SREMSKA MITROVICA. Učiteljica skoro četvrt veka, rođena Radenkovčanka Snežana Karaklić poslednjih deset godina bavi se fotografijom. Rado i sve češće učestvuje u raznim konkursima na kojima su počele da se nižu i nagrade, pa tako se jedan njen rad prošle godine našao se među 100 najboljih fotografija Srbije.
Prvu, za nju vrlo važnu fotografiju od koje je sve krenulo, napravila je pre jedne decenije i to mobilnim telefonom. Slikala je katedralu u Novom Sadu, a fotografiju je postavila na grupi „Umetnost fotografije i lepog putovanja“ na društvenoj mreži fejsbuk. Slika je pokupila jako lepe komentare, brojne takozvane lajkove i našla se kao naslovna na pomenutoj stranici. Snežanu je to ohrabrilo da nastavi da fotografiše, a nedugo zatim, dobila je novi vetar u leđa kada je njen rad bio ispiracija i motiv jednom likovnom umetniku iz Bajine Bašte.
To sve, kako ona kaže, dovodi do toga da se u njoj počinje rađati neverovatna potreba i želja da zabeleži što više lepih, pre svega pejzažnih fotografija i s tim u vezi ona nabavlja i prvi fotoaparat.
„Sećam se da sam kupila mali „nikon“ aparat i to od jubilarne nagrade koju sam dobila za deset godina radnog staža i baš sa njim beležim zaista jako veliki broj fotografija, ali i dalje je sve to bilo na jednom potpuno amaterskom nivou. Malo ozbiljnije počinjem da se bavim fotografijom kada sam pre šest godina kupila polu-profesionalni aparat“, priča Snežana.
Za sve to vreme ona dosta uči o samoj fotografiji – o tehnikama, kadriranju, uglovima, svetlosti, jer o njoj ništa ranije nije znala.
Od 2018. godine Snežana počinje da učestvuje i na raznim konkursima, a prvi veliki uspeh koji je baveći se fotografijom postigla, jeste učešćem na konkursu u Novom Sadu na temu „Kulturno – istorijski spomenici Novog Sada i okoline“ gde se njena fotografija našla među najboljim i bila izložena u Narodnom muzeju Vojvodine.
„Poenta konkursa nije bila napraviti samo fotografiju neke građevine, nego na kreativan način pristupiti toj temi, tako da sam ja kroz seriju od 12 fotografija pokušala da ispričam priču. Činjenica da se jedna od tih fotografija našla na izložbi za mene, tada u tom trenutku je bio jedan od najvećih uspeha. Bila sam više nego ponosna na sebe što sam kao neko ko je iz totalno drugog faha dospela do toga da mi fotografija bude izložena u Narodnom muzeju Vojvodine“, kaže Snežana.
Odmah je nakon tog učestvovala je i na konkursu „Pravoslavlje“, gde je poslala nekoliko fotografija koje su bile izložene u Muzeju u Beočinu, a prošle godine učestvovala je i na konkursu Turističke organizacije Srbije, gde se njen rad našao među 100 najlepših fotografija naše zemlje. Sve fotografije, pa i Snežanina su bile izložene u Kulturnom centru „Vlada Divljan“ u Beogradu.
U Kumanovu u Makedoniji je učestvovala na međunarodnom konkursu gde je sa fotografijom žitnog polja sa crkvom u pozadini takođe ušla u konkurenciju najboljih.
Snežana najviše voli da fotografiše pejzaže i zalaske sunca, prirodu, žito, mak, bulke.
„Lepa fotografija može nastati bilo kada i bilo gde. Ono što ja ne mogu da fotografišem i što nikada nisam fotografisala jeste ljudska beda, prosto zato što to stvara nemir u meni. Ne mogu da fotografišem nešto što izaziva osećaj bola i tuge, to ne mogu. Možda to nije odlika profesionalca, ali ja sebe ni ne doživljavam tako. Isključivo se bavim fotografijom iz zadovoljstva, a ne zbog zarade, baš zato fotografišem samo takve motive koji u meni bude osećaj lepote, ljubavi, mira, čistote, nežnosti. Fotografišem ono što je mom srcu blisko i drago. Takođe, nemam crno – bele fotografije, sve su u boji i to jarkih boja, jer to sam jednostavno ja. Crno – bela fotografija u meni izaziva osećaj hladnoće i u takvim fotografijama se ne pronalazim“, objašnjava ona.
Fotografija je za nju, kako kaže, neraskidivo vezana za putovanja koja su joj takođe duševna hrana i u kojima bezgraranično uživa.
„Ono što je definitivno jeste da sve što ja radim i zašto se ja bavim fotografijom jeste prvenstveno lepota koju ja osećam dok stvaram, ispunjenost duševna, jednom rečju sreća. Ja mogu satima da se okrećem oko neke biljke, da je kadriram iz različitih perspektiva, iz različitih uglova i to je nešto što mene smiruje, opušta. Fotografija i putovanja za mene su jednako ljubav. O fotografiji još puno toga ne znam, ali polako učim. Uskoro ću kupiti i dosta kvalitetniji fotoaparat, tako da očekujem još i bolje slike“, završava Snežana.
