SREMSKA MITROVICA/Sremska Rača. Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine stavio je na javni uvid urbanistički projekat za izgradnju zajedničkog graničnog prelaza u Sremskoj Rači, na deonici novog auto-puta između Srbije i Bosne i Hercegovine. Urbanističkim projektom predviđeno je da granični prelaz bude pomeren (dislociran) u odnosu na osnovnu trasu autoputa, a idejnim rešenjem procenjena je vrednost za saobraćajnice bez PDV-a 1,65 milijardi dinara, piše eKapija.
Lokacija kompleksa novog graničnog prelaza, predviđena je na delu trase autoputa Kuzmin-Sremska Rača-državna granica, na oko 1 km pre skretanja za most. Ukupna površina UP iznosi 50,4 ha.
Granični prelaz pomeren je (dislociran) u odnosu na osnovnu trasu autoputa, zbog blizine trase međunarodnih dalekovoda napona 400 kV, čije izmeštanje je, kako je u dokumentu navodi, suviše komplikovano (saglasnost se pribavlja od svih zemalja koje predmetna trasa povezuje) i ne može da se uradi u dovoljno kratkom vremenskom roku.
Predloženim rešenjem novog graničnog prelaza bilo je neophodno izvršiti uklapanje saobraćajnice autoputa za prilaz graničnom prelazu u samoj zoni graničnog prelaza, s obzirom da je deo autoputa i objekti na njemu već izvedeni.
– Uklapanje trase autoputa u granični prelaz iz smera Srbije ka Bosni i Hercegovini počinje na km 13+925 i predviđeno je ponovo uklapanje saobraćajnica koje sa graničnog prelaza idu dalje ka Bosni i Hercegovini do km 15+800. Na ovoj deonici od km 13+925 do km 15+800 za elemente saobraćajnica na uklapanju trase autoputa primenjeni su geometrijski elementi koji odgovaraju računskoj brzini od 60 km/h, a u samom graničnom prelazu predviđena je računska brzina od 20km/h, zbog prilagođavanja potrebama graničnog prelaza. Ovakvi elementi su primenjeni zbog prostornih ograničenja usled neophodnosti pomeranja graničnog prelaza van zaštitnog pojasa trase međunarodnih dalekovoda i već izvedenih delova i objekata autoputa, a i zbog samog smanjenja brzine u zoni graničnog prelaza – navodi se u projektu.
Ukupna planirana povrišina pod asfaltom iznosi 91.670 m2, a pod betonom 80.566 m2.
Nivo saobraćaja koji se odvija na dnevnom nivou, kako se navodi u projektu „odavno prelazi sadašnje kapacitete graničnog prelaza, što kao posledicu ima velike probleme kako putnika, tako i zaposlenih na toj lokaciji.“
– Neodgovarajući kapacitet i protočnost postojećih saobraćajnica, kvalitet i kapacitet postojećih objekata kao i nedostatak određenih sadržaja i objekata (neophodnih za adekvatno funkcionisanje graničnog prelaza), trenutno otežava korišćenje pojedinih delova graničnog prelaza za obavljanje onih radnih procesa koji su prema redosledu aktivnosti tehnoloških postupaka predviđeni da se u njima vrše, a samim tim i funkcionisanje Graničnog prelaza u celini. Izgradnjom autoputa i novog graničnog prelaza će u velikoj meri da se rastereti saobraćaj na postojećem graničnom prelazu – navodi se.
Novo rešenje graničnog prelaza, „tangencijalnog“ tipa, sa operativnim carinskim bazama – terminalima putničkog (automobilskog i autobuskog) i robnog saobraćaja (kamionskog), zasnovan je na tehnološko-funkcionalnim zahtevima organizacije rada na graničnom prelazu, kao i na prirodnim i stvorenim izuzetno kompleksnim, karakteristikama lokacije.
U funkcionalno – tehnološkom smislu planirani granični prelaz sa formiranim zonama putničkog (automobilskog i autobuskog) i robnog (kamionskog) saobraćaja u okviru kojih se predviđaju površine, objekti i sadržaji niskogradnje (saobraćajnice i parkinzi), visokogradnje i infrastrukture, stalnog karaktera.
Putnički i robni terminali su razdvojeni i formirani za svaku državu ponaosob i nalaze se u centralnom delu Graničnog prelaza.
Putničko-carinski terminal
Prilaz putničkom terminalu obezbeđen je preko saobraćajnog platoa koji je zajednički za obe države, koji će se sastojati od po šest traka za ulazni i za izlazni pravac namenjenih putničkom i autobuskom saobraćaju, odnosno ukupno 12 traka. Objekti su tangencijalno postavljeni.
Autobuski saobraćaj se odvija preko krajnjih saobraćajnih traka kojom dolaze do kontrolne kućice za vršenje pasoške kontrole putnika, dok se detaljna carinska kontrola putnika obavlja u objektu za pregled putnika.
