivne ili dermatološke reakcije poput koprivnjače, što ukazuje na ukrštene alergije“, objašnjavaju lekari.
Napominje se da alergijska reakcija može aktivirati u bilo kom životnom dobu, čak i u dubokoj starosti. Oslabljen imuni sistem često rezultira širim spektrom alergijskih reakcija, pa je moguće da će osoba koja je do sada bila osetljiva samo na polen breze, sledeće godine razviti alergiju i na ambroziju.
Budući da ne postoji magično rešenje za alergije, važno je raditi na jačanju imuniteta i izbegavati stresne situacije, koje mogu biti okidač za alergijske napade.
Građanima se preporučuje da prate stanje polena putem „Polen Srbije“ aplikacije i prilagode svoje aktivnosti i boravak na otvorenom prema trenutnom stanju.
Kako bi se smanjio rizik od alergijskih reakcija, neophodno je raditi na smanjenju zagađenja vazduha, ograničiti upotrebu pesticida i antibiotika, kao i podizanje svesti o značaju očuvanja životne sredine i promociji zdravog načina života.
Bitno je napomenuti da „mace“ nisu alergeni. Iako mogu izazvati mehaničke iritacije i kijanje, neće izazvati snažne alergijske reakcije u organizmu. Iako se mogu naći u prostorijama tokom celog leta, nema opasnosti jer nisu alergeni polen.
Na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine, kao i na Android aplikaciji “Polen Srbija”, može pratiti kakve su vrednosti polena u 24 grada.
Aplikaciju možete preuzeti na Google play prodavnici.
Građani ne treba sami da se leče, već da, u dogovoru sa lekarima, počnu terapiju 10 dana pre nego što krenu alergeni na koje su alergični.
Često se ljudi zavaraju misleći da su alergični na lipu. Međutim, alergijske probe i kontakti sa lekarima pokazuju da većina ljudi zapravo reaguje na polen trava, a cvetanje lipe i trava se podudaraju, što može izazvati zabunu.
Šta je alergija?
Alergija je neprimereni i neuobičajeni odgovor imunog sistema organizma na stranu supstancu koja se označava kao alergen.
Broj pacijenata koji pate od alergija je u blagom porastu, što je i očekivano za početak proleća.
Najčešće blage prehlade koje se manifestuju kijavicom, kašljem, povišenom telesnom temperaturom, zapušenim nosom, malaksalošću, se mogu izlečiti bez posete lekaru, uz unos većih količina čaja, limuna i drugih namirnica bogatih vitaminima uz odmor, ali za one malo upornije i jače prehlade neophodan je pregled kod lekara.
Ne preporučuje se kupovina antibiotika na „na svoju ruku“.
Ljudi koji pate od sezonskih alergija mogu razmotriti ispiranje nosa fiziološkim rastvorom, antihistaminike ili imunoterapiju protiv alergena kako bi olakšali svoje simptome.
Kao preventive preporučuje se veći unos vitamina, dobra ishrana, boravak u prirodi, provetravanje prostorija, hidratacija organizma, fizička aktivnost.
Sitne čestice koje se prenose sa drveća, trave – polen najčešći su „okidač“ za prolećne alergije.
Kada čestice polena dospeju u nos nekog ko je alergičan imuni sistem prepoznaje kao napad na organizam. Zbog toga se stvaraju antitela koja napadaju alergene, što dovodi do oslobađanja histamina u krvi, koji je pokretač alergijskih reakcija poput curenja iz nosa, svraba očiju i drugih simptoma. Alergije na polen obično počinju u martu, a mogu trajati sve do kraja oktobra.
U nastanku alergija vrlo važnu ulogu ima genetska predispozicija (atopijska konstitucija).
Statistike pokazuju da kada jedan roditelj ima alergiju verovatnoća da će i dete biti alergično je 50% a kada alergiju imaju oba roditelja ova verovatnoća je 75%.
Sklonost ka alergiji nasleđuje se, ali ne i sklonost ka specifičnom alergenu, pa tako ako su na primer, roditelji alergični na polen, dete će imati generalno sklonosti ka razvoju alergija ali ne obavezno i na polen.
Koji su simptomi alergije?
Najčešći simptomi alergijske reakcije mogu se pomešati sa simptomima prehladei to su: zapušenost, peckanje i curenje nosa, slivanje sekreta niz zid ždrela, karakterisični svrab i suzenje očiju, kašalj. Kod pacijenta mogu se uočiti tamni kolutovi ispod očiju takozvani alergijski podočnjaci koji nastaju zbog ograničenog protoka krvi oko sinusa.
Osim toga simptomi alergije mogu da uzrokuju napad astme, stoga prolećne alergije treba ozbiljno shvatiti i konsultovati se sa lekarom koji će preporučiti način lečenja i prepisati odgovarajuće lekove (inhalatorni lekovi i antihistaminici) ukoliko je potrebno.
Koji su najčešći uzročnici prolećnih alergija?
Prolećne alergije u najvećoj meri izaziva polen drveća i to:
Topole
Jove
Jasena
Jasike
Javora
Bukve
Čempresa
Bresta
Kleke
Hrasta
Bora
Vrbe
Lečenje alergija?
Alergija nije izlečiva ali postoje lekovi koji uklanjaju simptome i olakšvaju život alergičnim osobama. U tu svrhu koriste se lekovi iz grupe antihistaminika, dekongestivi, kortikosteroidi itd. Antihistaminici su vrlo važna grupa lekova koja se koristi kod alergijskog rinitisa posebno izazvanog polenom, a primenjuju se i za sprečavanje urtikarije (koprivnjače). Takođe lekovi iz ove grupe jako su delotvorni u slučaju alergije na ubod insekata, i alergija na lekove. Međusobno se razlikuju po dužini delovanja i intenzitetu eventualnih neželjenih dejstva (pospanost, sedativno dejstvo).
U lečenju alergija najčešće se koriste presing i erius koji se kupuju na slobodno i mogu se naći u obliku tablet i sirupa.
Postoje i novi intranazalni kortikosteroidi, kao što je flutikazonfuroat, koji osim nosnih umanjuju i očne simptome, najčešće svrab i suzenje očiju. Prve rezultate ovi lekovi ne pokazuju odmah, već je do poboljšanja potrebno sačekati nekoliko dana, ali nakon toga olakšanje simptoma je vidljivo i ima sve bolje efekte na simptome alergijske reakcije kod duže primene. Neophodno je redovno koristiti terapiju tokom cele sezone cvetanja biljaka koje izazivaju alergijsku rekaciju.
Najbolji efekti se postižu ukoliko se terapija započne dve nedelje pre početka sezone uzročnog polena. Pored upotrebe lekova, važno je smanjiti izloženost alergenima.
Kako sprečiti alergije?
Veoma je teško sprečiti prolećne alergije, ali za sve koji su alergični važno je u periodu sezone polena, kada je vrednost polena najviša smanje boravak na otvorenom, a da se po povratku kući istuširaju i operu kosu. Važno je zaštititi oči naočarama, slanim rastvorima ispirati sluzokožu nosa, ne sušiti veš na otvorenom, prozore kako u stambenom prostoru tako i na automobilu držati zatvorenim, praktikovati kratkotrajno provetravanje, pratiti vrednosti polena u vazduhu putem medija, tokom perioda kada je vrednost polena najveća planirati odmor u mesta gde se očekuje niža vrednost.
Uživajte u proleću uz adekvatne mere i terapiju kako biste izbegli neželjene alergijske reakcije i slobodno uživali u svežem vazduhu i lepotama koje nam pruža ovo godišnje doba.
