SREMSKA MITROVICA. Centar za kulturu „Sirmiumart“ je ustanova kulture velikog značaja u Sremskoj Mitrovici, smešten je u zdanju Zavičajnog kluba studenata u samom srcu starog dela grada. Osnovan je 1971. godine kao ustanova kulture koja je objedinila do tada postojeće muzičke aktivnosti u gradu Sremskoj Mitrovici. Osnovna delatnost Centra za kulturu „Sirmiumart“ je organizovanje i razvijanje muzičke, scenske i poetske delatnosti dece i mladih i realizovanje programa kulturno-umetničkog stvaralaštva i zabavnog života: organizacija koncerata, književnih večeri, izložbi i izdavačka delatnost. Upravo na ovom mestu našle su svoj profesionalni put i mogućnost da izraze svoju želju, volju i ljubav prema poslu, tri dame koje Sremska Mitrovica vidi na mnogim kulturnim dešavanjima u gradu.
Naše sagovornice teško ostaju neprimećene tokom kuturnih dešavanja u gradu. Marketanović Ivana, Jovana Jokić i Sandra Štetina
Kada mi kažu da se ništa ne dešava u gradu, ja kažem ljudima da dođu u grad i gledaju. Iz našeg ugla, imam utisak da mi ne stajemo, samo ove nedelje imamo tri događaja, a uradile smo ih mnogo. Kulturna dešavanja nisu lepa samo zbog ljubavi prema slikarstvu, poeziji, muzici… ona povezuju ljude. Mnoga prijateljstva su nastala ovde, neke i ljubavi. Smatram da treba pratiti kada se dešava neki kulturni događaj u gradu, bilo kog tipa i dolaziti, ne može da škodi a može doneti mnogo lepote u život svakog pojedinca, rekla je Marketanović Ivana.
Danas, u okviru Centra za kulturu„Sirmiumart“ radi oko 300 amatera u Narodnom orkestaru, tamburaškom orkestaru „Srem“, recitatorskom studiu „Kaliopa“ i folklornom ansamblu „Branko Radičević“ i svi oni zajedno čuvaju kulturu od zaborava.
Naučila je da se kroz život vodi emocijama i instinktom. Okružena ljubavlju i pesmom, nije mogla drugačije nego da se i sama, sa ljubavlju, bavi kulturom. Iza nje su brojne predstave koje je najvljivala, nastupi na kulturnim događajima, ali i saradnje sa najeminentnijm umetnicima.
Sandra Štetina najviše voli Sremsku Mitrovicu i upravo ovom gradu daje svoje najlepše umetničke izraze. Po struci je master vaspitač, a kroz posao vaspitača svoja znanja prenosila je mlađim generacijama. Kao stručnjak, radila je sa mnogo ljubavi a onda se desila bolest o kojoj ne želi mnogo da priča. A kako se i u ružnim i bolnim situacijama u životu rađaju sjajne ideje i nalazi ljubav u poslu, primer je upravo Sandra.
-Radila sam 17 godina kao vaspitačica, zbog bolesti sam prestala sa tim poslom i prešla ovde u „Sirmiumart“. Ovaj posao me više ispunjava, tih 17 godina bilo mi je odlično a moja kreativnost je ovde došla do izražaja.
Sve što prikažemo kroz umetnost i kulturu jeste ono što smo zapravo mi
-U „Sirmiumart-u“ radim pet godina, aktivna sam od samog početka. Na početku nije bilo lako, bila je velika borba da dođem do neke pozicije da mogu da organizujem, predlažem, da govorim o svojim idejama. I evo, tri godine su proletele, kako smo aktivne svakodnevno, nekada mi se čini da je to i 24 časa dnevno, intenzivno radimo, svaki dan, pa i vikendima. Naše ideje se sada realizuju bez problema, uvek obavestimo direktora i uvek se naša ideja usvoji, radimo za platu osam sati a sve ostalo je totalno volonterski. Važna nam je podrška gradske uprave jer nam to daje polet za naš rad.
Nekada na poslu ostajemo i duže, do duboko u noć, radimo za vikende, praznike, prekovremeno, nikada nas to nije sprečavalo, godišnji odmor je samo kad otputujemo.
