Poljoprivredno zemljište u Srbiji je sve skuplje. Najvišu cenu dostižu parcele uz auto-put, u blizini grada ili turističkog mesta. Dobro informisani zemljište kupuju, na primer, na trasi budućeg puta da bi ga potom skuplje preprodali. Najviše je kupaca za gotovinu.
Obradivih površina je sve manje, tražnja je velika, te zemljištu zbog toga i skače cena, piše RTS
„Znamo da kada se ide ka Beogradu od Novog Sada, tamo je nekih 20 do 30 kilometara, sve uz asfalt pretvoreno u građevinsko zemljište i to su prvoklasne zemlje oko Inđije, Pazove i Beške“, kaže Mile Zarin, poljoprivrednik iz Jaše Tomića.
Tu je, kako kaže, cena i od pet do šest puta veća od tržišne.
Tako, na primer, na jednom sajtu za prodaju nekretnina, za parcelu u Čortanovcima od oko 4,5 hektara, i to četvrte klase zemljišta, cena je oko 270.000 evra.
Strancima dozvoljeno da kupuju poljoprivredno zemljište
Od pre šest godina, Zakonom je dozvoljeno i strancima da kupuju poljoprivredno zemljište u Srbiji.
„Sama činjenica da je Vojvodina naseljena vojvođanskim Mađarima sa dvojnim državljanstvom, gde njihova matična zemlja Mađarska stimuliše i kupovinu poljoprivrednog zemljišta određenim subvencijama, povećalo je i potražnju za vojvođanskim ravnicama“, kaže Mirjana Janić iz agencije „Solis“ iz Novog Sada.
Najpoželjnije su, kaže, parcele veće od 10 i 20 hektara, uobičajene bačke zemlje druge i treće klase, za koju prodavci očekuju da mogu da dobiju 13.000 do 15.000 evra.
Investitorima zanimljiva zemljišta nadomak stambenih naselja
Potražnja je i za jeftinim poljoprivrednim zemljištem koje, prenamenom, postaje građevinsko – investitorima su posebno zanimljiva zemljišta nadomak stambenih naselja.
„Oni koji su imali informaciju da će doći do preimenovanja zemljišta sa poljoprivrenog u građevinsko, oni su u prednosti jer su kupovali tu zemlju po nižim cenama“, kaže Danijela Nišavić sa sajta „Plodna zemlja“.
Nekada je to koštalo nekoliko stotina evra za hektar, a sada se takve oranice prodaju i na desetine hiljada evra.
Stručnjaci podsećaju da poljoprivredno zemljište treba čuvati. Države širom Evrope i sveta tretiraju oranice kao nacionalni resurs, pa su neke od njih uvele stroga ograničenja i zabranu prodaje parcela strancima.
Izvor RTS
