Građani Srbije od danas, 5. marta na portalu eUprave mogu da kreiraju svoj identifikacioni broj „Otvorenog Balkana“.
To je prvi korak za uključenje u otvoreno tržište rada na kom su uz Srbiju i Severna Makedonija i Albanija, sa ukupno 11 miliona radnika. Nakon toga pristupa se portalu eUprave zemlje u kojoj se traži posao ili je već uspostavljen kontakt s poslodavcem.
Među susedima koji bi mogli da krenu trbuhom za kruhom ka našoj zemlji, više sreće mogli bi da imaju zanatski, kvalifikovani radnici i IT stručnjaci. To su profili koji nedostaju srpskom tržištu, dok, na primer, ekonomista i pravnika imamo više nego što našem tržištu treba.
„Situacija je takva da je cena minimalca u Srbiji najveća, mi imamo oko 400 evra, Makedonci i Albanci oko 350, svi ti ljudi imaju motivaciju da se prebace. Potrebne su im veće plate, tako da treba videti kakvi će im se uslovi ponuditi i kako će se kretati to stanovništvo“, kaže za RTS Miloš Turinski iz „Infostuda“.
Kao i ceo Balkan, Albanija je suočena s odlivom radne snage, pre svega, u zemlje Zapadne Evrope. Zvaničnici te zemlje očekuju da im otvoreno, veće tržište donese više talentovanih profesionalaca kako bi poboljšali kvalitet sopstvenih proizvoda i usluga.
„U Albaniji su ove nestašice u građevinskom i turističkom sektoru. Postoje i preduzeća koja žele da imaju veći nivo kreativnosti. Postoji izuzetno velika potražnja za programerima i to je razlog zašto vlada ulaže velika sredstva u digitalno obrazovanje u zemlji, počevši od škola do kurseva za profesionalce. Pre svega, potrebni su nam kvalifikovani radnici“, kaže Endrit Izeraj, zamenik ministra ekonomije, kulture i inovacija Albanije.
Manje administrativnih barijera osetiće se i kod sezonskih poslova, ocenjuju upućeni, a moglo bi da smanji i broj deficitarnih zanimanja.
„Imajući u vidu visinu plata, stepen razvijenosti i visinu BDP-a, mi neskromno očekujemo da će najveći broj ljudi upravo svoje rešenje i želju da radi naći u Srbiji“, rekao je ministar finansija u tehničkom mandatu Siniša Mali.
Javna ulaganja planirana za naredne godine ne bi trebalo značajno da utiču na tržište rada, smatraju u Svetskoj banci.
„U slučaju Srbije ovo što Vlada primenjuje nije fiskalni stimulans u slabu ekonomiju već redovni programi javnih ulaganja, kako bi se gradila infrastrukutra, energetski potencijali, kako bi se povezali unutrašnje i spoljašna tržišta i to nema veze s tim da li je nezaposlenost visoka ili niska. Stopa nezaposlenosti je oko devet odsto, tako da još ima ljudi koji će tražiti posao“, napominje Ivailo Izvorski, glavni ekonomista Svetske banke za Evropu i Centralnu Aziju.
Oni koji odluče da posao potraže u Albaniji ili Severnoj Makedoniji imaće iste uslove kao državljani tih zemalja. Dozvolu koju inicijalno dobijaju na dve godine mogu da produže a uz nju i odobrenje za boravak.
Izvor RTS
1 komentar
Veoma sam skeptičan, koliko sam upućen u situacije u tim državama, i njima fala radnici koji fale kod nas – vozači, konobari, med sestre, majstori, pa čak i građevinski radnici. I albanija i makedonoija i srbija naravno, počinju da uvoze radnike iz Nepala, Šrilanke, Indije…
Komentari su zatvoreni.