-Od tradicionalnih dešavanja koja su redovna u „Sirmiumart-u“ tu je Srem Folk Fest u koji je uključen grad i naša uprava, mi smo nosioci. Godišnji tamburaški orkestar, međunarodni festival dečijeg pesništva „Mašta i snovi“, radimo žiri, izbor pesama, promocije i tako dalje. U sve smo ukjučene i dajemo svoj maksimum.
Sandra osim angažovanja na poslu, rada privatno, dodatno je počela da radi i recenzije knjiga.
-Privatno radim recenzije za knjigu Milene Ilić, za Natašu Terzić… Za jednu recenziju potrebno je oko mesec dana, potrebno je pročitati i razmisliti. Volim recenzije, kada je recenzija dobro napisana, to je kao razgovor sa prijateljem koji voli knjige.
Ekonomista i kreativac: Jovana Jokić
Već godinama unazad, kako ja tako i verovatno svi kreativci, spoznali smo koliko je važna podrška kolega i prijatelja.
-Kada prepoznate ljubav i posvećenost sa kojom stvaramo, pretvaramo svoje ideje u stvarnost, sve je lakše. Nas tri svako jutro pijemo kafu uz koju pričamo o poslu, dan završavamo razgovorom telefonom, naravno, o poslu. Danas, kada kulturu skoro da neprimećujemo, podrška kolektiva i dobri odnosi na poslu su važniji nego ikad.
Jovana je iz Sremske Mitrovice, upisala je fakultet u Novom Sadu i vratila se u Sremsku Mitrovicu. Istovremeno je radila i studirala i sve postigla na vreme. Jovana ima 24 godine i uživa u poslu kojim se bavi. Naša sagovornica priznaje da i dalje ima tremu – ali samo tokom prve tri sekunde…
-Ovo mi je prvi posao, ovde sam peta godina, došla sam 2018. godine, sa mnom je bila tada koleginica Tanja, bivša koleginica, ja sam dočekala Ivanu i Sandru, brzo smo se uklopile, zajedno smo bile u kancelariji, upotpunjujemo se, pravimo scenografije za programe, donosimo od kuće garderobu, delove nameštaja, mesimo, kuvamo … Završila sam ekonomiju a ovde nisam ekonomista, ovde sam kreativac.
Ja sam gradsko dete sto posto, nemam tremu, mikrofon je u našoj kući „normalna“ stvar
-Nemam tremu, moj tata je dok sam bila mala radio u radiju, od njega sam naučila da mikrofon nije strašan. Imam pozitivnu tremu, tata me je učio pravilnoj dikciji, bio je uvek uz mene da me posavetuje, naravno zajedno sa majkom. U ovom poslu mi pomaže ono što sam donela iz porodice. Sve što ovde radimo je čista ljubav a danas je važno podržati lokalne umetnike, kreativce, dizajnere… Podržati možemo i besplatno, deleći objave, komentarišući postove, upučujući komplimente i pohvale, preporučiti nekome radove koji oni prave.
Baština Sremske Mitrovice je za sada koliko toliko preživela, a za budućnost će pouzdano biti sačuvana od zaborava i uz rad naše sagovornice koja je, praktično, čitav svoj radni vek posvetila proučavanju i radu na istoriji i našim korenima. Iza nje je dugogodišnji rad, u kulturno umetničkim društvima i mnoštvo nagrada i priznanja. Ivana Marketanović, master teoretičar umetnosti i muzikolog.
-Moja struka se bavi proučavanjem narodnih pesama i igara Srbije i prostora Balkana, to je nauka o narodu, kako bi spoznali sebe treba da znamo svoje korene i svoju istoriju, u poslednje vreme mnogo više pažnje posvećujemo narodnim pesmama i onome što nosimo u DNK. Naši ritmovi i igre su neverovatni svima, mi ovde imamo korene koji vode još od prvih civilizacija. Bavimo se dijalektom, sociologijom, bavimo se narodom, dolaskom, migracijama, narodnom književnošću, istorijom. Moje prvo radno mesto je bilo u Novom Sadu dok sam bila student, radila sam u akademskom kulturno umetničkom društvu „Sanja Marinković“ dugi niz godina, dok sam studirala, svirala sam u narodnom orkestu i pevala, sarađivala sam sa kulturno umetničkim društvom „Veliko kolo“, „Branko Radičević“ iz Rume. Radila sam na zamenama u školama skoro devet godina.
