Svetska zdravstvena organizacija sa Međunarodnim udruženjem za borbu protiv raka, svakog 4. februara, obeležava Svetski dan borbe protiv raka. Četvrti februar je Svetski dan borbe protiv raka kojim treba da se podigne svest o toj opakoj bolesti i značaju prevencije, rane dijagnoze i lečenja.
Udruženje je kampanju započelo 2019. godine čiji je cilj podsećanje da pojedinac i društvo mogu da doprinesu smanjenju globalnog opterećenja malignim bolestima.
Ove godine u toku je nova trogodišnja kampanja u cilju smanjenja nejednakosti u pristupu preventivnim uslugama, dijagnostici, lečenju i nezi obolelih od raka.
Prema poslednjim procenama Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne agencije za istraživanje raka, obolevanje od malignih bolesti u svetu je poraslo na 19,3 miliona ljudi i registrovano je 9,9 miliona smrtnih slučajeva od svih lokalizacija malignih tumora u 2020. godini.
Kako je saopštio Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, tokom života jedan od pet muškaraca i jedna od šest žena će oboleti od raka, a jedan od osam muškaraca i jedna od jedanaest žena će umreti od nekog oblika maligne bolesti.
Povećano opterećenje rakom je posledica nekoliko faktora, od kojih su najznačajniji ukupan porast stanovništva i produženo očekivano trajanje života, ali i promena učestalosti određenih faktora rizika raka povezanih sa socijalnim i ekonomskim razvojem.
Tokom života, jedan od pet muškaraca i jedna od šest žena će oboleti od raka, a svaki osmi muškarac i svaka jedanaesta žena, umreće od nekog oblika maligne bolesti.
Najvećí problem sa kojim se lekari suočavaju još uvek je taj što se 90% pacijenata kasno javi i samim tim karcinomi su u poodmaklim stadijumima kada su znatno komplikovaniji za lečenje, a ishod te borbe neizvestan.
Broj umrlih u Srbiji od nekog oblika maligne bolesti ukazuje da je dijagnostika zakasnila, da se ljudi nisu na vreme javljali i da nisu sprovodili preventivne preglede koji su zakonom obavezni. Ono što može da utiče na razvoj maligne bolesti je nešto vezano za nasleđe, godine starosti, uzrast, na to ne može preterano da se utiče, ali ono na šta možemo da utičemo jeste način života, ishrana, fizička aktivnost, smanjenje konzumacije duvanskog dima, rekla je za Ozon Media dr Vladisavljević Maja, specijalista medicine rada.
U Srbiji godišnje od raka umre oko 20.000 ljudi. Srbija je evropska zemlja sa srednjim rizikom oboljevanja od raka, ali sa visokim rizikom umiranja. Najviše oboljevamo od raka pluća, dojke i debelog creva
