Prva rata poreza na zarade dospeva 17. februara, a ako je obveznik ne uplati u propisanom roku, naplata će se izvršiti prinudnim putem, uz kamatu od pet odsto.
Nadležni iz Poreske uprave pronašli su 7.896 frilensera i pomoraca koji treba da plate zaostali porez na zarade iz 2017. Razlike između radnika na internetu i radnika na prekookeanskim brodivima za Poresku upravu nema. Svi koji su preko banaka u Srbiji primili zarade iz inostranstva moraju da plate porez i on ne zastareva pet godina. Za taj broj fizičkih lica rešenjem su utvrđene poreske obaveze.
– Prema podacima dostavljenim od poslovnih banaka, u 2017. godini 7.896 osoba ostvarilo je uplate iz inostranstva na tekući račun po osnovu ugovorene naknade od autorskih i srodnih prava i ugovorene naknade za izvršeni rad na koje se porez plaća samooporezivanjem. Ne raspolažemo podacima koliko se od navedenog broja obveznika odnosi na broj radnika koji rade na brodovima – kažu za „Politiku” u Poreskoj upravi.
Navode da su sva fizička lica koja ostvaruju prihode po osnovu autorskih i srodnih prava i ugovorene naknade za izvršeni rad na koji se porez plaća samooporezivanjem, obveznici poreza na dohodak građana i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.
– Propisano je da oporezivi prihod koji fizičko lice ostvari po osnovu ugovorene naknade za izvršeni rad, na koji se porez plaća samooporezivanjem, čini bruto prihod ostvaren u kvartalu umanjen za normirane troškove u iznosu od 96.000 dinara ili u iznosu od 57.900 dinara uvećanom za 34 odsto bruto prihoda ostvarenog u kvartalu – objašnjavaju iz Poreske uprave. Obaveze utvrđene navedenim rešenjem, plaćaju se u 120 jednakih mesečnih rata u roku od 15 dana od isteka svakog meseca, s tim da prva rata dospeva 17. februara 2023. godine.
Ukoliko obveznik dospele obaveze ne uplati u propisanom roku, naplata će se izvršiti prinudnim putem, donošenjem rešenja o prinudnoj naplati. Troškovi prinudne naplate i uvećanje poreskog duga, koji u sebi ne sadrži kamatu i koji je predmet prinudne naplate, za pet odsto na dan početka prinudne naplate na koji se obračunava kamata, padaju na teret obveznika.
Izvor: politika.rs
2 komentari
Sta je drzava pruzila tim frilenserima da bi ih oporezila? Vazduh?
Poreska uprava nije baš “pronašla“ tih 7896, kako navode frilensera i pomoraca. Naime, ima tu i drugih zanimanja. Oni su neselektivno, svima koji su primali novac iz inostranstva, poslali rešenja. Ima slučajeva gde su pomorci uplaćivali novac svojim suprugama, majkama, itd., pa sad i takva lica dobijaju rešenja. I kad kažu da ne raspoloažu podacima koliko ljudi rade na brodovima, to je ono što je i tragično u ovoj priči.
Kao i ponuđena mogućnost biranja između dva modela oporezivanja su dogovorena sa frilenserima, a ne sa pomorcima. Sada ispada da su zaposleni u PU heroji, jer su pronašli 8000 lica koja su utajili porez, što je očigledno protivzakonito. Da nije možda i po zakonu da se prekršiocima šalju privremena rešenja i da im se daje platiti utajeno bez kamate na 120 rata?
Uostalom, pomorci da su bili upoznati da će plaćati ovakve dažbine, mnogi ne bi nikad ni otišli na brod, već bi se ili iselili u države gde ne bi bili obespravljeni (ionako poseduju ovlaščenja drugih država, jer srpskih nema), ili bi ostali u Srbiji radili druge poslove, ili kao nezaposleni, možda bili i na teret države.
Pomorci u Srbiji nisu novo zanimanje. Do raspada Jugoslavije postojala je precizna pravna regulativa koja je, između ostalog, garantovala i beneficirani radni staž kao za policajce i vatrogasce i neka druga specifična zanimanja jer mornarski hleb nije tako sladak, iako su primanja veća od srpskog proseka. Vremenom, broj zaposlenih srpskih državljana na stranim brodovima je rastao posebno sa ekspanzijom i popularnošću kruzera, a sa druge strane, kao paradoks, pomorci su gotovo nestali iz domaće regulative (da nisu možda pomorci za to odgovorni?).
Zato i pomorci uvek napominju da oni ne beže od svojih obaveza, ali traže jasno definisanje svog statusa, prava i obaveza, odnosno radno-pravni status srpskih pomoraca koji bi bio uklopljen u postojeća zakonska rešenja ili, ukoliko je potrebno, u samostalne zakone, po uzoru na već postojeće modele: Hrvatska, Rumunija, itd.
Komentari su zatvoreni.