U „Sirmiumart-u“ sam odrasla
-Ovde sam od 1997. godine, u narodnom orkestru, koji je vodio Milenko Bobić, bila sam u folklornom ansamblu. 2011. godine su me pozvali da osnujem hor, tada nije bilo hora sem školskih. Posle Voje Bugarskog horovi su se ugasili. Hor je funkcionisao pet godina i osvajao mnoge nagrade. Osnovala sam etno grupu „Srpski dom“, grupa je i ranije postojala, vodila je Valentina Tadić iz Mačvanske Mitrovice, okupljala je žene srednjih godina, jedno vreme je stala sa radom i ja organizujem grupu ponovo, došla su deca koja su me poznavala i oni su pevali. Rešili smo da se usmerimo na decu, to mi je izgleda profesionalna deformacija, taj pedagoški rad. 2018. godine sam počela da radim, od tada se širimo. Moje dete je počelo da peva pa mi se javljaju i prijateljice, sada imam grupu od 4 do 9 godina. Raspon u godinama kod nas je veliki, ali to nas i gura napred.
Ivana Marketanović, nema problem da svoju malu decu ostavi nekom na čuvanje zbog svojih obaveza. Nema problem jer ih vodi sa sobom.
-Moja deca idu sa mnom na sva dešavanja, voljno ili nevoljno, decu treba učiti kulturi i posećivanju kulturnih događaja.
Mi se ne razdvajamo, volimo decu i pronalazimo se u ovom radu.
-Mnogo programa smo samostalno odradili, mnogo koncerata, krenemo od izbora sale, propisa, dogovora sa učesnicima, sve što može da se zamisli. Za jedan događaj potrebno je dva ili tri meseca da se organizuje a nekada se organizuje u roku od nedelju dana, to mi znamo, drugi to ne vide. Ljudi su nezainteresovani i umorni, više su na društvenim mrežama, nemaju energiju, mislim da su lenji da isprate kulturna dešavanja. Mitrovica ima svoju publiku, ali mi se trudimo da građane više zainteresujemo kroz mrketing, promociju na društvenim mrežama i nadamo se da će publike biti sve više.
U nadu veruju ove dame, i zbog nade, koja je i najvažnija, pokrenule su i svoje udruženje, kroz koje za početak, planiraju da krenu od najmlađih, jer tu sve počinje.
-Nas tri smo osnovale udruženje, „Sirmium, grad dece“, prošle godine održan je prvi festival, dobile smo ideju da okupimo ljude, institucije ovog grada koje rade sa decom, tu su učestvovale Ivana Marketanović, Tamara Pajkanović, Zorica Opačić, Olena Rimac, Dražen Marek, Vlada Marušić i Zoran Čamprak, Tanja Marelj Zečević i mnogi drugi, dobro smo funkcionisali, okupili smo se 25. februara i odradili festival koji je bio sjajan. Odlučile smo da napravimo udruženje, imamo programe koje smo počele da pripremamo, nadamo se da ćemo ih i realizovati. Naš posao se preklapa ali nam to ne predstavlja problem, imamo ovde bazu, nije nam dovoljno što ovde radimo, htele smo nešto naše, da to obuhvati dečije stvaralaštvo i stvaralaštvo mladih.
Pozitivnih kritika ima ali nas one i guraju, trebaju nam kritike svih vrsta, svaka kritika menja nešto i poboljšava.
Bezrazložne kritike i oštre zamerke nikada nisu dobre, ako nemate argumente na koje biste se pozvali. Ali, dobre kritike su sjajne, one nam pomažu da se poboljšamo uz pomoć pozitivnih saveta i sugestija svi idemo napred. Volimo kritike, one nas teraju da budemo bolje.
One, zajedno sa timom „Sirmiumart-a“, osmišljavaju programe i nalaze načine da ih približe različitim generacijama. Ujedno na najlepši način predstavljaju naš grad, uz osmeh. Njihova ubedljivost, osmeh i harizma doprinose da svaki kulturni događaj doživimo na jedan sasvim drugačiji, lepši način.