Pregled putnika iz autobusa se odvija prvo u objektu iz koje države izlaze putnici, zatim prelaze u objekat u čiju zemlju ulaze. Pregled autobusa se obavlja na posebnom parkingu. U okviru detaljnog pregleda autobusa planiran je kanal za pregled i nadstrešnica.
U zoni putničko-carinskog terminala planirani su:pasoško-carinska kontrola-nadstrešnica, spratnost P, bruto razvijene površine 4.850 m²; pasoško-carinska kontrola-bus (nadstrešnica), spratnost P, bruto razvijene građevinske površine od 446,98 m²; kontrolni objekat MUP-a i UC-a, spratnost P+1, bruto razvijene građevinske površine od 803,29 m²; pregled putnika autobusa, spratnost P, bruto razvijene građevinske površine od 125,51 m²; kontrolne kabine sa rampama, spratnost P, bruto površine od 8,80 m²; pregled putničkih automobila, spratnost P, bruto razvijene građevinske površine od 213,93 m²; jarbol; parkinzi za putnička vozila i javni toalet, spratnost P, bruto razvijene građevinske površine 40 m².
Robno-carinski terminal za ulaz u zemlju-izlaz iz zemlje
Robno-carinski terminal zauzimaju obodne delove Graničnog prelaza. Prilaz je obezbeđen sa po dve saobraćajne trake i jednom za vangabaritna vozila za ulazni i po dve trake za izlazni pravac, namenjen kamionskom saobraćaju. Obavljanje procedure granične kontrole regulisano je funkcionalnim rasporedom kontrolnih kabina MUP-a i UC-a, službenih objekata i sadržaja UC-a. Takođe i službenih objekata veterinarske i fitosanitarne granične inspekcije.
Robno-carinski terminali obe države su upotpunjeni objektima pratećih sadržaja: špedicije, banka, pošta, kafe sa prodavnicom, javni toaleti i dr. Pomenuti objekti koriste se i za potrebe putničkog terminala u slučaju potrebe carinjenja putničke robe.
Ulaz u terminal odvijaće se posebnim odvojenim trakama. Pri samom odvajanju teretnog saobraćaja posebnom saobraćajnicom planirana je kabina gde će službeno lice registrovati teretno vozilo, dodeliti im broj i uputiti ga na parking koji se nalazi pre ulaza na terminal. Neposredno u ulazu u terminal planirani su i objekti za kontrolne organe MUP-a i UC-a. Na samom ulazu, pod nastrešnicom, predviđaju se dve kolske, elektronske vage za kontrolu mase tereta i kamionskog osovinskog pritiska sa službenim objektom pored nje.
Krajnja treća traka je za vangabaritna vozila, ali u slučaju velikih gužvi može da se koristi za ostala vozila.
Po pregledu i registraciji dokumentacije, vozilo se u zavisnosti od njene ispravnosti i vrste roba koje prevozi, upućuje na određeno parking mesto, gde vozač čeka poziv na prilaz nadstrešnici za kontrolu tereta ili, u slučaju tranzita, po overi dokumentacije nastavlja izlaznom saobraćajnicom. Takođe, u slučaju neispravnosti dokumentacije, omogućen je izlazak iz terminala i vraćanje vozila pod pratnjom.
Tehnički objekti i sadržaji (trafo stanica, dizel električni agregat, podzemni protivpožarni rezervoar, separator zauljene vode, postrojenje za prečišćavanje otpadne vode, bunar, postrojenje za povećanje pritiska, antenski stub – na strani BiH) planirani su za obe države.
Predviđeno je i ograđivanje prostora na svim potrebnim mestima u kompleksu: između putničkih i robno-carinskih terminala, po obodu robno-carinskog terminala i oko tehničkih postrojenja, kao i po oko kompleksa graničnog prelaza i autoputa.
Kapacitet i sadržaj konstrukcija i objekata visokogradnje u kompleksu su identični za obe države. Planirana je izgradnja potrebnih nadstrešnica, službenih i pratećih zgrada po nameni grupisanih u celine za putnički saobraćaj, teretni saobraćaj i tehnička postrojenja. Sve zgrade su u kategoriji javnih objekata, namenjenih isključivo korisnicima (UGP, UC, Inspekcije, špedicije, banke, pošte itd.), spratnosti P+0, dok je upravni objekat spratnosti P+1.
Prateća tehnička infrastruktura podrazumeva uvođenje svih potrebnih (centralnih i distributivnih) sistema instalacija za svaku državu ponaosob koji su neophodni za funkcionisanje kompleksa Graničnog prelaza kao celine. Prema zahtevu Ministarstva sigurnosti Bosne i Hercegovine planirano je postavljanje antenskog stuba na udaljenosti od 20-50 m od službenih prostorija GP BiH. Antenski stub je postavljen na udaljenosti od 34,80 m i planirane visine je od 10 do 18 m. Tačna visina će se utvrditi projektno – tehničkom dokumentacijom.
Izvor eKapija
