Danas u jednoj od najstarijih kuća u gradu, jedan od omiljenih restorana u gradu
SREMSKA MITROVICA. Kada biste se uputili ulicama grada Sremska Mitrovica, i pažljivo pratili izgled kuća prolazeći kroz centar grada i poprečne ulice, naišli biste na mnoštvo kuća koje ukazuju na značaj i veličinu istorije i arhitektonskog nasleđa.
Kad god ste u prilici da koračate ulicama Sremske Mitrovice, setite se da su se ovde kretali Rimljani, čiji su tragovi skriveni pod temeljima sadašnjice. Setite se da je ovo jeinstven grad! Osvrnite se na zgrade koje svedoče o minulim vremenima, o ličnostima koje su ostavile neizbrisiv trag u istoriji.
Budite ponosni što ste se našli baš na tom posebnom mestu!
Mitrovica kao grad iznenađuje bogatstvom svog arhitektonskog nasleđa. Šarolika je graditeljska tradicija vidljiva na njenim ulicama – pripada kako ruralnom, tako i gradskom, savremenom i tradicionalnom graditeljstvu ispoljavajući primenu raznolikih uticaja i stilova.
Svojim postojanjem, delovanjem i ispoljavanjem, svaka generacija piše stranice svoje istorije, tradicije umetnosti i kulture. Na taj način se stvara posebna baština, koju čine određene vrednosti i tvorevine, zaslužne generacijskog prenošenja. Tragovi generacija materijalizovani su, između ostalog, i kroz postojanje i očuvanje svekolikih predmeta koji su pripadali precima, a koji su deo nečije porodične istorije i lične porodične tradicije. Predstavljaju materijalne izvore koji svedoče o prošlosti i danas imaju izuzetan značaj za potomke.
Razvojem kulturnog nasleđa i kulture, pruža se jasna i razumljiva informacija bitna za ulagače svih vrsta – vlade, komercijalne investitore, privatne vlasnike, filantrope i organizacije civilnog društva.
Kulturno nasleđe predstavlja kapital od nezamenljive društvene, kulturne, ekološke i ekonomske vrednosti. Ono zadobija svoju snagu kada se čuva, širi i nalazi u interakciji sa svojom zajednicom.
Primer dobre prakse: Restoran Diana
Jedan od primera dobre prakse koji ilustruje značaj kulturnog nasleđa jeste restoran Diana, smešten na teritoriji grada Sremska Mitrovica. Po predanju, 1823. godine sagrađena je kuća u ulici, sada pod nazivom Kralja Petra Prvog, jedna od najstarijih kuća u gradu.
Prema stilskim karakteristikama građena je u duhu pozne secesije. Vreme nastanka ovog vrednog arhitektonskog zdanja može se datirati u dvadesete godine 20. veka. Pripada onom tipu vojvođanskih paorskih kuća, koje se umesto na narodno graditeljstvo oslanjale na važeće akademske istorijske stilove i uglavnom razvile oblik prizemnih stambenih objekata. Ova raskošna kuća, masivnih dimenzija nastala je kao odraz ekonomske moći i statusa naručioca, vlasnika ciglane, stepena obrazovanja projektanta i zanatskog umeća izvođača građevinskih radova. U stilskom pogledu strogi, geometrijski profili naglašavaju modernističke ideje, koje ističu prave linije i svođenje oblika na geometrijske forme. Zdanje ipak čuva iskustva prethodne građevinske prakse što je jasno izraženo u tradicionalnoj prostornoj podeli fasade na tri polja, postament, središnji deo i završni venac. Vidljiva je potreba za naglašenijom geometrizacijom i stilizacijom oblika u obradi fasadnog platna.
Projektovana kao prizemna građanska kuća širom osnovnom je postavljena na ulični front. U centralnom delu kolski prolaz deli građevinu na dve zasebne stambene jedinice. Pročelje je podeljeno pilastrima, koji sežu do samog krovnog venca na četiri polja sa po dva prozorska otvora i centralnim portalom. Prozori su ukrašeni lezenama i krajnje stilizovanim zabatima sa udvojenom dijamantskom kockom u središtu. Završni potkrovni venac se sastoji od kvadratnih metopa u frizu. Vertikalizam je naglašen dekoracijom na pilastrima, lezenama i masivnim krovnim atikama. Centralna atika je lučna i dominira krovnim vencem. Ipak je i pored snažne težnje ka vertikalizmu čemu doprinosi i visina samog objekta prisutna je i klasična horizontalna podela na vence, koji uravnotežuju kompoziciju fasade. Horizontalnu ističu sokl sa masivnim kvaderima, parapetni i zabatni venac, kao i kratke spojnice u poljima između prozora.
Početkom sedamdesetih godina kuća je renovirana, a radove su izveli majstori iz Beograda, koristeći posebne kalupe za izradu fasadnih ukrasa. U unutrašnjem prostoru svako krilo ima identičan raspored sa po tri glavne sobe sa ulice, do su sporedne postavljene prema dvorištu sa ulazom iz ajnforta. Građevina nije posedovala dvorišna krila, već samo jednu manju drvenu verandu uz levu ivicu placa.
Nekada su ovom ulicom često čuo topot konjskih kopita i fijakera. Uvedeni u gradski saobraćaj 1896 mogli su se videti sve do pre dvadesetak godina. Parkirani kod železničke stanice čekali su putnike. Danas su samo deo nostalgičnih sećanja, za čim čeznu stanovnici jer ih smatraju delom svoje tradicije.
Jedna od najbrojnijih mitrovačkih porodica iznedrila je mnoge domaćine, trgovce, mašinske inženjere, advokate, lekare, bravare. Radojevići su, uglavnom ostali verni Mitrovici, retko su se raseljavali. Duboko su ukorenjeni u mitrovačku ravnicu.
Kao uspomena na nekadašnju veličinu porodice ostaje kuća, kao jedan od najreprezentativnijih primera gradske arhitekture svoga doba, na trasi plave linije.
Tokom 2017-2018 vlasnici ustupaju kuću sa parcelom investitoru koji je preduzeo sveobuhvatnu rekonstrukciju u skladu sa izvornim izgledom objekta u spoljašnjem delu i fasadi. Mada su kompletno rekonstruisani ukrasi, pročelje je ipak izmenjeno produžetkom prozorskih otvora u parapetnom delu radi otvaranja izloga.
Kompletan poslovni prostor kupio je od investitora vlasnik firme “Roloplast” Mošić, koji je levu polovinu kuće adaptirao u elitni kafe restoran “Diana”.
Time kuća jednog vlasnika ciglane od tipično stambenog objekta, promenom vlasnika menja namenu i postaje poslovni prostor.
„Tekst je objavljen u sklopu projekta koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Grada Sremska Mitrovica – Gradska uprava za kulturu i sport. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.“
